Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
U narodnoj medicini, verbena je poznata po tome što smiruje, jača i čisti. Ali u narodnoj duhovnosti – ona je bila više od čaja. Verbena je bila biljka svetlosti, čuvar uma, spokoja i sna. U pojedinim selima Šumadije, Levača i Timočke krajine, verovalo se da ako čovek spava sa listom verbene ispod jastuka, tuđa misao ne može ući u njegov san. Ako se nosi u nedrima – tuga se ne zadržava.
Verbena – biljka koja „vidi noć“
U narodnom verovanju, verbena je imala nevidljivu vezu sa svetlom stranom sna. Nije se koristila da leči telo, već da čuva ono što se ne vidi – misli, emocije, unutrašnje strahove.
Možda vas zanima:
Troskot iz Gornjeg Milanovca: Zaboravljena lekovita biljka sa livada Rudnika
Na proplancima planine Rudnik raste biljka koju su nekada nosile bake u maramama, a danas je traže fitoterapeuti iz inostranstva
Svaki pelcer će vam se primiti kao od šale: Tajna koju ljubitelji sobnih biljaka kriju od svih
Kako se koristi zlatni bršljan za razmnožavanje biljaka i pelcera? Evo saveta!
Možda vas zanima:
Troskot iz Gornjeg Milanovca: Zaboravljena lekovita biljka sa livada Rudnika
Na proplancima planine Rudnik raste biljka koju su nekada nosile bake u maramama, a danas je traže fitoterapeuti iz inostranstva
Svaki pelcer će vam se primiti kao od šale: Tajna koju ljubitelji sobnih biljaka kriju od svih
Kako se koristi zlatni bršljan za razmnožavanje biljaka i pelcera? Evo saveta!
Možda vas zanima:
Troskot iz Gornjeg Milanovca: Zaboravljena lekovita biljka sa livada Rudnika
Na proplancima planine Rudnik raste biljka koju su nekada nosile bake u maramama, a danas je traže fitoterapeuti iz inostranstva
Svaki pelcer će vam se primiti kao od šale: Tajna koju ljubitelji sobnih biljaka kriju od svih
Kako se koristi zlatni bršljan za razmnožavanje biljaka i pelcera? Evo saveta!
Možda vas zanima:
Troskot iz Gornjeg Milanovca: Zaboravljena lekovita biljka sa livada Rudnika
Na proplancima planine Rudnik raste biljka koju su nekada nosile bake u maramama, a danas je traže fitoterapeuti iz inostranstva
Svaki pelcer će vam se primiti kao od šale: Tajna koju ljubitelji sobnih biljaka kriju od svih
Kako se koristi zlatni bršljan za razmnožavanje biljaka i pelcera? Evo saveta!
Možda vas zanima:
Troskot iz Gornjeg Milanovca: Zaboravljena lekovita biljka sa livada Rudnika
Na proplancima planine Rudnik raste biljka koju su nekada nosile bake u maramama, a danas je traže fitoterapeuti iz inostranstva
Svaki pelcer će vam se primiti kao od šale: Tajna koju ljubitelji sobnih biljaka kriju od svih
Kako se koristi zlatni bršljan za razmnožavanje biljaka i pelcera? Evo saveta!
Kako se koristila
Najčešće je uvijana u parče platna i stavljana u jastuk, posebno kod osoba koje ne spavaju mirno, imaju noćne more ili tišinu koja „previše misli“.
Deci koja često u snu govore, verbena se u ušima ispirala uz šapat.
A žene u tuzi nosile su je u džepu, kao sopstvenu tajnu, ne da je vide drugi – već da je osete samo one.
Zaštita bez reči
U domaćinstvima gde je bilo nesanice, žalosti ili strahova, nije se tražilo objašnjenje.
Stavi se verbena. Ne priča se. Čeka se.
Ujutru, ako san bude miran – grančica se čuva do sledećeg meseca.
Ako ne pomogne – baca se u reku uz rečenicu:
„Što si ponela, ne vraćaj.“
Danas – skoro nepoznata
Iako se verbena i dalje uzgaja u baštama zbog mirisa i lepote, malo ko zna za njenu duhovnu upotrebu.
Ali ako pitate stariju ženu na pijaci šta nosi u torbici – možda vam pokaže list verbene, sasvim suv, sitan, ali – njen.
Pamćenje koje miriše
Možda nam danas više nego ikada treba nešto što ne leči simptom, već nas vraća sebi.
A verbena to ume – bez reči, bez terapije, samo svojim mirisom i prisustvom.
Jer ne leči sve čaj. Ponekad leči ono što se nosi u tišini, bliže srcu nego što drugi vide.
KAKO SE SLAVI KRSNA SLAVA NA DAN ŽALOSTI? Mnogi vernici su u dilemi, a pravoslavni sveštenik je sve objasnio
Srpska pravoslavna crkva i vernici 6. maja obeležavaju svetog Đorđa, u narodu poznatiji kao Đurđevdan, a mnogi se pitaju da li se slavi na Dan žalosti.
Đurđevdanski venac: Zašto se bere trava u zoru i veže preko praga, a nikad ne unosi u kuću
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od trave i cveća. Brani su u zoru, sa rosom, i vešali na kapiju, ogradu ili prag – ali nikada nisu unošeni unutra. Verovalo se da ta trava upija ono što ide prema kući, i ne sme da pređe njen prag.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
OVO JE RAZLOG: Zašto se srpska prezimena završavaju na IĆ
Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Komentari(0)