Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Postoje istine koje treba izgovoriti. Ali postoje i istine koje, ako se izgovore bez saosećanja, razumevanja i mere, postaju oružje. Reči, kada su izrečene u afektu, s visine ili iz osećaja lične povređenosti, mogu naneti duboke rane – čak i kada su potpuno tačne. Jer nije svaka istina lek – ponekad je otrov.
Budite oprezni kada ove rečenice izgovarate starijim ljudima, možete da ih ujedete za srce.
Na ovu temu govorio je i sveštenik Petar iz Moskve, poznat po svom radu sa parovima i porodicama koje prolaze kroz krize. On je istakao devet rečenica koje nikada ne treba izgovarati svojim bližnjima – bilo da su to partneri, roditelji, deca ili prijatelji – jer one ne samo da mogu povrediti, već mogu ostaviti posledice koje vreme teško briše.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
1. „Nikad mi nisi bila dovoljna.“
Ova rečenica ne kritikuje ponašanje, već ličnost. Ona ne ostavlja prostor za promenu, već saopštava da neko – takav kakav jeste – nije dovoljan. A kada to čujete od osobe koju volite, kao da vam neko kaže da je vaše postojanje greška.
2. „Mnogo bi mi lakše bilo bez tebe.“
Ova istina, čak i ako se u nekom trenutku čini stvarnom, ne pomaže nikome. Umesto da pokrene dijalog o problemu, ona stavlja drugu osobu u ulogu tereta. A niko ne želi da bude teret onome koga voli.
3. „Sve što sam učinio za tebe bilo je uzalud.“
Ova rečenica briše prošlost. Nije reč samo o bolu, već o poruci da svi trenuci, trud, pažnja – ništa nije imalo vrednost. Nema ništa teže nego kada vam neko saopšti da je vaše prisustvo bilo promašaj.
4. „Isti si kao tvoj otac / majka.“
(kada se upotrebi u negativnom kontekstu)
Poređenja su oduvek bila opasna, ali kada se koriste u svađi, često postaju oruđe za emocionalno ponižavanje. Ova rečenica zadire u korene identiteta i vrlo često otvara stare porodične rane koje nikada nisu zalečene.
5. „Ne verujem ti.“
Poverenje se teško gradi, a lako uništava. Ova rečenica zvuči kao kraj, čak i ako nije. Ako želite da izrazite sumnju, to treba učiniti kroz pitanja, kroz razgovor, kroz izražavanje osećanja. Reći naglas „ne verujem ti“ bez objašnjenja, zatvara vrata.
6. „Ne znam zašto sam još uvek s tobom.“
Kad izgovorite ovu rečenicu, šaljete poruku da druga osoba nema više nikakvu vrednost u vašem životu. To ne boli samo u trenutku – to ostaje. LJudi se od takvih reči ne oporavljaju lako, jer se stalno pitaju: „Ako nisam vredan danas, kada sam to prestao da budem?“
7. „Ti nikad ne menjaš ništa.“
Ovo je klasična zamka generalizacije. Umesto da podstaknete partnera ili bližnju osobu da se promeni, vi im saopštavate da se ne vredi truditi. Sve što su do tada možda pokušali da učine – u vašim očima ne postoji. I to ih može slomiti.
8. „Bolje bi mi bilo da sam ostao s nekim drugim.“
Ovo nije samo upoređivanje – ovo je ponižavanje. I ništa ne ubija poverenje, nežnost i bliskost kao saznanje da vas neko posmatra kao grešku u izboru. LJubav prestaje da bude dom, a postaje takmičenje sa prošlošću.
9. „Ne zaslužuješ me.“
Na prvi pogled deluje kao izjava samopouzdanja. U stvarnosti – to je uvreda maskirana u uzvišenost. Reći nekome da vas ne zaslužuje znači reći da je ispod vas. A prava ljubav ne poznaje hijerarhiju – već zajedništvo.
Sveštenik Petar podseća da je čovek stvoren da govori, ali i da bira kako će govoriti. Istina bez ljubavi postaje oštrica. U teškim trenucima, ono što izgovorimo oblikuje odnose više nego ono što osećamo. Zato birajmo reči pažljivo – kao da su poslednje koje će neko pamtiti. Možda i jesu.
GENETIKA IMA NEOBIČAN RAZLOG: Zašto bebe "gube" plave oči?
Mnogi roditelji ostaju zatečeni kada plave oči njihove bebe pređu u tamnije nijanse.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
"TO DUŠA NJEGOVA MIRA NEMA, PA MENE GONI": Da li je PROKLESTVO stiglo KARAĐORĐEVE UBICE? Malo ko zna JEZIVU PRIČU
Savremenici beleže da je u konaku kneza Miloša, koji se nalazio na mestu današnje Patrijaršije, jedno vreme boravila voždova glava
Priča o "šokačkim divanima": Kako se nekad provodilo vreme uz muziku i druženje u Vojvodini
U Vojvodini, bogatoj tradiciji i specifičnom načinu života, postoji jedan gotovo zaboravljeni običaj poznat kao „šokački divani“. Ovi divani bili su posebni trenuci opuštanja, druženja i zabave, najčešće uz zvuke tamburice, pesmu i priču koja je spajala ljude u neraskidivo prijateljstvo.
Komentari(0)