DANAS JE JOVANJDAN Postoje običaji koje nikako ne smete prekršiti, jednu stvar ne uzimajte u ruke
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika.

Takođe je ovaj datum u kalendar upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove. Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa Hrista.
Sveti Jovan spada u četiri najčešće slave u Srba.
Možda vas zanima:

ZAŠTO SE CRNO VINO KORISTI NA SLAVAMA? Postoji ozbiljna simbolika i velika uloga u hrišćanstvu
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.

AKO STE PRAVI VERNIK, MORATE POŠTOVATI OVE OBIČAJE Kako se pravilno slavi krsna slava i šta nikako ne treba raditi?
Kako bi se smisao i svha krsnog imena ostvarili važno je proslaviti svog sveca zaštitnika onako kako dolikuje i kako je zapisano u svetim knjigama.
Možda vas zanima:

ZAŠTO SE CRNO VINO KORISTI NA SLAVAMA? Postoji ozbiljna simbolika i velika uloga u hrišćanstvu
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.

AKO STE PRAVI VERNIK, MORATE POŠTOVATI OVE OBIČAJE Kako se pravilno slavi krsna slava i šta nikako ne treba raditi?
Kako bi se smisao i svha krsnog imena ostvarili važno je proslaviti svog sveca zaštitnika onako kako dolikuje i kako je zapisano u svetim knjigama.
Možda vas zanima:

ZAŠTO SE CRNO VINO KORISTI NA SLAVAMA? Postoji ozbiljna simbolika i velika uloga u hrišćanstvu
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.

AKO STE PRAVI VERNIK, MORATE POŠTOVATI OVE OBIČAJE Kako se pravilno slavi krsna slava i šta nikako ne treba raditi?
Kako bi se smisao i svha krsnog imena ostvarili važno je proslaviti svog sveca zaštitnika onako kako dolikuje i kako je zapisano u svetim knjigama.
Na današnji dan jevanđelista i apostol Luka poželeo je da prenese telo Svetog Jovana iz Sevastije,gde ga je posekao Irod, u Antiohiju, rodno mesto Jovanovo, ali je uspeo da izmoli samo Jovanovu ruku.
Srpski narod izuzetno poštuje Svetog Jovana, pa je kao narodna izreka zabeleženo: "Nad Jovanom višeg i pribranijeg nema".
Šta je rekao sv. Jovan Krstitelj kad je prvi put video Gospoda Hrista? Rekao je proročke reči: "Gle, Jagnje Božje koje nosi grehe celoga sveta.
"Sveti Jovan Krstitelj je znao da je Hristos bez greha i da nema potrebe da bude kršten (pogružen u vodu), zašto ga je ipak krstio u Jordanu? Hristos je dvostruko bezgrešan: i kao Bog i kao Čovek, rođen od Prečiste devojke. Ali je dobrovoljno hteo da se ponizi i da dođe na krštenje, kao da je grešan - "da ispuni svaku pravdu", kako Sam kaže Preteči. I baš u momentu tog dobrovoljnog poniženja javila se slava Božja, javio se Bog na vodama reke Jordana.
Veruje se da Sveti Jovan stoji na strugi Jovanovoj, odnosno na vratima od onoga sveta i propušta duše umrlih. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se kao zavet pominje Sveti Jovan, koji je zaštitnik ovog cenjenog običaja.
Za ovaj dan vezuje se i događaj sa rukom Pretečinom
Printscreen/Youtube
Jevanđelist Luka hteo je da prenese Jovanovo telo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka.
Posle je preneta u Carigrad, odakle je nestala u vreme Turaka. Priča se da je svake godine na svetiteljev dan sveti arhijerej iznosio pred narod njegovu ruku.
Kada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i godinu obilja, a kada bi bila zgrčena predskazivala je i nerodnu i gladnu godinu.
Poznato je da se za Jovanjdan stvaraju kumstva i velika prijateljstva, ali je i rasprostranjeno verovanje da na dan Svetog Jovana Krstitelja ne bi trebalo da uzimete nož u ruke!
Izgubljeni običaj Jovanjdana
Dani od Božića do Bogojavljenja nazivaju se nekršteni dani, a dani od Bogojavljenja, od kojih je prvi Jovandan, do Uskršnjih poklada nazivaju se kršteni. Zbog toga je u narodu ostalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od današnjeg dana nadalje, od Dana kumstva, pobratimstva i prijateljstva, a ne valja se, kaže narod to raditi u nekrštene dane. Za Jovanjdan ne postoje posebni običaji osim, uz rezanja kolača i osveštanja kuće vernika koji slave ovaj dan, pranja ikone. Na ovaj dan su se ikone iznosile iz kuća, posle jutrenja, na reku, kanal, bunar i umivale su se, uslovno rečeno, brisale krpom pokvašenom tom vodom. Običaj je odavno nestao, a verovalo se da će se onom ko to prekrši, te godine oduzeti ruke i noge i drugi običaj da se na ovaj dan deca, mladi pobratime, običajno u najbližem manastiru za vreme molitve i da se na ovaj dan poziva u goste kum, stari porodični ili bira kuma ona porodica koja nema staro kumstvo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)