TU TAJNU ODNEĆEMO U GROBOVE Srbi probali da objasne strancu najpoznatiju reč iz našeg naroda: "To nam znači sve prijatelju"
Inat - reč koja se često može čuti na našim prostorima a koja je još uvek neshvatljiva za strance, nešto je o čemu se često povede priča. Tako je bilo i ovog puta, kada je Srbe na jednoj društvenoj mreži stranac zamolio da mu se konačno objasni ova, kako mnogi kažu "supersila koju samo mi imamo".
Neimenovani stranac je na društvenoj mreži Redit zamolio Srbe da mu objasne šta znači reč inat. Kako je rekao, mnogo puta ju je čuo u raznim oblicima, ali do sada niko nije uspeo da mu objasni pravo značenje reči.
"Objasnite mi šta znači inat? Stalno čujem ovu reč u ovom ili onom obliku, a kada pitam o značenju, obično dobijem odgovor u stilu 'ne može se objasniti'.Pa... možda neko može da rasvetli i objasni šta vam to znači?", glasilo je njegovo pitanje u srpskom delu Redita.
"Ne dam inat u inat"
Srbi su naravno, jedva dočekali da u komentarima objasne strancu o čemu se radi. Pored komentara onih koji su istinski hteli da pomognu strancu i na engleskom mu objasnili o čemu se zapravo radi. Mnogo više je bilo onih koji su kroz duhovite primere želeli da se našale.
Možda vas zanima:
Gradovi koji su bili prestonice Srbije kroz istoriju
Od Stare Raske do Beograda – vodič kroz mesta koja su oblikovala našu državu.
MISTERIJA SMRTI 10 SRPSKIH VELIKANA: Mnogo su nam ostavili, a nikad se nije saznalo od čega su PREMINULI!
Druga legenda govori o tome da je grupa srpskih ratnika tokom boja nabasala na carevu svitu
Možda vas zanima:
Gradovi koji su bili prestonice Srbije kroz istoriju
Od Stare Raske do Beograda – vodič kroz mesta koja su oblikovala našu državu.
MISTERIJA SMRTI 10 SRPSKIH VELIKANA: Mnogo su nam ostavili, a nikad se nije saznalo od čega su PREMINULI!
Druga legenda govori o tome da je grupa srpskih ratnika tokom boja nabasala na carevu svitu
Možda vas zanima:
Gradovi koji su bili prestonice Srbije kroz istoriju
Od Stare Raske do Beograda – vodič kroz mesta koja su oblikovala našu državu.
MISTERIJA SMRTI 10 SRPSKIH VELIKANA: Mnogo su nam ostavili, a nikad se nije saznalo od čega su PREMINULI!
Druga legenda govori o tome da je grupa srpskih ratnika tokom boja nabasala na carevu svitu
"Rekao si mi da ne mogu to da uradim pa ću to uraditi samo da ti dokažem da mogu", "Zamisli da si na takmičenju i svi ti zvižde ili navijaju za drugog igrača. Inat je kada ne želiš da pobediš zbog nagrade, već da naljutiš ljude koji su te izviždali", bili su komentari onih koji su kroz par primerila želeli da objasne strancu značenje reči "inat".
A onda su usledili oni malo komičniji komentari.
"E sad neću ni ja kako hoću", "Inat je kad ti namerno neću objasniti šta je inat", "Milojica, nemoj da jedeš g****" -'jok ti ćeš mi zabraniš!'", "A je l' tako? Dobro, dobro", "Neću ti to objašnjavati, tu tajnu odnećemo u naše grobove prijatelju", "Ne dam inat u inat", "Šta nam znači inat? To nam znači sve prijatelju", našalili su se neki u komentarima.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)