Srpska pravoslavna crkva Svetog Aleksija Rimskog slavi 17. marta po crkvenom, odnosno 30. marta po gregorijanskom kalendaru
Vernici kažu da "Čovek Božji" brine o svim ubogim i nesrećnim ljudima i da sutra nije dobro oterati prosjaka sa vrata ili mu odbiti milostinju.
Hrišćanski svetitelj Sveti Aleksije rođen je u Rimu, za vreme vladavine cara Honorija.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO PRENOS MOŠTIJU SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG Ako uradite jednu stvar sve će vam u životu ići lakše
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog
DANAS JE MITROVDAN Veruje se da na ovaj dan nikako ne treba raditi jednu stvar
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Mitrovdan, pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom. Važi za jednu od najvećih slava u Srbiji i za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO PRENOS MOŠTIJU SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG Ako uradite jednu stvar sve će vam u životu ići lakše
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog
DANAS JE MITROVDAN Veruje se da na ovaj dan nikako ne treba raditi jednu stvar
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Mitrovdan, pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom. Važi za jednu od najvećih slava u Srbiji i za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO PRENOS MOŠTIJU SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG Ako uradite jednu stvar sve će vam u životu ići lakše
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju Svetog Jovana Zlatoustog
DANAS JE MITROVDAN Veruje se da na ovaj dan nikako ne treba raditi jednu stvar
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Mitrovdan, pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom. Važi za jednu od najvećih slava u Srbiji i za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Bio je sin jedinac, a njegov otac, visoki carski dostojanstvenik Jevtimijan, bio je veoma ugledan i bogat. Njegovi roditelji živeli su hrišćanskim životom, a otac je, prema predanju, jeo samo jedanput dnevno, po zalasku sunca, piše Mondo.
Kada je odrastao, Aleksije je bio prinuđen da se oženi, ali je te iste noći ostavio i ženu i roditelje, seo u čamac i došao u grad Edesu u Mesipotamiji, gde je bio poznati lik Isusa, poslat od Hrista caru Avgaru.
Kada se poklonio tom liku, Aleksije se obukao u odelo prosjaka i prosjačkim životom proveo 17 godina u tom gradu, neprestano se moleći Bogu.
Kada se pročuo kao bogougodnik, seo je u lađu da ide u Laodikiju, ali je lađa, zbog jakih vetrova, skrenula sa svog prvobitnog puta i odvezla ga do Rima. Svetitelj je to shvatio kao znak i posetio je kuću svojih roditelja.
Njegovi roditelji nisu prepoznali prosjaka koji je tog dana došao na njihova vrata, ali su mu dozvolili da živi u kolibi u njihovom dvorištu.
Svoj isposnički život Aleksije je nastavio nadomak roditeljske kuće, gde je živeo narednih 17 godina živeći samo na hlebu i vodi.
Preminuo je 30. marta 411. godine, po gregorijanskom kalendaru.
Hrišćani veruju da se tog dana kada je umro u crkvi Svetih apostola, u prisustvu cara, začuo glas koji im je rekao: "Potražite čoveka Božja".
Ubrzo su otkrili da taj "čovek Božji" živi u kući Jevtimijanovoj, ali kada su ušli u njegovu kolibu, našli su ga mrtvog.
Prema predanju, lice Svetog Aleksija svetlelo je kao sunce, a iz tela mu je poteklo sveto miro.
Hrišćani veruju da su se dodirom njegovog tela lečili mnogi bolesnici.
Glava Svetog Aleksija nalazi se u Svetoj lavri na Peloponezu.
Sećanje na Svetog Aleksija Rimskog poštuju obe hrišćanske crkve, iako je vremenom postao poznatiji na Istoku.
Vernici smatraju da obavezno treba izgovoliti ovu molitvu svetom Aleksiju, kako bi se desilo čudo:
"Uzvisio si se u vrlini i očistivši um, ka Željenom i Uzvišenom si dospeo. Bestrašćem si ukrasio svoj život i izuzetni post si primio sa čistom savešću. U molitvama si bio kao bestelesan, i zasijao si kao Sunce u svetu, preblaženi Aleksije".
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
Komentari(0)