Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima

Jadranko Žugić

20:00

Zanimljivosti 0

Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole

sveštenik
Shutterstock

Postoje istine koje treba izgovoriti. Ali postoje i istine koje, ako se izgovore bez saosećanja, razumevanja i mere, postaju oružje. Reči, kada su izrečene u afektu, s visine ili iz osećaja lične povređenosti, mogu naneti duboke rane – čak i kada su potpuno tačne. Jer nije svaka istina lek – ponekad je otrov.

Budite oprezni kada ove rečenice izgovarate starijim ljudima, možete da ih ujedete za srce.

Na ovu temu govorio je i sveštenik Petar iz Moskve, poznat po svom radu sa parovima i porodicama koje prolaze kroz krize. On je istakao devet rečenica koje nikada ne treba izgovarati svojim bližnjima – bilo da su to partneri, roditelji, deca ili prijatelji – jer one ne samo da mogu povrediti, već mogu ostaviti posledice koje vreme teško briše.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

1. „Nikad mi nisi bila dovoljna.“

Ova rečenica ne kritikuje ponašanje, već ličnost. Ona ne ostavlja prostor za promenu, već saopštava da neko – takav kakav jeste – nije dovoljan. A kada to čujete od osobe koju volite, kao da vam neko kaže da je vaše postojanje greška.

2. „Mnogo bi mi lakše bilo bez tebe.“

Ova istina, čak i ako se u nekom trenutku čini stvarnom, ne pomaže nikome. Umesto da pokrene dijalog o problemu, ona stavlja drugu osobu u ulogu tereta. A niko ne želi da bude teret onome koga voli.

3. „Sve što sam učinio za tebe bilo je uzalud.“

Ova rečenica briše prošlost. Nije reč samo o bolu, već o poruci da svi trenuci, trud, pažnja – ništa nije imalo vrednost. Nema ništa teže nego kada vam neko saopšti da je vaše prisustvo bilo promašaj.

4. „Isti si kao tvoj otac / majka.“

(kada se upotrebi u negativnom kontekstu)

Poređenja su oduvek bila opasna, ali kada se koriste u svađi, često postaju oruđe za emocionalno ponižavanje. Ova rečenica zadire u korene identiteta i vrlo često otvara stare porodične rane koje nikada nisu zalečene.

5. „Ne verujem ti.“

Poverenje se teško gradi, a lako uništava. Ova rečenica zvuči kao kraj, čak i ako nije. Ako želite da izrazite sumnju, to treba učiniti kroz pitanja, kroz razgovor, kroz izražavanje osećanja. Reći naglas „ne verujem ti“ bez objašnjenja, zatvara vrata.

6. „Ne znam zašto sam još uvek s tobom.“

Kad izgovorite ovu rečenicu, šaljete poruku da druga osoba nema više nikakvu vrednost u vašem životu. To ne boli samo u trenutku – to ostaje. LJudi se od takvih reči ne oporavljaju lako, jer se stalno pitaju: „Ako nisam vredan danas, kada sam to prestao da budem?“

7. „Ti nikad ne menjaš ništa.“

Ovo je klasična zamka generalizacije. Umesto da podstaknete partnera ili bližnju osobu da se promeni, vi im saopštavate da se ne vredi truditi. Sve što su do tada možda pokušali da učine – u vašim očima ne postoji. I to ih može slomiti.

8. „Bolje bi mi bilo da sam ostao s nekim drugim.“

Ovo nije samo upoređivanje – ovo je ponižavanje. I ništa ne ubija poverenje, nežnost i bliskost kao saznanje da vas neko posmatra kao grešku u izboru. LJubav prestaje da bude dom, a postaje takmičenje sa prošlošću.

9. „Ne zaslužuješ me.“

Na prvi pogled deluje kao izjava samopouzdanja. U stvarnosti – to je uvreda maskirana u uzvišenost. Reći nekome da vas ne zaslužuje znači reći da je ispod vas. A prava ljubav ne poznaje hijerarhiju – već zajedništvo.

Sveštenik Petar podseća da je čovek stvoren da govori, ali i da bira kako će govoriti. Istina bez ljubavi postaje oštrica. U teškim trenucima, ono što izgovorimo oblikuje odnose više nego ono što osećamo. Zato birajmo reči pažljivo – kao da su poslednje koje će neko pamtiti. Možda i jesu.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
nedolično ponašanje kultura Porodica

Komentari(0)

Loading