Zaboravljeni ratnik: Ko je bio hajduk Veljko Drinčić, junak koga je istorija gurnula u zapećak?
Ime koje se retko spominje, a zaslužuje da bude upamćeno
Kada se kaže Hajduk Veljko, svi pomisle na Petrovića, junaka iz Prvog srpskog ustanka koji je poginuo braneći Negotin. Međutim, postojalo je još jedno ime koje je ulivalo strahopoštovanje – Veljko Drinčić, ratnik i hajduk sa prostora Bosne i Hercegovine. Iako se borio rame uz rame sa ustanicima i ostavio dubok trag u narodnim predanjima, istorija ga je skoro potpuno zaboravila.
Ko je bio Veljko Drinčić?
Veljko Drinčić rođen je krajem 18. veka u hercegovačkom kraju, a ranu mladost proveo je kao hajduk boreći se protiv dahija i turskih spahija. Bio je poznat po neustrašivosti, ali i po tome što je pomagao sirotinji, pa je ubrzo stekao veliki ugled među narodom.
Kada su buknuli srpski ustanci, Drinčić se pridružio borbi, predvodeći čete dobrovoljaca iz Bosne i Hercegovine i pomažući srpskim vojvodama.
Zašto je bio poseban?
Za razliku od mnogih drugih hajduka, Drinčić je imao i političku mudrost. Znao je kada treba napasti, a kada sačuvati ljude. Bio je vezan za narod, a često je svojim ljudima delio i poslednji zalogaj. Narodna pesma ga opisuje kao “čoveka koji mačem i rečju jednako vlada”.
Tragičan kraj i zaborav
Predanje kaže da je Veljko Drinčić poginuo u jednoj zasedi na putu prema Hercegovini, izdan od onih kojima je verovao. Njegova smrt brzo je pala u senku, jer su glavnu pažnju tadašnje Srbije zaokupili Miloš Obrenović i drugi ustanički vođe. Tako je njegovo ime polako nestajalo iz istorijskih knjiga.
Sećanje koje još tinja
U nekim delovima Bosne i Hercegovine i danas se prepričavaju priče o Drinčiću, a njegovo ime nosile su i hajdučke družine koje su ga videle kao uzor. Za mnoge lokalne pesnike i guslare, on je bio simbol prkosa i slobode.
Možda nije imao državničku moć da ga istorija upamti, ali Veljko Drinčić ostaje primer borca koji je život dao za narod, a ime ostavio da živi samo u pričama starijih.
Zaboravljeni ratnik: Ko je bio hajduk Veljko Drinčić, junak koga je istorija gurnula u zapećak?
Ime koje se retko spominje, a zaslužuje da bude upamćeno
Zlatna trava ivanjčica: Biljka koju su devojke brale u ponoć za sreću u ljubavi
Biljka iz narodnih priča koja leči, ali i donosi radost i plodnost
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
REŠENA DILEMA: Da li se pali jedna sveća za žive i mrtve?
Odlazak u crkvu podrazumeva paljenje sveća za žive i za upokojene. Ipak, mnogi su u dilemi i ne znaju da li je dovoljno upaliti jednu sveću ili je neophodno kupiti više voštanica i nameniti ih za žive članove porodice i za preminule pretke.
Komentari(0)