Mnogi su mislili je napisana za “Gvozdeni puk” u Prvom svetskom ratu, ali istina je malo drugačija
Pesma “Pukni zoro” već nekoliko godina je ona “najskuplja” u kafani. Uz nju plačete zbog života, ljubavi, otuđenosti i svega što vas tišti, a često se može čuti i na važnim utakmicama kao podsticaj sportistima da daju maksimum i “poginu” časno.
S rastom popularnosti pesme, pojavila se i informacija da je napisana za “Gvozdeni puk” u Prvom svetskom ratu, ali istina je malo drugačija. Autor je Slovenac Robert Pešut, poznatiji kao Manjifiko, koji je radio muziku za filmove “Montevideo, Bog te video” i “Montevideo, vidimo se”.
– Čuo sam za tu urbanu legendu koja se stvorila oko nje. U stvari, ima više urbanih legendi. Jedna je da je pesma nastala u Prvom balkanskom ratu, a druga da je nastala u Prvom svetskom ratu na Kajmakčalanu. To nas je zabavljalo. Pratiš uspeh pesme koja je izašla iz svojih okvira. Bila je napravljena za film, pa je otišla u kafanu, pa iz kafane svuda. To čovek ne može da prati. To me i raduje i mnogo mi znači. U neku ruku je to jedino što autor poželi. Narod je tu pesmu uzeo kao svoju i to je vrhunac autorstva – kazao je Manjifiko za Blic.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja: Svi znamo šta znači kada nas zasvrbi levi dlan, ali malo ko kada su u pitanju UŠI, LAKAT ili PRSTI!
Svi bismo voleli da nas zasvrbi levi lakat
ŠTA ZNAČI KAD SVRBI LEVI DLAN Svi se kunu da su ova značenja 100 posto tačna!
U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da čak i najsitnije promene na telu, kao što su svrab dlana ili igranje oka nose neko značenje.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja: Svi znamo šta znači kada nas zasvrbi levi dlan, ali malo ko kada su u pitanju UŠI, LAKAT ili PRSTI!
Svi bismo voleli da nas zasvrbi levi lakat
ŠTA ZNAČI KAD SVRBI LEVI DLAN Svi se kunu da su ova značenja 100 posto tačna!
U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da čak i najsitnije promene na telu, kao što su svrab dlana ili igranje oka nose neko značenje.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja: Svi znamo šta znači kada nas zasvrbi levi dlan, ali malo ko kada su u pitanju UŠI, LAKAT ili PRSTI!
Svi bismo voleli da nas zasvrbi levi lakat
ŠTA ZNAČI KAD SVRBI LEVI DLAN Svi se kunu da su ova značenja 100 posto tačna!
U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da čak i najsitnije promene na telu, kao što su svrab dlana ili igranje oka nose neko značenje.
Slovenac je priznao da pesmu nikada ne bi mogao da napiše da mu je neko baš tražio da bude takva da dirne narod u žicu.
– Isključivo je rađena za potrebe filma. I sam film je imao takav sadržaj. Kada smo pričali sa Bjelom šta nam je potrebno, on je rekao da su u filmu ljudi koji su preživeli Prvi svetski rat i sećaju se sa nekom setom tih vremena, srećni što su ostali živi i nesrećni što njihovih prijatelja nema. Tema mi je bila jako bliska, jer mi je deda bio Solunac. Na početku se pesma zvala, dok je samo bila instrumental, “Za Dušana” to jest za moga dedu, a posle nekih mesec dana smo napisali tekst. Međutim, pesma je našla svoj put u kafanu. Tako je bilo i sa pesmom “Samo malo”.
Nasmejao se i na činjenicu da je “Pukni zoro” najskuplja pesma u kafani.
– Moji prijatelji Romi su mi rekli: “Manjifiko, svaka čast! najskuplja pesma. Posle ponoći kad je zasviramo samo lete pare”. Pusti se suza i sve. Pa, kako da mi ne bude milo i drago – priznao je Manjifiko.
(Izvor: Blic, foto: Youtube)
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
Komentari(0)