Dinastija Nemanjića vladala je Srbijom više od dva stoleća
Dinastija Nemanjića vladala je Srbijom više od dva stoleća. Doba vladavine ove dinastije jeste i period uspona Srbije i formiranja države. Sve to vreme, najveći učitalj Srbije, ali i njen najveći neprijatelj bilo je moćno carstvo u komšiluku.
Dinastija Nemanjića vladala je Srbijom više od dva stoleća. Doba vladavine ove dinastije jeste i period uspona Srbije i formiranja države koja je u periodu između 1166. i 1371. godine postala nezavisna kraljevina, a potom i carstvo sa autokefalnom crkvom.
Govoreći o srednjovekovnom poimanju identiteta, Stojkovski je naglasio da je reč o periodu od druge polovine 12. veka pa do 70-ih godina 14. veka kada se nije moglo govoriti o nacijama i identitetu na način na koji to danas shvatamo i doživljavamo.
Možda vas zanima:
ŽENE NEMANJIĆA: Bile su svetice i grešnice, voljene i nevoljene, ali istorija ih PAMTI po ovome!
Retko su se udavale iz ljubavi, već su to bili politički brakovi sa Nemanjićima. Gotovo sve su bile strankinje osim kneginje Milice, a dolazile su iz Vizantije, Bugarske, Mađarske, Francuske...
VERUJE SE DA U OVOJ PEĆINI ZMIJA ČUVA BLAGO NEMANJIĆA: Mnogi su pokušali da uđu i nađu krunu cara Dušana, ali uzalud (FOTO)
Legenda o blagu Nemanjića skrivenom u pećini Sokolici na planini Ostrici kod Čačka aktuelna je već decenijama unazad.
Možda vas zanima:
ŽENE NEMANJIĆA: Bile su svetice i grešnice, voljene i nevoljene, ali istorija ih PAMTI po ovome!
Retko su se udavale iz ljubavi, već su to bili politički brakovi sa Nemanjićima. Gotovo sve su bile strankinje osim kneginje Milice, a dolazile su iz Vizantije, Bugarske, Mađarske, Francuske...
VERUJE SE DA U OVOJ PEĆINI ZMIJA ČUVA BLAGO NEMANJIĆA: Mnogi su pokušali da uđu i nađu krunu cara Dušana, ali uzalud (FOTO)
Legenda o blagu Nemanjića skrivenom u pećini Sokolici na planini Ostrici kod Čačka aktuelna je već decenijama unazad.
Možda vas zanima:
ŽENE NEMANJIĆA: Bile su svetice i grešnice, voljene i nevoljene, ali istorija ih PAMTI po ovome!
Retko su se udavale iz ljubavi, već su to bili politički brakovi sa Nemanjićima. Gotovo sve su bile strankinje osim kneginje Milice, a dolazile su iz Vizantije, Bugarske, Mađarske, Francuske...
VERUJE SE DA U OVOJ PEĆINI ZMIJA ČUVA BLAGO NEMANJIĆA: Mnogi su pokušali da uđu i nađu krunu cara Dušana, ali uzalud (FOTO)
Legenda o blagu Nemanjića skrivenom u pećini Sokolici na planini Ostrici kod Čačka aktuelna je već decenijama unazad.
Međutim, i u takvom kontekstu, Srbija je imala najvećeg učitelja, nekog od koga je preuzela osnovu svog identiteta.
– Taj učitelj je istovremeno bio i njen najveći neprijatelj, a to je bilo Vizantijsko carstvo, od koga je Srbija preuzela dobar deo identiteta, postavila ga na svoju osnovu i nadogradila nečim tipično slovenskim i etnički srpskim – objasnio je Stojkovski.
Četvrti krstaški rat i pad Vizantije 1204. godine, ma koliko bili strašni, za Srbiju su bili ogroman dobitak. Stefan Prvovenčani uspešno je balansirao između Istoka i Zapada, a Srbija se teritorijalno širila na račun Vizantije.
– Jelena Anžujska, supruga kralja Stefana Uroša Prvog Nemanjića, i Simonida, nevesta Stefana Uroša Drugog Milutina i kćerka vizantijskog cara Andronika Drugog Paleologa, najbolje ilustruju susret Istoka i Zapada u Srbiji – zaključio je istoričar.
Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
Konac koji se ne vezuje: Običaj da se nit iz razboja ostavi kraj kolena da ponese misao koju ne treba izgovoriti
U narodnoj tkanini, svaki konac ima svoje mesto – osim jednog. U nekim selima centralne Srbije, žene su ostavljale jedan kraj konca nedovezan, pušten da visi sa razboja pored kolena. Verovalo se da ta nit nosi ono što se u tkanju ne izgovara, ali se mora pustiti.
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Monah Arsenije bio na Ostrogu i video neopisiva čuda: Dolazili razoreni i uništeni, ovako su kršili tajnu polnih odnosa, pa ih Sveti Vasilije ostavio bez teksta
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Komentari(0)