DANAS SLAVIMO SVETOG HARALAMPIJA Majke bi trebalo da urade jednu stvar za zdravlje svoje dece
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom sveštenomučeniku Haralampiju, u narodu poznatom i kao "gospodar svih bolesti
Srbi veruju da je Sveti Haralampije imao velike isceliteljske moći, pa je najveći broj običaja u vezi sa zdravljem i izlečenjem. Među njima je verovanje da majke u nekim delovima Srbije na današnji dan obavezno vode svoju decu u crkvu.
Valja se, kažu, i da bolesni na ovaj dan odu svom lekaru. Za ime ovog sveca vezano je još jedno lepo verovanje da će dete kom na ovaj dan ispadne prvi ili nikne novi zub celog života biti srećno kao i da će nad njim bdeti upravo Sveti Haralampije.
Možda vas zanima:
OVO TREBA DA ZNA SVAKI PRAVI DOMAĆIN Ovu molitvu treba da izgovori svaki član porodice tokom krsne slave
Oni tradicionalno pripremaju žito, slavski kolač i vino, ali i bogatu trpezu kojom će počastiti goste.
KAKO SE PRENOSI SLAVA? Evo kako bi trebalo da se postupi ako u porodici nema muških potomaka i gde Srbi prave veliku grešku
Na sajtu Svetosavlje stoji i savet sveštenog lica, šta se dešava u slučaju da otac ne želi da preda slavu sinu.
Možda vas zanima:
OVO TREBA DA ZNA SVAKI PRAVI DOMAĆIN Ovu molitvu treba da izgovori svaki član porodice tokom krsne slave
Oni tradicionalno pripremaju žito, slavski kolač i vino, ali i bogatu trpezu kojom će počastiti goste.
KAKO SE PRENOSI SLAVA? Evo kako bi trebalo da se postupi ako u porodici nema muških potomaka i gde Srbi prave veliku grešku
Na sajtu Svetosavlje stoji i savet sveštenog lica, šta se dešava u slučaju da otac ne želi da preda slavu sinu.
Možda vas zanima:
OVO TREBA DA ZNA SVAKI PRAVI DOMAĆIN Ovu molitvu treba da izgovori svaki član porodice tokom krsne slave
Oni tradicionalno pripremaju žito, slavski kolač i vino, ali i bogatu trpezu kojom će počastiti goste.
KAKO SE PRENOSI SLAVA? Evo kako bi trebalo da se postupi ako u porodici nema muških potomaka i gde Srbi prave veliku grešku
Na sajtu Svetosavlje stoji i savet sveštenog lica, šta se dešava u slučaju da otac ne želi da preda slavu sinu.
Ime ovog sveca je grčkog porekla i znači radosna svetlost. Bio je episkop u Magneziji (Tesalija) u 2. veku, a veruje se da je u 113. godini postradao zbog Hrista. SPC ga slavi 10. februara po crkvenom, a 23. februara po gregorijanskom kalendaru.
Manastir Podvrh, u blizini Bijelog Polja kraj reke Bistrice, čuva deo njegovih moštiju.
- Kada nasta strašno gonjenje hrišćana u vreme cara Septimija Severa, starac Haralampije ne krijaše se od gonitelja, nego slobodno i javno propovedaše veru Hristovu. Sve muke pretrpe kao u tuđem telu. A kad s njega živa kožu odraše, nezlobivi svetac reče carskim vojnicima: "Hvala vam, braćo, za to što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za novi, večni život.
Mnogobrojna čudesa učini, i mnoge u veru obrati. Čak i careva kći Galina napusti neznaboštvo svoga oca i posta hrišćanka. Osuđen na smrt i izveden na gubilište sveti Haralampije uzdiže ruke k nebu i pomoli se Bogu za sve ljude, da im Bog dade telesno zdravlje i duševno spasenje, i da im umnoži plodove zemaljske.
"Gospode, ti znaš, da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe, i izlij blagodat Tvoju na sve!" Posle molitve ovaj sveti starac predade dušu svoju Bogu pre nego što dželat spusti mač na njegov vrat. Postrada 202. godine. Njegovo telo uze Galina i časno ga sahrani.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Komentari(0)