U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
Ne čuvamo ih dovoljno iako su i korisne i lepe.
Šumovita, plahovita, brdovita, pesmom opevana, Šumadija.
Već šest godina se aktivno bavi sečom drva za građu. Po struci je građevinski majstor, a svoju struku je spojio sa drvetom. Ovaj mladić bez muke i problema sa lakoćom obara stabla viša i od 27 metara dok su u prečniku i do dva metra.
Jedina prašuma u Srbiji nalazi se na tertoriji opštine Despotovac, na Kučajskim planinama.
Užice je u kotlini okruženo brdima, a jedno od njih, po lepoti bez premca, naziva se Jelova Gora.