U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Košava – vetar sa posebnim moćima
Narodno verovanje pridavalo je košavi poseban značaj. Ona nije bila samo meteorološka pojava, već i simbol pročišćenja, promene, ali ponekad i opasnosti. Verovalo se da košava odnosi bolesti, negativnu energiju i loše misli, čisteći na taj način prostor i ljude koji se u njemu nalaze.
Običaji vezani za početak košave
U nekim delovima Srbije postojali su specifični običaji koji su se izvodili kada počne da duva košava. Meštani su izlazili iz kuća kako bi se „očistili“ od loših energija, izgovarajući pritom molitve ili posebne bajalice. Smatralo se dobrim znakom ako košava duva snažno, jer je to bio simbol da će godina biti dobra, zdrava i bogata.
Zaštitni rituali protiv negativnih uticaja košave
Iako je košava često bila doživljavana pozitivno, narod je bio svestan i njenih potencijalno štetnih efekata. Smatralo se da ovaj vetar može doneti glavobolje, razdražljivost i opštu nelagodu. Zbog toga su postojali rituali zaštite, kao što su stavljanje crvenog konca na zglob ruke ili nošenje posebnih biljnih amajlija, poput grančice bosiljka ili nane, koje bi štitile od negativnih uticaja vetra.
Narodne legende o košavi
Postoji niz narodnih priča i legendi vezanih za košavu. Jedna od njih govori da košava nastaje od daha moćnog zmaja sa Karpata koji štiti Srbiju od bolesti i zlih duhova. Druga legenda kaže da košavu šalju vile kako bi očistile zemlju od negativnosti i pripremile ljude za dolazak novih, boljih vremena.
Simbolika košave u ljubavi i proricanju
Košava je imala i posebnu simboliku u ljubavnim verovanjima. Mlade devojke su verovale da će, ako misle na voljenu osobu dok košava duva, ta osoba sigurno doći ili joj pokazati naklonost. Takođe, postojalo je verovanje da je vreme kada duva košava idealno za proricanje budućnosti, jer ovaj vetar može preneti poruke iz daljine i doneti važne odgovore na životna pitanja.
Košava u narodnoj medicini
U narodnoj medicini, košava je smatrana povoljnim vremenom za pripremu lekovitog bilja. Verovalo se da biljke ubrane tokom košave imaju posebno snažno lekovito dejstvo, te su ih travari koristili za pravljenje čajeva, melema i drugih lekovitih preparata.
Očuvanje verovanja danas
Danas, iako su mnogi od ovih običaja gotovo zaboravljeni, košava i dalje zauzima posebno mesto u narodnoj svesti Srbije. Njena simbolika opstaje kroz priče, pesme i narodne običaje, podsećajući nove generacije na bogatstvo srpske kulturne baštine i značaj koji su naši preci pridavali prirodnim pojavama.
Očuvanje ovih verovanja doprinosi razumevanju duboke povezanosti naših predaka sa prirodom, ali i vrednosti koje su ih vodile kroz svakodnevni život, obogaćujući naše savremene živote novim značenjima i uvidima u prošlost.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Komentari(0)