Bravar, revolucionar, komunista, još malo pa Tito: Sin opančara iz Užica bio predstavnik KPJ u Kominterni u Moskvi
Miloš Marković je proglašen na osnovu sećanja za osnivača sportskog društva “Sloboda” 1925. godine.
Ustvari, on je bio osnivač sporstkog društva “Radnički”, marta 1920. godine. Nije tačno ni da je to bilo u kafani Neđa Milinkovića, u kući trgovca Simovića, jer je ta kuća izgrađena 1929. godine U kafani koju je držao Milinković u prizemnoj staroj kući 1925, kod Kasapčića mosta, pre nego je trgovac izgradio kuću, je samo promenjeno ime društva u Radničko sportsko društvo “Sloboda”.
Printscreen
Rodio se 26. decembra 1901. godine u Užicu. Milošev otac Spasoje Marković, opančar, bio je član Socijaldemokratske partije Srbije od 1905. i komunistički odbornik 1920. godine u užičkoj komunističkoj Opštini, kojom je rukovodio Petar Ćelović. Sin Miloš će završiti dva razreda gimnazije uoči Prvog svetskog rata, a pred kraj rata 1918. pridružio se gerilcima koji su progonili austriske trupe u odstupanju.
Printscreen
Kuća u kojoj je bila kafana Neđa Milinkovića
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Godine 1920. tokom marta, Miloš je predložio da se osnuje radnički fudbalski klub na sastanku sidikalno organizovanih radnika, tj. nezavisnih sindikata, kako bi mogao uspešnije politički da radi sa masama. On je kraće vreme igrao fudbal u “Radničkom” i prvog septembra 1920. otišao u Niš, gde se zaposlio u niškoj Ložionici i usavršio bravarski zanat.
Sa 19 godina je postao član KPJ i tu u Nišu postao sekretar. Bio je član Sekretarijata nezavisne radničke partije Jugoslavije u Nišu 1923, a sledeće godine Oblasnog partijskog rukovostva u Nišu 1923. godine.
Printscreen
Vratio se u Užice i nekoliko meseci radio u Ložionici. Osnovao je sindikalnu i ilegalnu organizaciju KPJ, obnovio je Radničko kulturno-umetničko društvo “Abrašević”. Kasnije je osnovao i fudbalski klub “Proleter” u Nišu. Sprovodeći reorganizaciju u Partiji, Politbiro CK KPJ postavio ga je 1927. za sekretara Okružnog komiteta partije za Beograd i sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Imenovan je 1928.
Za člana novog Biroa CK, koji je trebao da preuzme Partiju u slučaju hapšenja tadašnjih članova Politbiroa. Pohađao je 1929. Međunarodnu lenjinsku školu u Moskvi pod pseudonimom Ivan Ivanović Užov. Potom je u leto 1931. bio u CK KPJ u Beču član privremenog rukovodstva CK KPJ. Rukovodio je i redakcijom partijskog organa “Proleter” od 1932, a 1933. određen je za predstavnika CK KPJ u Kominterni u Moskvi.
Posle samo mesec dana, umro je od tuberkuloze u 32. godini života. Njegova bista je posle rata postavljena u parkiću pored Doma železničara i nekadašnje Ložionice u Begluku.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Komentari(0)