Minhenski psaltir: Najskuplja srpska knjiga od čistog zlata koja vekovima čeka povratak kući
Dragoceni molitvenik iz 14. veka, ukrašen zlatom i nekada čuvan u manastiru Privina Glava, danas se nalazi daleko od Srbije – u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu.
Skriveno blago Fruške gore
Među zidovima manastira Privina Glava na Fruškoj gori, vekovima je počivala jedna od najdragocenijih srpskih knjiga – Minhenski psaltir. Ovaj srednjovekovni molitvenik iz 14. veka sadrži preko 140 stranica ispisanih čistim zlatom i smatra se remek-delom srpske umetnosti i pismenosti tog doba. Pretpostavlja se da je izrađen za kneza Lazara ili njegovog sina Stefana, a njegova umetnička i istorijska vrednost ga svrstava u sam vrh kulturne baštine srednjovekovne Evrope.
Od dvora despota Đurđa do manastira Privina Glava
Minhenski psaltir je nekada bio deo bogate biblioteke despota Đurđa Brankovića u Smederevu. Nakon burnih političkih i ratnih previranja, knjiga se našla u manastiru Privina Glava, gde ju je u 17. veku ponovo otkrio patrijarh Pajsije. Zahvaljujući pažljivom čuvanju, rukopis je ostao u odličnom stanju, sa svečanim povezom i raskošnim zlatnim iluminacijama.
wikipedia
Plen iz Velikog bečkog rata
Sudbina rukopisa zauvek se promenila 1688. godine, tokom Velikog bečkog rata. U vihoru ratnih sukoba, Minhenski psaltir je odnet iz Srbije – prema predanju, zaplenio ga je bavarski oficir i odneo u svoju domovinu. Od tada se čuva u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu, gde je i dobio svoje današnje ime.
Kultura u egzilu
Iako se danas fizički nalazi daleko od zemlje u kojoj je nastao, Minhenski psaltir ostaje jedno od najvažnijih svedočanstava srpske srednjovekovne kulture. Njegove zlatne stranice, bogate minijature i složena kaligrafija govore o visokom nivou umetničkog izraza u Srbiji tog vremena. Za mnoge, on nije samo knjiga, već simbol kulturnog identiteta koji čeka svoj povratak.
KADA TURCI PRIČAJU SRPSKI A DA TO I NE ZNAJU: Reči koje su preživele vekove
Kada narod živi vekovima u dodiru s drugim narodom, reči postaju mostovi. Srpske reči ulazile su u svakodnevni turski govor, prilagođavale se izgovoru i pisanju, ali nikada nisu nestale. One su preživele promene carstava, padove i uspon civilizacija – i do danas ostale u jeziku miliona ljudi.
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Mesto gde je kralj Ričard Lavlje Srce vidao rane – mitovi o zakopanom zlatu i misterije bazilike Arača
Smeštena usred banatske ravnice, između Novog Bečeja i Novog Miloševa, Bazilika Arača predstavlja jedan od najtajanstvenijih spomenika srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Njene ruševine i danas plene pažnju, podsećajući na vekove kada su u ravnici Banata preplitane religije, narodi i legende.
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Kad su Crnjanskog smestili u duševnu bolnicu, ležao je go i ljut kao ris jer je još uvek bio živ: Hranu odbijao, a poslednjim rečima rasplakao sve doktore
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
Komentari(0)