CRNI MAKSIM JE BIO SRPSKI ROBIN HUD Ulivao je strah kod bogataša, dato obećanje je uvek ispunjavao, ali njegova priča nije imala srećan kraj
Maksimove mete bili su bogataši koji su živeli ili prolazili Južnobačkim okrugom
Čuveni hajduk Crni Maksim bio je strah i trepet za austrougarske bogataše pre Prvog svetskog rata. Ovog srpskog Robina Huda nazivaju mnogim imenima, zavisno koga pitate, ali i pristalice i protivnici hajduka iz Bačke Palanke saglasni su u jednom – da je bio drzak i smeo, da je držao do svoje reči, ali i da je bio izuzetno pametan.
Legenda o Crnom Maksimu kaže da je u periodu pre Prvog svetskog rata napadao samo spahije i velike austrougarske bogataše, kao i da je sirotinji delio šakom i kapom. Srbi su ga naročito voleli pošto su u Austrougarskoj monarhiji spadali među siromašnije žitelje, pa su Maksima doživljavali kao svog osvetnika.
Maksimove mete bili su bogataši koji su živeli ili prolazili Južnobačkim okrugom. Koliki je Maksim bio strah i trepet najbolje svedoči priča da su bogataši u to vreme uvek sa sobom na putu imali i testament. Za svaki slučaj, ako Maksim naiđe.
Možda vas zanima:
Hajdučki kodeks časti: Nepisana pravila ponašanja
Hajdučki kodeks časti predstavlja nepisana pravila ponašanja koja su hajduci, kao legendarni borci za slobodu, strogo poštovali.
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Možda vas zanima:
Hajdučki kodeks časti: Nepisana pravila ponašanja
Hajdučki kodeks časti predstavlja nepisana pravila ponašanja koja su hajduci, kao legendarni borci za slobodu, strogo poštovali.
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Možda vas zanima:
Hajdučki kodeks časti: Nepisana pravila ponašanja
Hajdučki kodeks časti predstavlja nepisana pravila ponašanja koja su hajduci, kao legendarni borci za slobodu, strogo poštovali.
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
O Maksimovoj domišljatosti i pameti takođe su se pripovedale legende, a naročito je poznata kako je opljačkao čuvenog grofa Koteka u Futogu. Maksim je grofu najpre napisao pismo u kome zahteva da mu ostavi 5.000 forinti u šumi, na dogovorenom mestu, inače će u suprotnom sam doći po njih. Ubrzo mu je Maksim poslao još jedno pismo u kome je naveo da se predomislio i da će ipak lično doći po novac, te da bi bilo dobro da ga ima kod sebe kada naiđe jer će se u suprotnom “rđavo provesti”.
U dvorcu grofa Koteka zavladala je panika. Znalo se da će Maksim održati reč, čak i po cenu života. Straže su zbog toga udvostručene, a unajmljeni su i novi ljudi da brinu o bezbednosti grofa.
Posle dva dana grof je dobio pismo spahije iz Srema koji mu je javio da bi voleo da ga upozna i dođe u posetu. Grof se ovome obradovao, nadajući se da će ga poseta razonoditi u teškim trenucima. Sutradan su se vojnici i oficiri začudili kada su videli da se spahija kod grofa zadržao samo desetak minuta i potom otišao sa svojim kočijašem. Ubrzo je iz dvorca izleteo i grof Kotek koji je povikao da ga je Maksim opljačkao i da mu je uzeo ne 5.000 već 10.000 forinti. Straža je tek tada shvatila da nisu prepoznali Maksima u oficirskom odelu i u kočijama sa grbom.
Maksim je do kočija i kočijaša došao tako što je dva dana ranije otišao obučen u frak i odelo na jedan spahiluk u Srem. Upravniku imanja na kome se održavao spahiluk predstavio se kao činovnik iz Ministarstva finansija, zbog čega ga je ovaj ugostio na najvišem nivou. Potom je boravak na imanju iskoristio da krišom grofu Koteku pošalje pismo sa bogataškim grbom. Zatim je upravnika imanja zamolio da se kočijama prošeta po kraju, što mu je ovaj i odobrio. Tada je Maksim u kočijama s bogataškim grbom i dodeljenim kočijašem otišao u Futog kod Kotega i opljačkao ga za 10.000 forinti, a duplu cenu mu je naplatio zato što je udvostručio stražu.
Neposredno pre Prvog svetskog rata Austrougarska vojska dobila je nalog da pronađe hajduka sa Fruške gore i da se zauvek prekine pljačkanje bogataša u Južnobačkom okrugu. Više hiljada vojnika uspelo da je locira i opkoli Maksima kome više nije bilo spasa. On je pokušao da se probije kroz njihov obruč i pobegne, ali mu nažalost nije bio spasa i ubijen je na licu mesta.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)