U srpskoj narodnoj tradiciji, 30. jul – praznik Ognjene Marije – smatran je jednim od najopasnijih dana u godini. Tog dana se vatra ne pali bez tišine, voda se ne nosi bez šapata, a u kući se ne viče. Verovalo se da Ognjena Marija „čuje kroz dim i kazni kroz vatru“.
Leti, kada sunce najjače bije, a zemlja puca pod korakom, dolazi dan koji se u selima širom Srbije dočekuje sa oprezom – Ognjena Marija. Praznik koji nije dan za rad, već za tišinu. U mnogim mestima, posebno u zapadnoj i južnoj Srbiji, tog dana se ne loži vatra naglas, ne nosi voda iz bunara posle podneva, ne viče kroz kuću, jer se veruje da Ognjena Marija nosi plamen koji ne peče ruke – već dušu.
Vatra koja sudi, ne greje
Ognjenu Mariju narod ne slavi radosno – već poštuje iz straha i zahvalnosti.
Možda vas zanima:
U UTORAK JE OGNJENA MARIJA: Svetiteljka ovo ne prašta
Praznik Ognjene Marija proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama.
SVETI ILIJA SPALJUJE GROMOM, ONA SPALJUJE OGNJEM Njen otac je se odrekao zbog vere
Na ovaj praznik ne treba nikako raditi iako ne spada u crveno slovo.
Možda vas zanima:
U UTORAK JE OGNJENA MARIJA: Svetiteljka ovo ne prašta
Praznik Ognjene Marija proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama.
SVETI ILIJA SPALJUJE GROMOM, ONA SPALJUJE OGNJEM Njen otac je se odrekao zbog vere
Na ovaj praznik ne treba nikako raditi iako ne spada u crveno slovo.
Možda vas zanima:
U UTORAK JE OGNJENA MARIJA: Svetiteljka ovo ne prašta
Praznik Ognjene Marija proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama.
SVETI ILIJA SPALJUJE GROMOM, ONA SPALJUJE OGNJEM Njen otac je se odrekao zbog vere
Na ovaj praznik ne treba nikako raditi iako ne spada u crveno slovo.
Možda vas zanima:
U UTORAK JE OGNJENA MARIJA: Svetiteljka ovo ne prašta
Praznik Ognjene Marija proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama.
SVETI ILIJA SPALJUJE GROMOM, ONA SPALJUJE OGNJEM Njen otac je se odrekao zbog vere
Na ovaj praznik ne treba nikako raditi iako ne spada u crveno slovo.
Možda vas zanima:
U UTORAK JE OGNJENA MARIJA: Svetiteljka ovo ne prašta
Praznik Ognjene Marija proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama.
SVETI ILIJA SPALJUJE GROMOM, ONA SPALJUJE OGNJEM Njen otac je se odrekao zbog vere
Na ovaj praznik ne treba nikako raditi iako ne spada u crveno slovo.
Možda vas zanima:
U UTORAK JE OGNJENA MARIJA: Svetiteljka ovo ne prašta
Praznik Ognjene Marija proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama.
SVETI ILIJA SPALJUJE GROMOM, ONA SPALJUJE OGNJEM Njen otac je se odrekao zbog vere
Na ovaj praznik ne treba nikako raditi iako ne spada u crveno slovo.
Možda vas zanima:
U UTORAK JE OGNJENA MARIJA: Svetiteljka ovo ne prašta
Praznik Ognjene Marija proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama.
SVETI ILIJA SPALJUJE GROMOM, ONA SPALJUJE OGNJEM Njen otac je se odrekao zbog vere
Na ovaj praznik ne treba nikako raditi iako ne spada u crveno slovo.
Možda vas zanima:
U UTORAK JE OGNJENA MARIJA: Svetiteljka ovo ne prašta
Praznik Ognjene Marija proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama.
SVETI ILIJA SPALJUJE GROMOM, ONA SPALJUJE OGNJEM Njen otac je se odrekao zbog vere
Na ovaj praznik ne treba nikako raditi iako ne spada u crveno slovo.
Voda se ne nosi kad sunce pređe vrh
U mnogim selima, bunari se pokrivaju posle podneva.
Ako se i nosi voda, radi se bez priče, u sebi ili uz šapat.
Stari su verovali da u to vreme Ognjena Marija „ide zemljom i sluša reči kroz vodu“.
Ako čuje psovku, jadikovanje, bes – može „da pusti vatru“ u kuću.
To nije bukvalni požar, već – svađe, nesreće, gubici.
Zabranjeni radovi i ponašanje
Posebno se ne rade:
- poslovi vezani za vunu i konac – jer se „vatra uplete u nit“,
- kuvanje sapuna, peglanje, loženje roštilja,
- bacanje pepela ili čišćenje ognjišta.
Verovalo se da ako se na taj dan započne posao sa vatrom – ono što se pravi neće trajati, a ono što se čisti, vratiće se.
Kako se kuća „umiruje“ na Ognjenu Mariju
Domaćice su tog dana stavljale zdravac i pelin kraj praga i prozora,
palile sveću uz molitvu – ali bez zvona i pesme,
i zabranjivale deci da „galame, trče i udaraju vratima“.
Tog dana ništa ne sme da „pukne“ u kući – ni reč, ni lonac, ni misao.
Danas – svetac koji se ne pominje olako
I danas, kad neko u selu spomene Ognjenu Mariju, ljudi zastanu.
Kažu:
„To je dan kad ne pališ bez potrebe.“
Možda više ne verujemo u kaznu – ali svi osećamo da neki dani traže tišinu.
I možda baš zato – vredi da ih pamtimo.
REŠENJE ISTORIJSKE ZAGONETKE: Evo zašto su Banaćani "Lale"
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu DŽigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani... Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje. Svaki nadimak ima svoju legendu ili istorijsku pozadinu, a poreklo šaljivog naziva za Banaćane krije posebno zanimljivu priču.
KOCKA, PIJANSTVO I DUGOVI: Ko je bio sin Vuka Karadžića?
VUK Stefanović Karadžić ostavio je neizbrisiv trag u srpksoj istoriji kao srpski lingvista, filolog, antropolog, književnik, prevodilac i akademik. Međutim, reformator našeg jezika u privatnom životu suočavao se sa brojnim skandalima. Sa suprugom Anom Kraus imao je jedanaestoro dece, a preživelo je samo dvoje - Mina i Dimitrije. Polagao je nade u sina, misleći da će imati sjajnu budućnost i imresivnu karijeru, ali Vukov naslednik je krenuo stanputicom.
OVAKO JE PRAVILNO:Slavska i ikona Hrista imaju POSEBNA mesta
U pravoslavnoj tradiciji, ikona zauzima posebno mesto u duhovnom životu vernika. Ona nije samo umetnički prikaz svetitelja ili Hrista, već na neki način i znak prisustva svetog u svakodnevici i našem domu.
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
Komentari(0)