SEOSKE ORGIJE POD MASKAMA, ISPROBAVANJE MLADE: Stari srpski običaji od kojih će vas podići jeza!
Neki stari srpski običaji imaju veoma bizaran karakter i još uvek se praktikuju u pojedinim ruralnim delovima zemlje
U najruralnijim sredinama u Srbiji postojali su običaji o kojima se malo zna, a postoje indicije da su se neki od njih i danas zadržali u najruralnijim sredinama. Kao što je poznato srpska kultura prepuna je različitih običaja, za koje nove generacije, uglavnom nisu ni čule. Svakako jedni od najinteresantniji i najbizarnijih su oni vezani za odnose između muškarca i žene, a zbog nekih od njih danas bi se moglo i na sud.
Mnogoženstvo
Ovaj običaj je podrazumevao da muškarac ima pravo da se oženi sa više žena. U Vojvodini su ovi slučajevi zabeleženi još u prvoj polovini 18. veka. Ovaj običaj je bio protiv zakona, pa se svako ko je otkriven, bio kažnjavan.
Strndžanje
Jedan od običaja je strndžanje. Predstavlja jedan od najbizarnijih običaja, a prosto rečeno predstavlja milovanje, ljubljenje, maženje između mladića i devojaka koji nisu u vezi. Kod nas se najviše upražnjavalo u Negotinskoj krajini.
Možda vas zanima:
Zeleni četvrtak: Prolećni običaj koji priziva zdravlje, plodnost i buđenje prirode
Zaboravljeni srpski običaj koji spaja veru, prirodu i narodno predanje – Zeleni četvrtak kao vesnik proleća i novog života.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Znate li zašto prosipamo vodu za nekim?
Iako ga mnogi praktikuju, malo ko zna kako je uopšte nastao ovaj stari običaj i šta zapravo znači.
Možda vas zanima:
Zeleni četvrtak: Prolećni običaj koji priziva zdravlje, plodnost i buđenje prirode
Zaboravljeni srpski običaj koji spaja veru, prirodu i narodno predanje – Zeleni četvrtak kao vesnik proleća i novog života.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Znate li zašto prosipamo vodu za nekim?
Iako ga mnogi praktikuju, malo ko zna kako je uopšte nastao ovaj stari običaj i šta zapravo znači.
Možda vas zanima:
Zeleni četvrtak: Prolećni običaj koji priziva zdravlje, plodnost i buđenje prirode
Zaboravljeni srpski običaj koji spaja veru, prirodu i narodno predanje – Zeleni četvrtak kao vesnik proleća i novog života.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Znate li zašto prosipamo vodu za nekim?
Iako ga mnogi praktikuju, malo ko zna kako je uopšte nastao ovaj stari običaj i šta zapravo znači.
Tada bi se obično stanovnici nekog vlaškog sela našla u pećini u kojoj je gorela vatra, pa bi se svi ljubili i dodirivali. Sve devojke bi isprobale sve muškarce i obrnuto, i svi bi nosili maske. Partneri su se menjali do iznemoglosti.
Levirat
Predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga. I ovaj običaj, kao u slučaju sororata, praktikovao se ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Kod nekih narod, levirat je bio institucija bračnog prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi se nastavila loza.
Kolektivno opštenje
Prastari običaj kolektivnog seksa obavljan je u određenim prilikama i zbivanjima kao ritual. Potiče od starih balkanskih naroda i Slovena. Kod Srba se praktikovao u patrijarhalnim seoskim skupinama pčinjskog kraja. U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi nije se vodilo računa ko je s kim opštio.
Sororat
Radi se o braku udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko je muškarac imao potomke sa preminulom partnerkom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Isposnica Svetog Save iznad Studenice – mesto gde je nastao prvi srpski tipik
Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Komentari(0)