KARAĐORĐE JE UBIJAO SVAKOG KO MU SE ZAMERIO BEZ SUDA I SUĐENJA: Kada je ubio oca, a brata obesio - SRBI SU ZANEMELI

12:00

Kultura 0

Kako je Đorđe Petrović "zaradio" nadimak Crni Đorđe i Karađorđe? Njegova preka narav bila je "kriva" za sve

Karađorđe
vikipedija

O prekoj naravi Đorđa Petrovića, vožda poznatog pod nadimkom Crni Đorđe malo se prisalo i pričalo. Prva priča o njegovom nasilnom ponašanju odnosi se na to kako je našao ženu.

Naime, on je imao samo 19 godina kada je oženio Jelenu Jovanović koja je bila imućnija od njega. Pričalo se kako njen otac nije hteo da da ćerku Đorđu, ali da je on oteo i učinio svojom ženom. Đorđe je Jelenu oteo na silu iz sela Jagnjila gde je ona bila kod sestre u gostima.

Posle ženidbe Đorđe sa porodicom preseljava se u manastir Krušedol gde počinje da radi kao šumar. Razlog njegovog preseljenja je što je ubio tri Arnauta koji su "činili nasilje".

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

A onda Karađorđe čini još veće nasilje - ubija rođenog oca Petra. Navodno je on godinama služio Turcima, a Đorđe to nije mogao da podnese.

karađorđe vikipedija
 

"Srbi izbegavaju da pišu i nerado pričaju o tome, jer se to ne uklapa u kasniji mit koji je nastao o Karađorđu. Postojali su čak istoričari koji su tvrdili da je reč bila o očuhu, a ne o ocu, kao da bi to opravdalo sam čin," ispričao je jednom za Dnevno.rs Dobrica Jovičić, istoričar iz Smedereva. On je tada objasnio da je skoro sigurno bila reč o Karađorđevom ocu jer događaj pominju neki izvori iz tog vremena.

Petar je navodno hteo da se vrati u Srbiju, a Karađorđe je to smatrao povredom časti i velikom sramotom. Priča kaže da je na odlasku pucao ocu u leđa, a da je ovoga dotukao neko iz Karađorđeve pratnje. Postoji i verzija po kojoj Karađorđe nije lično učestvovao u ubistvu, već ga je samo naredio. Po povratku u Srbiju, 1796. godine, vožd se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od crkve dobio. Kako bilo, ako ovde i postoje istorijske nedoumice, stvar oko jednog drugog "porodičnog" ubistva sasvim je jasna – Karađorđe je 1806. godine ubio brata Marinka.

Usred Prvog srpskog ustanka do Karađorđa je stigla vest o tome da njegov brat napada devojke po Topoli. Vožda je uhvatio nekontrolisan napad besa. Otišao je kući, pretukao brata i lično ga obesio. Potom je sestrama danima branio da Marinka skinu i dostojno sahrane. Od Karađorđeve preke naravi stradao je veliki broj srpskih vojskovođa onog vremena.

"Vođa Prvog srpskog ustanka je bio surov čovek. Sa današnjeg stanovišta, moglo bi se reći da je bio i psihički poremećen. Ubijao je bez suda i suđenja, u afektu i besu. Sigurno je 90 odsto ljudi koji su ubijeni ovako ili za koje je on naredio da budu ubijeni zapravo smaknuto bez valjanog razloga, zato što su se u tom trenutku zamerili voždu", objašnjava istoričar Jovičić.

Karađorđe je tako na skupštini knezova i vojvoda ubio svog prvog političkog protivnika - kneza Teodosija Marićevića, koji mu je protivrečio. Vođa Srba je to protumačio kao pokušaj otimanja vlasti. Savremenici pišu da je vožd često zapadao u čudno raspoloženje i ćutnju koja bi trajala danima. Kada bi konačno progovorio, urlao bi u jarosti i batinama rešavao sporove.

"Ubijao je ljude u trenutku, uglavnom uz opasku 'po duša te'. Time bi označavao da ta smrti ide 'njemu na dušu' ", kaže Jovičić.

Tešku Karađorđevu ruku osetile su vojvode pop Luka Lazarević i Mladen Milovanović koga je Karađorđe brutalno pretukao i potom pucao u njega dok je ovaj ležao na zemlji.

"Srbi ne pričaju o ovome jer bi to bacilo senku na sve što je Karađorđe uradio kao vojskovođa i ustanik. Ja o tome ne predajem đacima u školi, a toga nema ni u udžbenicima. Bilo šta negativno o njemu naružilo bi mit koji se vekovima stvarao", zaključuje Dobrica Jovičić.

Treba dodati i nekoliko epizoda iz života srskog vožda koje beleži srpska beletristika. Boško Petrović, naime, u svom remek-delu, romanu "Pevač", takođe piše kako je Karađorđe bio preke naravi, ilustrujući to epizodom u kojoj vođa Prvog srpskog ustanka odseca penis jednom srpskom dečaku. Istorija će ga zapamtiti kao velikog vojskovođu i borca za slobodu Srba, ali je činjenica da je Karađorđe imao svoju i te kako mračnu stranu.

Kako je izgledao Crni Đorđe?

Karađorđe je bio visok skoro 2 metra, tamne kose i tamne puti. Bio je malo poguren i imao je povređenu levu ruku. Imao je ožiljak na obrazu koji je "dobio" od igumana manastira Bogovađe i to greškom, ali ta greška nije oproštena igumanu Žarku koji je potom ubijen.

Pričalo se da je Karađorđe imao veliki nos, ali i psikutav glas koji je odudarao od njegove pojave. Pričalo se da mu je rakija uništila glas.

Anegdota kaže da su Rusi bili oduševljeni Karađorđem sve dok ovaj nije progovorio.

Đorđe je po prirodi bio preke naravi, spreman da ubije i najbližu rodbinu. Umeo je danima da sedi sam i gricka nokte, dok bi sa malo rakije ili vina postao pričljiv. Po karakteru je bio škrt čovek i veoma neuredan. Nije pazio kako se oblači, a čistoću je zanemarivao.

Tagovi:

Komentari(0)

Loading