Šuma koja peva pred nevreme: Drevno verovanje da drveće šapatom upozorava na promenu sudbine
U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
U tišini brdskih sela, kada dan utihne a vetar još ne dođe, ljudi su znali da zastanu i oslušnu. Ako bi šuma počela da „peva“, šuštanjem koje nije donosio vetar, već nečim dubljim i tišim, to je bio znak da nešto dolazi. Ne samo kiša, oluja ili nevreme – već promena koja se neće moći zaustaviti. U selima oko Zlatibora, Tare, Homolja i Stare planine, šuma koja peva bila je znak da vreme koje poznajemo odlazi, a novo se približava – sa sobom nosi i dobro i teško, i svetlo i senku.
Šuma kao živi svedok
Za stare ljude, šuma nije bila ni prazna ni nemoćna.
Možda vas zanima:
Drama u Ivanjici, silovit vetar oborio stari hrast: Drvo palo na desetine spomenika na Palibrčkom gorblju, pričinjena ogromna materijalna šteta
Jako olujno nevreme praćeno silovitim vetrom pogodilo je Ivanjicu, a na Palibrčkom groblju u selu Rokci došlo je i do incidenta kada je iz korena izvaljen stari hrast koji je pao i izlomio na desetine nadgrobnih spomenika. Na taj način pričinjena je ogromna materijalna šteta.
Svaki plod je razlupan i na zemlji, ovo se ne pamti: Strašno nevreme pogodilo Zapadnu Srbiju, grad veličine oraha uništio maline u mnogim selima
Jako olujno nevreme pogodilo je tokom popodnevnih sati područje Zapadne Srbije. Obilna kiša podgodila je veliki broj sela, a najkritičnija situacija je u okolini Čačka i Požege. U podjeličkim selima padao je grad veličine oraha.
Možda vas zanima:
Drama u Ivanjici, silovit vetar oborio stari hrast: Drvo palo na desetine spomenika na Palibrčkom gorblju, pričinjena ogromna materijalna šteta
Jako olujno nevreme praćeno silovitim vetrom pogodilo je Ivanjicu, a na Palibrčkom groblju u selu Rokci došlo je i do incidenta kada je iz korena izvaljen stari hrast koji je pao i izlomio na desetine nadgrobnih spomenika. Na taj način pričinjena je ogromna materijalna šteta.
Svaki plod je razlupan i na zemlji, ovo se ne pamti: Strašno nevreme pogodilo Zapadnu Srbiju, grad veličine oraha uništio maline u mnogim selima
Jako olujno nevreme pogodilo je tokom popodnevnih sati područje Zapadne Srbije. Obilna kiša podgodila je veliki broj sela, a najkritičnija situacija je u okolini Čačka i Požege. U podjeličkim selima padao je grad veličine oraha.
Možda vas zanima:
Drama u Ivanjici, silovit vetar oborio stari hrast: Drvo palo na desetine spomenika na Palibrčkom gorblju, pričinjena ogromna materijalna šteta
Jako olujno nevreme praćeno silovitim vetrom pogodilo je Ivanjicu, a na Palibrčkom groblju u selu Rokci došlo je i do incidenta kada je iz korena izvaljen stari hrast koji je pao i izlomio na desetine nadgrobnih spomenika. Na taj način pričinjena je ogromna materijalna šteta.
Svaki plod je razlupan i na zemlji, ovo se ne pamti: Strašno nevreme pogodilo Zapadnu Srbiju, grad veličine oraha uništio maline u mnogim selima
Jako olujno nevreme pogodilo je tokom popodnevnih sati područje Zapadne Srbije. Obilna kiša podgodila je veliki broj sela, a najkritičnija situacija je u okolini Čačka i Požege. U podjeličkim selima padao je grad veličine oraha.
Možda vas zanima:
Drama u Ivanjici, silovit vetar oborio stari hrast: Drvo palo na desetine spomenika na Palibrčkom gorblju, pričinjena ogromna materijalna šteta
Jako olujno nevreme praćeno silovitim vetrom pogodilo je Ivanjicu, a na Palibrčkom groblju u selu Rokci došlo je i do incidenta kada je iz korena izvaljen stari hrast koji je pao i izlomio na desetine nadgrobnih spomenika. Na taj način pričinjena je ogromna materijalna šteta.
Svaki plod je razlupan i na zemlji, ovo se ne pamti: Strašno nevreme pogodilo Zapadnu Srbiju, grad veličine oraha uništio maline u mnogim selima
Jako olujno nevreme pogodilo je tokom popodnevnih sati područje Zapadne Srbije. Obilna kiša podgodila je veliki broj sela, a najkritičnija situacija je u okolini Čačka i Požege. U podjeličkim selima padao je grad veličine oraha.
Možda vas zanima:
Drama u Ivanjici, silovit vetar oborio stari hrast: Drvo palo na desetine spomenika na Palibrčkom gorblju, pričinjena ogromna materijalna šteta
Jako olujno nevreme praćeno silovitim vetrom pogodilo je Ivanjicu, a na Palibrčkom groblju u selu Rokci došlo je i do incidenta kada je iz korena izvaljen stari hrast koji je pao i izlomio na desetine nadgrobnih spomenika. Na taj način pričinjena je ogromna materijalna šteta.
Svaki plod je razlupan i na zemlji, ovo se ne pamti: Strašno nevreme pogodilo Zapadnu Srbiju, grad veličine oraha uništio maline u mnogim selima
Jako olujno nevreme pogodilo je tokom popodnevnih sati područje Zapadne Srbije. Obilna kiša podgodila je veliki broj sela, a najkritičnija situacija je u okolini Čačka i Požege. U podjeličkim selima padao je grad veličine oraha.
Možda vas zanima:
Drama u Ivanjici, silovit vetar oborio stari hrast: Drvo palo na desetine spomenika na Palibrčkom gorblju, pričinjena ogromna materijalna šteta
Jako olujno nevreme praćeno silovitim vetrom pogodilo je Ivanjicu, a na Palibrčkom groblju u selu Rokci došlo je i do incidenta kada je iz korena izvaljen stari hrast koji je pao i izlomio na desetine nadgrobnih spomenika. Na taj način pričinjena je ogromna materijalna šteta.
Svaki plod je razlupan i na zemlji, ovo se ne pamti: Strašno nevreme pogodilo Zapadnu Srbiju, grad veličine oraha uništio maline u mnogim selima
Jako olujno nevreme pogodilo je tokom popodnevnih sati područje Zapadne Srbije. Obilna kiša podgodila je veliki broj sela, a najkritičnija situacija je u okolini Čačka i Požege. U podjeličkim selima padao je grad veličine oraha.
Nije svaki šum znak. Kada krošnje zamrmore, a nebo ostane bez oblaka, kada ptice zaćute, a granje šušne bez vidljivog razloga – to je trenutak kad priroda upozorava, tiho, ali jasno.
Šta znači kada šuma peva bez vetra
U pričama starijih, posebno u planinskim selima, govorilo se:
„Kad šuma zaplače bez vetra, spremaj srce, ne krov.“
Nekada je to značilo da dolazi bolest u selo,
nekada da će neko otići i neće se vratiti,
nekada da će voda nositi mostove,
a ponekad – da će se roditi neko ko menja tok familije.
Niko nije tačno znao šta.
Ali svi su osećali da će nešto morati da se primi – kao kiša, kao novo lišće, kao noć.
Kako su ljudi reagovali
Kad bi šuma počela da peva bez vetra, kuća bi ućutala.
Deca bi se unosila unutra.
Stara žena bi zapalila sveću, ne za svetlost, nego za tišinu.
Nije se tada pilo, nije se pevalo, nije se slavilo.
Čekalo se da se šapat šume smiri – da priroda kaže svoje, pa tek onda čovek da govori.
Nije se pokušavalo zaustaviti ono što dolazi.
Jer narod je znao:
„Šuma ne šušti kad joj se ćuti. Šuma peva kad joj nešto kreće iz korena.“
Danas – tišina koju više ne čujemo
Danas često ne primećujemo šumu.
Prolazimo autom, kroz slušalice, ispod ekrana.
Ali možda još uvek, kad krošnja zadrhti bez vetra,
kada lisnato more zamrmori u podne, kada te prođe jeza na putu kroz šumu...
možda još šuma šapuće.
Ne da nas uplaši.
Nego da nas podseti da svet diše, menja se, i da čovek nije gospodar – već gost.
I kad peva – bolje je da ćutimo.
I da slušamo.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Šuma koja peva pred nevreme: Drevno verovanje da drveće šapatom upozorava na promenu sudbine
U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
Zašto se u narodnom verovanju stolica ne ostavlja prazna za vreme večere: Mesto bez tela, ali s dušom
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Komentari(0)