Mnogi su mislili je napisana za “Gvozdeni puk” u Prvom svetskom ratu, ali istina je malo drugačija
Pesma “Pukni zoro” već nekoliko godina je ona “najskuplja” u kafani. Uz nju plačete zbog života, ljubavi, otuđenosti i svega što vas tišti, a često se može čuti i na važnim utakmicama kao podsticaj sportistima da daju maksimum i “poginu” časno.
S rastom popularnosti pesme, pojavila se i informacija da je napisana za “Gvozdeni puk” u Prvom svetskom ratu, ali istina je malo drugačija. Autor je Slovenac Robert Pešut, poznatiji kao Manjifiko, koji je radio muziku za filmove “Montevideo, Bog te video” i “Montevideo, vidimo se”.
– Čuo sam za tu urbanu legendu koja se stvorila oko nje. U stvari, ima više urbanih legendi. Jedna je da je pesma nastala u Prvom balkanskom ratu, a druga da je nastala u Prvom svetskom ratu na Kajmakčalanu. To nas je zabavljalo. Pratiš uspeh pesme koja je izašla iz svojih okvira. Bila je napravljena za film, pa je otišla u kafanu, pa iz kafane svuda. To čovek ne može da prati. To me i raduje i mnogo mi znači. U neku ruku je to jedino što autor poželi. Narod je tu pesmu uzeo kao svoju i to je vrhunac autorstva – kazao je Manjifiko za Blic.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja: Svi znamo šta znači kada nas zasvrbi levi dlan, ali malo ko kada su u pitanju UŠI, LAKAT ili PRSTI!
Svi bismo voleli da nas zasvrbi levi lakat
ŠTA ZNAČI KAD SVRBI LEVI DLAN Svi se kunu da su ova značenja 100 posto tačna!
U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da čak i najsitnije promene na telu, kao što su svrab dlana ili igranje oka nose neko značenje.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja: Svi znamo šta znači kada nas zasvrbi levi dlan, ali malo ko kada su u pitanju UŠI, LAKAT ili PRSTI!
Svi bismo voleli da nas zasvrbi levi lakat
ŠTA ZNAČI KAD SVRBI LEVI DLAN Svi se kunu da su ova značenja 100 posto tačna!
U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da čak i najsitnije promene na telu, kao što su svrab dlana ili igranje oka nose neko značenje.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja: Svi znamo šta znači kada nas zasvrbi levi dlan, ali malo ko kada su u pitanju UŠI, LAKAT ili PRSTI!
Svi bismo voleli da nas zasvrbi levi lakat
ŠTA ZNAČI KAD SVRBI LEVI DLAN Svi se kunu da su ova značenja 100 posto tačna!
U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da čak i najsitnije promene na telu, kao što su svrab dlana ili igranje oka nose neko značenje.
Slovenac je priznao da pesmu nikada ne bi mogao da napiše da mu je neko baš tražio da bude takva da dirne narod u žicu.
– Isključivo je rađena za potrebe filma. I sam film je imao takav sadržaj. Kada smo pričali sa Bjelom šta nam je potrebno, on je rekao da su u filmu ljudi koji su preživeli Prvi svetski rat i sećaju se sa nekom setom tih vremena, srećni što su ostali živi i nesrećni što njihovih prijatelja nema. Tema mi je bila jako bliska, jer mi je deda bio Solunac. Na početku se pesma zvala, dok je samo bila instrumental, “Za Dušana” to jest za moga dedu, a posle nekih mesec dana smo napisali tekst. Međutim, pesma je našla svoj put u kafanu. Tako je bilo i sa pesmom “Samo malo”.
Nasmejao se i na činjenicu da je “Pukni zoro” najskuplja pesma u kafani.
– Moji prijatelji Romi su mi rekli: “Manjifiko, svaka čast! najskuplja pesma. Posle ponoći kad je zasviramo samo lete pare”. Pusti se suza i sve. Pa, kako da mi ne bude milo i drago – priznao je Manjifiko.
(Izvor: Blic, foto: Youtube)
Zašto se uveče ne daje nož, hleb ili ogledalo? Tri zabrane koje narod ne krši ni bez objašnjenja
U srpskoj tradiciji postoje predmeti koji se posle zalaska sunca ne smeju davati iz ruke u ruku – jer se veruje da prenose svađu, nesreću ili gubitak
Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
Gde se još svira frula iz duše, a ne iz zvučnika: Srpska sela u kojima frula još diše
U Srbiji i dalje postoje mesta gde frula nije koncertna atrakcija, već deo svakodnevice – svira se uz stado, vruć hleb i zalazak sunca
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
Seoska narodna verovanja: Naši stari su verovali da ovaj znak ukazuje na veliku nesreću i da ga ne treba ignorisati
Srpski narod poznat je po mnogobrojnim običajima i verovanjima, a i danas se sprovode. Mnoga verovanja uglavnom se poštuju u seoskim sredinama, a naročito ih se pridržavaju stariji meštani.
Komentari(0)