NEKADA JE BILO POPULARNO, A SADA JE JAKO RETKO Staro srpsko ime nosio je naš slavni vojskovođa i ima posebno značenje
Ime je nastalo u dalekoj prošlost, ali postaje popularno tek u prošlom veku zahvaljujući narodnim junačkim pesmama.
Vodi poreklo od korena reči ugalj, pa bi značenje imena bilo crn, mrk, taman ili garav. U prošlosti, kada se još verovalo da reč ima dejstvo magije, ovo ime davalo se detetu u funkciji zaštite od zlih sila koje se klone onog što je ružno i zastrašujuće.
Ime je nastalo u dalekoj prošlost, ali postaje popularno tek u prošlom veku zahvaljujući narodnim junačkim pesmama u kojima se pominje despot Uglješa Mrnjavčević, vojskovođa cara Uroša koji je uživao glas najboljeg vojskovođe svih vremena, a koji je junački poginuo u bici na Marici 1371. godine.
Možda vas zanima:
IMA BAŠ SNAŽNU SIMBOLIKU Ovo ime nosio je jedan od najznačajnihih srpskih duhovnika, a i danas je popularno
Postoje tumačenja da ovo ime znači i "hrabro srce".
Možda vas zanima:
IMA BAŠ SNAŽNU SIMBOLIKU Ovo ime nosio je jedan od najznačajnihih srpskih duhovnika, a i danas je popularno
Postoje tumačenja da ovo ime znači i "hrabro srce".
Možda vas zanima:
IMA BAŠ SNAŽNU SIMBOLIKU Ovo ime nosio je jedan od najznačajnihih srpskih duhovnika, a i danas je popularno
Postoje tumačenja da ovo ime znači i "hrabro srce".
Numerološka vrednost za ime Uglješa je 4.
Oprez često sprečava osobe sa imenom Uglješa da naprave veći uspeh. Spori su u delovanju i reakcijama, i često su sumnjičave prirode. Imaju malo poverenja u druge i u sebe. Dobri su u detaljima, ali im izmiče celokupna slika. Međutim, uporni su i lojalni, pa se na njih uvek možete osloniti.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
Komentari(0)