SUTRA SE NIKAKO NEMOJTE ČEŠLJATI Slavimo Jeremijin dan, a evo zašto treba ispoštovati ovaj običaj
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. maja obeležavaju dan posvećen Svetom proroku Jeremiji.
Sveti prorok Jeremija hrišćanski je svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa. Iako većina građana i ne zna za njega, u nekim krajevima Srbije su se održali običaji i narodna verovanja o kojima se i danas vodi računa.
Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. Zato je običaj da se sutra razgone ovi gmizavci da ne bi preko leta dosađivali. Neko iz kuće zbog toga treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi: “Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela”.
Možda vas zanima:
OVO TREBA DA ZNA SVAKI PRAVI DOMAĆIN Ovu molitvu treba da izgovori svaki član porodice tokom krsne slave
Oni tradicionalno pripremaju žito, slavski kolač i vino, ali i bogatu trpezu kojom će počastiti goste.
KAKO SE PRENOSI SLAVA? Evo kako bi trebalo da se postupi ako u porodici nema muških potomaka i gde Srbi prave veliku grešku
Na sajtu Svetosavlje stoji i savet sveštenog lica, šta se dešava u slučaju da otac ne želi da preda slavu sinu.
Možda vas zanima:
OVO TREBA DA ZNA SVAKI PRAVI DOMAĆIN Ovu molitvu treba da izgovori svaki član porodice tokom krsne slave
Oni tradicionalno pripremaju žito, slavski kolač i vino, ali i bogatu trpezu kojom će počastiti goste.
KAKO SE PRENOSI SLAVA? Evo kako bi trebalo da se postupi ako u porodici nema muških potomaka i gde Srbi prave veliku grešku
Na sajtu Svetosavlje stoji i savet sveštenog lica, šta se dešava u slučaju da otac ne želi da preda slavu sinu.
Možda vas zanima:
OVO TREBA DA ZNA SVAKI PRAVI DOMAĆIN Ovu molitvu treba da izgovori svaki član porodice tokom krsne slave
Oni tradicionalno pripremaju žito, slavski kolač i vino, ali i bogatu trpezu kojom će počastiti goste.
KAKO SE PRENOSI SLAVA? Evo kako bi trebalo da se postupi ako u porodici nema muških potomaka i gde Srbi prave veliku grešku
Na sajtu Svetosavlje stoji i savet sveštenog lica, šta se dešava u slučaju da otac ne želi da preda slavu sinu.
Dokle se čuje lupanje i pesma, dotle zmije neće smeti da se približe.
Na Jeremijin dan ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na toga bi preko cele godine trčale zmije. U nekim krajevima stari veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci.
Takođe, treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije.
Po predanju, Sveti prorok Jeremija već je u petnaestoj godini počeo da proriče i zbog toga je često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran. Zbog svojih proročanstava navukao je gnijev velikaša, ali i poštovanje onih koji su u njega verovali.
Postoji verovanje, da je i Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije i da je njegovo telo tada preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)