PRVI SRBIN U AMERICI Borio se za nezavisnost Teksasa, bio je sudija i osnovao prve srpske zajednice u Kaliforniji
Ko je bio Đođrđe Ribar?
Procenjuje se da danas preko 5 miliona Srba živi rasuto širom sveta i po tome naša država spada u zemlju sa najjačom dijasporom na svetu. Ipak, neko je morao da bude prvi. Prema podacima ambasade SAD, prvi Srbin koji se zvanično doselio u ovu državu bio je Đorđe Šagić, kasnije nazvan Džordž Fišer (Đorđe “Ribar”).
Đorđe, tada mladić od tek 19. godina, izabrao je drugu opciju.
Proveo je dve godine lutajući na lađama Dunavom kao trgovac, da bi se 1814. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku.
Đorđe se u dalekom svetu dobro snašao.
Oženio se bogatom Elizabetom Dejvis iz Misisipija i naselio se kod njenih roditelja. Imali su trojicu sinova.
Godine 1825. pomagao je u osnivanju Jorske masonske lože, a 1829. postao je državljanin Meksika.
Vrlo brzo posle ovoga, Đorđe je shvatio gde leži prava moć. Počeo je da se bavi politikom.
Bio je borac za nezavisnost Teksasa i Novog Meksika, direktor carine, američki sudija i osnivač prvih srpskih organizacija i crkava u Kaliforniji.
Zajedno sa Hoseom Antoniom Meksijom organizovao je pokret u Nju Orleansu protiv centralističke vlade.
Borio se za ukidanje ropstva, za sticanje nezavisnosti Teksasa i njegovo pripajanje Sjedinjenim Američkim Državama.
Služio je u raznim gradskim odborima San Franciska, kada je 1870. postao konzul SAD u Grčkoj.
Sada više ne Đorđe, već Džordž, ženio se četiri puta. Umro je u San Francisku 11. juna 1873. godine.
Njegovi potomci i danas žive u SAD.
O njegovom životu Vladislav Bajac je napisao roman "Bekstvo od biografije" (2001), a 2014. je snimljen dokumentarni film u režiji Miodraga Kolarića.
Godine 2015. povodom 200 godina od dolaska Đorđa Šagića u SAD, na srpskom je objavljen roman Aleksandra Slavkovića "Doseljenik, 1815– 2015".
Iako većina Srba danas ne zna za ovog čoveka, Đorđe Šagić je, posle Tesle i Pupina, verovatno naš najznačajniji zemljak u Americi. Čuveni istoričar Džon Livingston uvrstio ga je među 200 najuglednijih Amerikanaca.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
KAMEN KOJI JAUČE: Zašto se na Planini Cer i danas čuju glasovi i legenda o prokletstvu ratnika
Planina Cer u Mačvi je mesto jedne od najslavnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Međutim, iza herojske priče krije se jeziva legenda. Otkrivamo zašto se na vrhovima Cera i danas, po mraku, navodno čuju neobični zvuci, i kako su specifične stene planine povezane sa dušama palih ratnika.
POSLEDNJI VLADAR IZ SENKE: Priča o Nikoli Pašiću – čoveku koji je hapsio sopstvene sinove i vladao Srbijom 50 godina
Nikola Pašić je bio simbol stare srpske politike: bradat, ćutljiv i na vlasti pet decenija. Ipak, iza imidža "čiča Pašića" krila se kontroverzna figura čija je vladavina obeležena političким preživljavanjem, ali i skandalima. Otkrivamo zašto je morao da hapsi sopstvenog sina i kako je njegovo bogatstvo postalo simbol korupcije u Kraljevini.
Ovakvu smrt niko nije zaslužio: Kad je izdahnuo desila se NEVEROVATNA STVAR, svi su zanemeli
"Ljubav je pokretač, da bez ljubavi ne bi mogao da radi, da stvara", govorio je čuveni Mika Antić.
POSLEDNJA TAJNA OBRENOVIĆA: Skandalozna priča o Kralju Milanu i zašto je izbačen iz Srpske pravoslavne crkve
Kralj Milan Obrenović bio je bonvivan, reformator i prvi krunisani vladar moderne Srbije. Ipak, njegova vladavina, obeležena ambicijom i slabošću, završila se u skandalu. Otkrivamo zašto je njegova odluka o razvodu dovela do otvorenog sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zašto je izopštenje iz vere bila najveća politička kazna.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Komentari(0)