Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Evropa je kontinent koji obuhvata raznolikost kultura, jezika i pismenih tradicija. Dok se latinično pismo koristi u većini evropskih zemalja, postoje i oni narodi koji su sačuvali svoje tradicionalne alfabete.
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Srpska ćirilica
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Upotreba ćiriličkog pisma u Srbiji je posebno vidljiva u zvaničnim dokumentima, obrazovanju, medijima i na mnogim javnim mestima. Ćiriličko pismo ima poseban kulturni i istorijski značaj u Srbiji. Ona se smatra vezom sa slovenskom i srpskom tradicijom, a mnogi kulturni spomenici, knjige i umetnička dela napisani su ćirilicom.
Grčki alfabet
U Grčkoj se koristi jedan od najstarijih pisama u Evropi – grčki alfabet. Ovaj alfabet koristi se ne samo u Grčkoj već i na Kipru i kod manjih grčkih zajednica širom sveta. Grčki alfabet ima svoje korene u antičkoj Grčkoj i ostao je važan deo kulture i obrazovanja.
Ruska i beloruska ćirilica
Rusija, kao najveća evropska zemlja, koristi ćiriličko pismo. Ćirilica je osnova za ruski jezik i mnoge druge jezike u bivšim sovjetskim republikama. Ovo pismo se odlikuje svojim karakterističnim slovima i daje ruskom jeziku prepoznatljiv izgled. Beloruska ćirilica razlikuje se od ruske samo u jednom slovu.
Bugarska ćirilica
Bugarski jezik takođe koristi ćiriličko pismo, mada je u prošlosti koristio glagoljicu. Ovo pismo igra ključnu ulogu u očuvanju bugarske jezičke i kulturne baštine. Zahvaljujući ulasku Bugarske u Evropsku uniju, ćirilica je postala treće zvanično pismo Evropske unije pored latinice i grčkog alfabeta.
Gruzinsko pismo
Gruzija koristi svoj jedinstveni pismeni sistem, gruzinsko pismo, razlikuje se od bilo kog drugog alfabeta u Evropi. Ima prepoznatljive znakove i dugu istoriju u gruzinskoj kulturi.
Jermensko pismo
Jermenija takođe ima svoj jedinstveni alfabet, poznat kao jermensko pismo. Ovo pismo ima svoje korene u starim vekovima i igra važnu ulogu u očuvanju jermenskog jezika i identiteta.
Makedonsko pismo
U Makedoniji se koristi i latinica i ćirilica kao zvanični pismeni sistemi. Oba pisma imaju jednak status i koriste se u javnim institucijama, školama, medijima i drugim zvaničnim dokumentima. Ova dvojezičnost je rezultat političkih i jezičkih faktora u Makedoniji, gde se ćirilica tradicionalno koristila, ali je latinično pismo takođe postalo sveprisutno tokom vremena, naročito u komunikaciji sa inostranstvom i na internetu.
Građani Makedonije obično imaju slobodu izbora kada je reč o tome koje će pismo koristiti u svakodnevnoj komunikaciji, i mnogi ljudi se oslanjaju na oba pisma u zavisnosti od situacije ili ličnih preferencija.
Ukrajinsko pismo
U Ukrajini se zvanično koristi ćiriličko pismo. Ćirilica je službeno pismo i dominantno se koristi u javnim institucijama, školama, medijima i drugim zvaničnim dokumentima. Ukrajinska ćirilica ima nekoliko specifičnih slova koja se razlikuju od ruske ćirilice, jer reflektuju zvuke i foneme karakteristične za ukrajinski jezik.
Kada je reč o pismenoj reformi u Ukrajini, postojale su diskusije i različiti stavovi u vezi sa mogućim prelaskom na latiničko pismo, kako bi se što više diferencirali u odnosu na ruski jezik.
Pismena reforma je bila predmet debata i razmatranja u ukrajinskom parlamentu, ali nije došlo do značajnih promena u vezi sa zvaničnim pismom.
Kazaško pismo
U Kazahstanu se koriste tri pisma kazaška ćirilica, latinica i arapsko pismo.
Vlada Kazahstana odlučila je da ta zemlja do 2025. potpuno promeni državno pismo sa ćirilice na latinicu, kako bi pobegla od sovjetskog nasleđa.
Svako od ovih pisma ima svoje jedinstvene karakteristike i doprinosi raznolikosti evropske kulturne baštine. Iako latiničko pismo dominira u mnogim delovima Evrope, očuvanje i upotreba tradicionalnih alfabeta čuva bogatstvo jezičke i kulturne raznolikosti kontinenta.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)