Mnogi su mislili je napisana za “Gvozdeni puk” u Prvom svetskom ratu, ali istina je malo drugačija
Pesma “Pukni zoro” već nekoliko godina je ona “najskuplja” u kafani. Uz nju plačete zbog života, ljubavi, otuđenosti i svega što vas tišti, a često se može čuti i na važnim utakmicama kao podsticaj sportistima da daju maksimum i “poginu” časno.
S rastom popularnosti pesme, pojavila se i informacija da je napisana za “Gvozdeni puk” u Prvom svetskom ratu, ali istina je malo drugačija. Autor je Slovenac Robert Pešut, poznatiji kao Manjifiko, koji je radio muziku za filmove “Montevideo, Bog te video” i “Montevideo, vidimo se”.
– Čuo sam za tu urbanu legendu koja se stvorila oko nje. U stvari, ima više urbanih legendi. Jedna je da je pesma nastala u Prvom balkanskom ratu, a druga da je nastala u Prvom svetskom ratu na Kajmakčalanu. To nas je zabavljalo. Pratiš uspeh pesme koja je izašla iz svojih okvira. Bila je napravljena za film, pa je otišla u kafanu, pa iz kafane svuda. To čovek ne može da prati. To me i raduje i mnogo mi znači. U neku ruku je to jedino što autor poželi. Narod je tu pesmu uzeo kao svoju i to je vrhunac autorstva – kazao je Manjifiko za Blic.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja: Svi znamo šta znači kada nas zasvrbi levi dlan, ali malo ko kada su u pitanju UŠI, LAKAT ili PRSTI!
Svi bismo voleli da nas zasvrbi levi lakat
ŠTA ZNAČI KAD SVRBI LEVI DLAN Svi se kunu da su ova značenja 100 posto tačna!
U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da čak i najsitnije promene na telu, kao što su svrab dlana ili igranje oka nose neko značenje.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja: Svi znamo šta znači kada nas zasvrbi levi dlan, ali malo ko kada su u pitanju UŠI, LAKAT ili PRSTI!
Svi bismo voleli da nas zasvrbi levi lakat
ŠTA ZNAČI KAD SVRBI LEVI DLAN Svi se kunu da su ova značenja 100 posto tačna!
U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da čak i najsitnije promene na telu, kao što su svrab dlana ili igranje oka nose neko značenje.
Možda vas zanima:
Narodna verovanja: Svi znamo šta znači kada nas zasvrbi levi dlan, ali malo ko kada su u pitanju UŠI, LAKAT ili PRSTI!
Svi bismo voleli da nas zasvrbi levi lakat
ŠTA ZNAČI KAD SVRBI LEVI DLAN Svi se kunu da su ova značenja 100 posto tačna!
U narodu je duboko ukorenjeno verovanje da čak i najsitnije promene na telu, kao što su svrab dlana ili igranje oka nose neko značenje.
Slovenac je priznao da pesmu nikada ne bi mogao da napiše da mu je neko baš tražio da bude takva da dirne narod u žicu.
– Isključivo je rađena za potrebe filma. I sam film je imao takav sadržaj. Kada smo pričali sa Bjelom šta nam je potrebno, on je rekao da su u filmu ljudi koji su preživeli Prvi svetski rat i sećaju se sa nekom setom tih vremena, srećni što su ostali živi i nesrećni što njihovih prijatelja nema. Tema mi je bila jako bliska, jer mi je deda bio Solunac. Na početku se pesma zvala, dok je samo bila instrumental, “Za Dušana” to jest za moga dedu, a posle nekih mesec dana smo napisali tekst. Međutim, pesma je našla svoj put u kafanu. Tako je bilo i sa pesmom “Samo malo”.
Nasmejao se i na činjenicu da je “Pukni zoro” najskuplja pesma u kafani.
– Moji prijatelji Romi su mi rekli: “Manjifiko, svaka čast! najskuplja pesma. Posle ponoći kad je zasviramo samo lete pare”. Pusti se suza i sve. Pa, kako da mi ne bude milo i drago – priznao je Manjifiko.
(Izvor: Blic, foto: Youtube)
Zašto najboljeg prijatelja nikad ne bi trebalo uzimati za kuma: Mnogi Srbi ovo rade, a nisu svesni kakvu grešku prave
"Bog na nebu, na zemlji kum" stara je narodna izreka koja dovoljno slikovito govori o važnosti kuma na našim prostorima.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Vilin kamen kod Bele Palanke: Tajanstvena stena čudotvornih moći
Kod Bele Palanke postoji misteriozna stena poznata kao Vilin kamen, kojoj lokalno stanovništvo već vekovima pripisuje magična svojstva i mistične moći.
Retka sorta kruške „Lubeničarka“ iz okoline Valjeva: Voćna tajna čuvana generacijama
U valjevskom kraju vekovima se neguje retka sorta kruške poznata kao „Lubeničarka“, čiji ukus neodoljivo podseća na sočnu lubenicu, a malo ko zna za njeno postojanje.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Komentari(0)