Postoje dva objašnjenja ove tradicije u Srba.
Pisao je o tome još Momo Kapor, kako te Srbin gotovo osuđujuće pogleda tokom pozdravljanja, gledajući da li ćeš prekinuti posle drugog poljupca i pomisliti da je dovoljno, a onda nakrivi glavu i didaktički te poljubi treći put, tako da pukne. A kad dođe stranac, njemu naravno treba odmah objasniti da “kod nas tako mora”, te on iz Srbije ode najeden, napijen i izljubljen.
Mnogi bi se iznenadili kada bi čuli da i neki drugi narodi vole da se toliko ljube, i to ravno tri puta. Holanđani, recimo. Postoji jedna velika razlika, doduše: Holanđani se ljube tri puta u isti obraz, a Srbin mora desno pa levo pa desno, nikako obrnuto, i jednaki će prekor dobiti onaj koji slučajno promaši stranu.
Ili bi se iznenadili kada bi čuli da je ljubljenje tri puta zaživelo tek sa buđenjem nacionalizma, i počelo se, u doba novog otkrivanja vere, vezivati za Sveto Trojstvo.
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
SIMBOL BROJA 3: Zašto se Srbi ljube triput i dižu tri prsta
Broj tri vrlo je značajan za našu kulturu i tradiciju
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
SIMBOL BROJA 3: Zašto se Srbi ljube triput i dižu tri prsta
Broj tri vrlo je značajan za našu kulturu i tradiciju
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
SIMBOL BROJA 3: Zašto se Srbi ljube triput i dižu tri prsta
Broj tri vrlo je značajan za našu kulturu i tradiciju
Pored ovoga postoji i drugo manje poznato objašnjenje, koje u sebi nosi poruku i zavete nacionalne časti, a ono glasi:
“Kad se duže vreme nisu videli,
Srbi se ljube tri puta.
Onaj treći poljubac u obraz je najznačajniji.
Srbi se ljube tri puta:
u ime života,
u ime smrti,
i u ime časti"
Pre toga smo se mahom ljubili dva puta, kao i dobar deo Evrope. U brojnim reprizama “Boljeg života”, recimo, može se videti da se svi u porodici Popadić uglavnom ljube – dva puta.
A kad smo kod “Boljeg života”, u njemu je glumila i Snežana Savić koja je baš negde u to doba, potkraj osamdesetih godina prošlog veka, snimila pesmu koja je uhvatila duh vremena, posebno onog kojeg će tek doći. “Tri poljupca hoću ja…”
Kod većine naroda obraz se smatra središtem časti, za Srbe je to posebno karakteristično tako da ima posebno značenje i smisao.
Prvi poljubac: U ime života, proslavlja vrednosti života, da se živi životom dostojnog časnog čoveka.
Drugi poljubac: U ime smrti, posvećuje se s dužnim poštovanjem našim najbližim pokojnicima, kao i našim slavim predcima.
Treći poljubac: U ime časti, u hrišćanskom duhu poručuje da se živi u časti hrišćanskih vrlina.
Drugi naš karakterističan pozdrav jeste tri prsta desne ruke podignuta ka nebu. Ovaj način pozdrava javlja se za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, gotovo je sigurno da se javio i par vekova ranije, tj. ovaj pozdrav se koristi u svečanim situacijama i prilikama. Tri prsta simbolično predstavljaju krst, što je ujedno i pozdrav Svetom Trojstvu. Kada se krstimo koristimo upravo ta tri prsta, palac, kažiprst i srednji prst, i kada se spoje predstavljaju Jedinstvo Trojstva.
Ranije su se Srbi prilikom susreta ljubili dvaput kao i većina drugih naroda. Na talasu povratka religiji i pravoslavlju Srbi su veoma brzo prihvatili tri poljupca kao tradicionalan način pozdravljanja i deo svog identiteta. U toj meri da i prilikom dolaska stranih političara, glumaca ili pevača mediji pomno prate koliko se puta gost poljubio sa domaćinima i šta je na taj način želeo da poruči.
(Opanak, Nedeljnik)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)