IMAO JE 38 GODINA KAD JE UMRO, A NJEGOVA POSLEDNJA ŽELJA NIKAD NIJE ISPUNJENA: Zašto je ZAVET velikog VLADIKE pogažen
Mnogi se pitaju kako to da poslednja želja velikog vladike Petra Petrovića Njegoša nikada nije ispunjena.
Petar II Petrović Njegoš bio je crnogorski vladar, vladika, pesnik i filozof. Rođen je 13. novembra 1813. godine u selu Njeguši blizu Cetinja, a umro je 31. oktobra 1851. godine u Cetinju. Njegova se dela svrstavaju u red najznačajnijih dela crnogorske književnosti.
Kad je Njegoš umro, roditelji su ga ožalili na veoma neuobičajen način, a njihove reči i danas se prepričavaju. Umro je veoma mlad, a pred smrt, ostavio je zavet koji nije ispunjen.
Pred kraj svog života 1845. iste one godine kada je u Beogradu štampano njegovo remek-delo "Luča mikrokozma", vladika Petar II Petrović Njegoš je naredio da se na Lovćenu, na Jezerskom vrhu, podigne skromna kapela. Crkvicu je posvetio svom stricu, Svetom Petru Cetinjskom i još tada izrazio želju da tu bude sahranjen, bez mnogo pompe i ceremonija.
Možda vas zanima:
Nepoznati detalji iz života Njegoša: Vladika koji je sanjao o povratku u planine
Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
Nepoznati detalji iz života Njegoša: Vladika koji je sanjao o povratku u planine
Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
Nepoznati detalji iz života Njegoša: Vladika koji je sanjao o povratku u planine
Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Tada niko nije mogao ni da pretpostavi da će tu, poslednju želju velikog vladike biti neverovatno teško ispuniti i da će tek nakon smrti Njegoša čekati prava golgota.
Pet grobova za Petra Petrovića Njegoša
- Iako je Njegoš izričito ostavio uputstvo da bude sahranjen na Lovćenu, Crnogorci su strahovali da bi Turci mogli da se domognu planine i oskrnave njegove posmrtne ostatke. Zato je, umesto u svojoj kapeli, Njegoš prvo sahranjen u cetinjskom manastiru gde su počivale mošti njegovog strica Svetog Petra Cetinjskog – priča za istoričar Dobrica JovičIć.
Četiri godine kasnije, 1855. procenjeno je da više ne postoji opasnost od Turaka, pa su Njegoševi ostaci preneti na Lovćen čime je po prvi put ispunjena njegova poslednja želja.
Njegošev amanet i "prokletstvo"
Milorad Medaković, Njegošev ađutant i prijatelj zabeležio je reči kojima je vladika obavezao Crnogorce da ga sahrane u njegovoj crkvi na Lovćenu: "To je moja potonja želja, koju u vas ištem da je ispunite, i ako mi ne zadate Božju vjeru da ćete tako učinjet, kako i ja hoću, onda ću ve ostaviti pred prokletstvom, a moj posljednji čas biće mi najžalostniji i tu moju žalost stavljam vami na dušu."
Činilo se da je vladika konačno pronašao večni mir, ali ispostavilo se da su najgore godine tek dolazile…
– Tokom Prvog Svetskog rata, Austrougari su žestoko bombardovali Lovćen i kapelu verovatno znajući sa važnost koju su Srbi i Crnogorci pridavali ovom mestu. Nakon Mojkovačke bitke i okupacije 1916. godine, Austrougari su oskrnavili Njegošev grob i naredili da se ostaci opet prenesu na Cetinje – objašnjava Jovičić i dodaje da su okupatori planirali da potpuno unište kapelicu i na tom mestu podignu spomenik u znak austrijskog osvojenja Lovćena.
Prema nekim zapisima, iskopavanje Njegoševih kostiju izvršeno je krišom, noću, a kako su grob kopali vojnici, mnoge kosti su zbog nepažnje izgubljene. Priča kaže da je jedan austrijski vojnik, poreklom Srbin, kasnije u razrušenom grobu pronašao tri koščice, čuvao ih kroz ceo rat i tek posle dostavio na Cetinje.
Poraz u ratu osujetio je Austrougare u nameri da Lovćen pretvore u spomenik svoje države. Crna Gora se našla u novoformiranoj državi jugoslovenskog naroda, a kralj Aleksandar Karađorđević je naredio obnovu kapele i po drugi put, ispunjavanje Njegoševog amaneta.
– Sve što je ostalo od stare kapele uzidano je u novu, a onda je bila identična kopija prvobitne crkvice. Svečani prenos Njegoševih kostiju obavljen je 21. septembra 1925. godine, a činu je prisustvovao i kralj Aleksandar Karađorđević koji je lično učestvovao u unošenju kovčega u obnovljenu kapelu – ističe Jovičić uz komentar da naročito simpatično danas deluje priča da su, za ovu priliku, Crnogorci do Lovćena napravili put kako bi kralj Aleksandar njime mogao da prođe do kapele, piše Istorijski zabavnik.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(1)
❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️