DANAS NIJE SAMO NOVA GODINA U Srbiji se ovog 1. januara proslavlja i još jedan predivan praznik koji deca obožavaju
Ovaj praznik se obeležava poslednje nedelje pred Božić.
Nakon praznika Detinjci i Materice, danas pravoslavci obeležavaju praznik očeva.
Oci ili Očevi su praznik koji se obeležava poslednju nedelju pred Božić.
Možda vas zanima:
DANAS JE JEDAN OD NAJLEPŠIH PRAZNIKA Dan kada su majke i deca u centru pažnje, smatra se jednim od najvećih praznika u hrišćanstvu
Tog dana ukućani, ali pre svega deca, simbolično vezuju majke, a majke daruju poklone ili svečani ručak i kolače.
OBELEŽAVAMO PRAZNIK SVETIH APOSTOLA Danas je bitno da se pridžavate jednog pravila
Na svetog Vratolomeja ni jedan roditelj u Srbiji neće dopustiti da se njegovo dete popne na drvo. Zašto? Jer i samo njegovo ime ima strašno značenje, jer Srbi Vatolomeja tumače kao onaj dan kada "je lako slomiti vrat".
Možda vas zanima:
DANAS JE JEDAN OD NAJLEPŠIH PRAZNIKA Dan kada su majke i deca u centru pažnje, smatra se jednim od najvećih praznika u hrišćanstvu
Tog dana ukućani, ali pre svega deca, simbolično vezuju majke, a majke daruju poklone ili svečani ručak i kolače.
OBELEŽAVAMO PRAZNIK SVETIH APOSTOLA Danas je bitno da se pridžavate jednog pravila
Na svetog Vratolomeja ni jedan roditelj u Srbiji neće dopustiti da se njegovo dete popne na drvo. Zašto? Jer i samo njegovo ime ima strašno značenje, jer Srbi Vatolomeja tumače kao onaj dan kada "je lako slomiti vrat".
Možda vas zanima:
DANAS JE JEDAN OD NAJLEPŠIH PRAZNIKA Dan kada su majke i deca u centru pažnje, smatra se jednim od najvećih praznika u hrišćanstvu
Tog dana ukućani, ali pre svega deca, simbolično vezuju majke, a majke daruju poklone ili svečani ručak i kolače.
OBELEŽAVAMO PRAZNIK SVETIH APOSTOLA Danas je bitno da se pridžavate jednog pravila
Na svetog Vratolomeja ni jedan roditelj u Srbiji neće dopustiti da se njegovo dete popne na drvo. Zašto? Jer i samo njegovo ime ima strašno značenje, jer Srbi Vatolomeja tumače kao onaj dan kada "je lako slomiti vrat".
Običaji za ovaj praznik isti su kao i za Materice i Detinjce, samo što se ovom prilikom vezuju tate.
Međutim, očeve nije tako lako vezati. Prema narodnom shvatanju otac kao glava kuće ne sme da se nađe u tako "nezgodnom" položaju, pa vezivanje očeva traje mnogo kraće.
Nekoliko dana pred praznik očevi sakrivaju sve kanape i kaiše koji postoje u kući, kako deca ne bi mogla da ih vežu. Sa druge strane deca traže kanape, kako bi vezali oca i osigurali poklone za taj dan.
Najsigurnije je oca uhvatiti i vezati na spavanju, pa će on nakon što se probudi biti primoran da podeli poklone kako bi se oslobodio.
unsplash
Ova tri praznika spadaju u Božićne i upravo zbog zanimljivih običaja koji se za njih vežu, ovi praznici iznova povezuju decu sa roditeljima i doprinose njihovom što boljem razumevanju i ljubavi.
Karakteristično vezivanje ima simboliku čvrstih porodičnih veza, sloge i mira. Ovi praznici naročito su zanimljivi za decu koja su glavni akteri svih dešavanja, i koja potpuno ravnopravno sa odraslima učestvuju u proslavi praznika. Svakako, naročitu radost pored samog vezivanja izazivaju pokloni koji na kraju uvek završe u dečijim rukama.
Simbolika uzajamnog vezivanja i "drešenja" jeste i priprema za doček najradosnijeg praznika koji je čoveka vezao sa Bogom.
U ove dane priprema se i ručak nešto svečaniji nego obično, ali obavezno postan, pošto sva tri praznika padaju u vreme Božićnog posta. Potpuno u Božićnom duhu, osnovni smisao ovih praznika jeste okupljanje porodice.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Šifrovani vez u manastiru Ljubostinja: Tajna poruka skrivena u liturgijskom pojasu iz 18. veka
U riznici ženskog manastira Ljubostinja čuva se pojas izvezen ćirilicom, za koji se veruje da krije poruku o skrivanju svetih relikvija tokom turskih progona.
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Zid sa očima u manastiru Kalenić: Freska arhangela koja “gleda” iz svakog ugla
U tišini jednog od najlepših manastira Šumadije, nalazi se freska koja vekovima zbunjuje i oduševljava vernike i posetioce – lik arhangela čiji pogled “prati” svakog ko mu priđe.
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Komentari(0)