DANAS NIJE SAMO NOVA GODINA U Srbiji se ovog 1. januara proslavlja i još jedan predivan praznik koji deca obožavaju
Ovaj praznik se obeležava poslednje nedelje pred Božić.
Nakon praznika Detinjci i Materice, danas pravoslavci obeležavaju praznik očeva.
Oci ili Očevi su praznik koji se obeležava poslednju nedelju pred Božić.
Možda vas zanima:
DANAS JE JEDAN OD NAJLEPŠIH PRAZNIKA Dan kada su majke i deca u centru pažnje, smatra se jednim od najvećih praznika u hrišćanstvu
Tog dana ukućani, ali pre svega deca, simbolično vezuju majke, a majke daruju poklone ili svečani ručak i kolače.
OBELEŽAVAMO PRAZNIK SVETIH APOSTOLA Danas je bitno da se pridžavate jednog pravila
Na svetog Vratolomeja ni jedan roditelj u Srbiji neće dopustiti da se njegovo dete popne na drvo. Zašto? Jer i samo njegovo ime ima strašno značenje, jer Srbi Vatolomeja tumače kao onaj dan kada "je lako slomiti vrat".
Možda vas zanima:
DANAS JE JEDAN OD NAJLEPŠIH PRAZNIKA Dan kada su majke i deca u centru pažnje, smatra se jednim od najvećih praznika u hrišćanstvu
Tog dana ukućani, ali pre svega deca, simbolično vezuju majke, a majke daruju poklone ili svečani ručak i kolače.
OBELEŽAVAMO PRAZNIK SVETIH APOSTOLA Danas je bitno da se pridžavate jednog pravila
Na svetog Vratolomeja ni jedan roditelj u Srbiji neće dopustiti da se njegovo dete popne na drvo. Zašto? Jer i samo njegovo ime ima strašno značenje, jer Srbi Vatolomeja tumače kao onaj dan kada "je lako slomiti vrat".
Možda vas zanima:
DANAS JE JEDAN OD NAJLEPŠIH PRAZNIKA Dan kada su majke i deca u centru pažnje, smatra se jednim od najvećih praznika u hrišćanstvu
Tog dana ukućani, ali pre svega deca, simbolično vezuju majke, a majke daruju poklone ili svečani ručak i kolače.
OBELEŽAVAMO PRAZNIK SVETIH APOSTOLA Danas je bitno da se pridžavate jednog pravila
Na svetog Vratolomeja ni jedan roditelj u Srbiji neće dopustiti da se njegovo dete popne na drvo. Zašto? Jer i samo njegovo ime ima strašno značenje, jer Srbi Vatolomeja tumače kao onaj dan kada "je lako slomiti vrat".
Običaji za ovaj praznik isti su kao i za Materice i Detinjce, samo što se ovom prilikom vezuju tate.
Međutim, očeve nije tako lako vezati. Prema narodnom shvatanju otac kao glava kuće ne sme da se nađe u tako "nezgodnom" položaju, pa vezivanje očeva traje mnogo kraće.
Nekoliko dana pred praznik očevi sakrivaju sve kanape i kaiše koji postoje u kući, kako deca ne bi mogla da ih vežu. Sa druge strane deca traže kanape, kako bi vezali oca i osigurali poklone za taj dan.
Najsigurnije je oca uhvatiti i vezati na spavanju, pa će on nakon što se probudi biti primoran da podeli poklone kako bi se oslobodio.
Ova tri praznika spadaju u Božićne i upravo zbog zanimljivih običaja koji se za njih vežu, ovi praznici iznova povezuju decu sa roditeljima i doprinose njihovom što boljem razumevanju i ljubavi.
Karakteristično vezivanje ima simboliku čvrstih porodičnih veza, sloge i mira. Ovi praznici naročito su zanimljivi za decu koja su glavni akteri svih dešavanja, i koja potpuno ravnopravno sa odraslima učestvuju u proslavi praznika. Svakako, naročitu radost pored samog vezivanja izazivaju pokloni koji na kraju uvek završe u dečijim rukama.
Simbolika uzajamnog vezivanja i "drešenja" jeste i priprema za doček najradosnijeg praznika koji je čoveka vezao sa Bogom.
U ove dane priprema se i ručak nešto svečaniji nego obično, ali obavezno postan, pošto sva tri praznika padaju u vreme Božićnog posta. Potpuno u Božićnom duhu, osnovni smisao ovih praznika jeste okupljanje porodice.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
Komentari(0)