NA BRANIKU OTADŽBINE OKO SOKOLOVO Najpoznatiji srpski vojni izviđač čija je slika obišla svet
Dragutin Matić, poznat kao Oko sokolovo, (Kaletinac, 10. januar 1888 — Kaletinac, 1. januar 1970) najpoznatiji je srpski vojni izviđač. Učestvovao je u svim borbama srpske vojske od 1910. godine do kraja Prvog svetskog rata. Poznat je po svojoj fotografiji koja je obišla svet i navodi se da je najpoznatiji srpski vojni izviđač.
WIKIMEDIA COMMONS
Foto: WikimediaCommons/Sadko
Detinjstvo i mladost
Rano je ostao bez majke, a ubrzo i i bez oca. Imao je više starije braće i sestara. O njemu se starao najstariji brat Đorđe Đora, zbog čega su ga u selu zali Dragutin Đorin. Njegova familija je gajila konje, i on se naučio veštini jahanja, zbog čega je kasnije, kada je služio vojni rok, regrutovan u konjicu. Nije išao u školu. Oženio se Krunom Ranđelović iz obližnje Sopotnice, sa kojom je do 1910. izrodio četvoro dece – prvo ćerku Kristinu, posle sina Ranđela i još dve kćeri. Često je odlazio u pečalbu – sezonski rad, kao građevinac.
Možda vas zanima:
HRABRA DESETA DIVIZIJA: 5.000 Iraca dalo je živote braneći Srbiju, u Beogradu dobili ulicu
Decembar 1915. Srbija pred kolapsom, napadnuta od tri velike sile, Austrougarske, Nemačke i Bugarske. Država se izmešta sa svoje teritorije…
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
HRABRA DESETA DIVIZIJA: 5.000 Iraca dalo je živote braneći Srbiju, u Beogradu dobili ulicu
Decembar 1915. Srbija pred kolapsom, napadnuta od tri velike sile, Austrougarske, Nemačke i Bugarske. Država se izmešta sa svoje teritorije…
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
HRABRA DESETA DIVIZIJA: 5.000 Iraca dalo je živote braneći Srbiju, u Beogradu dobili ulicu
Decembar 1915. Srbija pred kolapsom, napadnuta od tri velike sile, Austrougarske, Nemačke i Bugarske. Država se izmešta sa svoje teritorije…
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Vojni rok i ratovanje (1910 – 1919)
Možda vas zanima:
HRABRA DESETA DIVIZIJA: 5.000 Iraca dalo je živote braneći Srbiju, u Beogradu dobili ulicu
Decembar 1915. Srbija pred kolapsom, napadnuta od tri velike sile, Austrougarske, Nemačke i Bugarske. Država se izmešta sa svoje teritorije…
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Možda vas zanima:
HRABRA DESETA DIVIZIJA: 5.000 Iraca dalo je živote braneći Srbiju, u Beogradu dobili ulicu
Decembar 1915. Srbija pred kolapsom, napadnuta od tri velike sile, Austrougarske, Nemačke i Bugarske. Država se izmešta sa svoje teritorije…
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Na odsluženje vojnog roka otišao je 1910. u Beograd i bio je u kasarni negde prema Senjaku. Regrutovan je kao konjanik, a kasnije prekomandovan u pešadiju. Često je dolazio u kontakt sa princom Đorđem Karađorđevićem, za koga je govorio da je šašavo hrabar. Kada je izbio Prvi Balkanski rat, još uvek je bio na odsluženju vojnog roka, i dobrovoljno se prijavio za učešće u ratu. Učestvovao je u oba balkanska rata i u njima pokazao veliku hrabrost. Učestvovao je u i Prvom svetskom ratu, u svim važnijim bitkama.
Bio je na Ceru, Kolubari, povlačio se preko Albanije, bio na Solunskom frontu, učestvovao u njegovom proboju, učestvovao u oslobođenju Srbije. Uglavnom je obavljao izviđačke zadatke. Svog ranjenog druga Ljubu Milenkovića nosio je nekoliko kilometara sa Cera. Milenković ga je molio da ga ostavi, ali Matić ga je ipak spasao, a Milenković je kasnije lečen u bolnici u Nišu. Posle toga su bili dobri prijatelji. Dragutin Matić je jednom ranjen u Prvom svetskom ratu, na Gruništu u južnoj Makedoniji.
Printscreen Euronews/Kuća Dragutina Matića pre obnove
Posle rata
Matić se vratio kući oko Božića 1919. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemljoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija. Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Godinu dana posle dolaska sa Solunskog fronta rodilo mu se i peto dete – sin Blagoje. Između dva svetska rata bio je i kmet u svom rodnom selu. Uživao je veliko poštovanje naroda svoga kraja i biran je za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je (tridesetih godina) u Kaletincu, seoski vodovod koji i danas služi.
Kada je počela okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, njegova žena je uzela njegova vojnička odlikovanja i još neke dokumente, i zakopala ih u pesak pored obližnje reke. Pošto je bila svedok bugarskih zločina u prethodnom ratu, plašila se da bi ona mogla biti opasna za Dragutina i njegovu porodicu. Dragutin je 1965. godine saznao za fotografiju na kojoj se nalazi.
WIKIMEDIA COMMONS
Foto: WikimediaCommons/Rogi1979
Te godine je izdata gramofonska ploča Marš na Drinu, sa njegovom slikom na prednjoj strani. Njegovi saborci su ga odmah prepoznali. Kostadinka Matić iz Niša, koja je poznavala Matića, kupila je ploču i poslala poštom u Kaletinac, na njegovu adresu. Tako je Matić saznao za čuvenu sliku sa njegovim likom koja je obišla svet. Krajem decembra 1969. se razboleo. Iz vojnog garnizona u Nišu na Suvu Planinu je poslat vojni helikopter sa lekarom po njega. Međutim, lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi izdržao put do bolnice. Umro je dva dana kasnije, 1. januara 1970.
Spomen ploča sa njegovim likom nalazi se od februara 2015. godine na zgradi Doma vojske Srbije u Beogradu, gde ju je za Dan državnosti otkrio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Povodom 80-godišnjice proboja Solunskog fronta, Dragutinu je podignut spomenik ispred zgrade opštine Gadžin Han.
U selu Kaletinac postoji njegova kuća u moravskom stilu koja je obnovljena i otvorena za posetioce.
Kuća se nalazi u Gadžinom Hanu, evo kako do tamo:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Šifrovani vez u manastiru Ljubostinja: Tajna poruka skrivena u liturgijskom pojasu iz 18. veka
U riznici ženskog manastira Ljubostinja čuva se pojas izvezen ćirilicom, za koji se veruje da krije poruku o skrivanju svetih relikvija tokom turskih progona.
Zid sa očima u manastiru Kalenić: Freska arhangela koja “gleda” iz svakog ugla
U tišini jednog od najlepših manastira Šumadije, nalazi se freska koja vekovima zbunjuje i oduševljava vernike i posetioce – lik arhangela čiji pogled “prati” svakog ko mu priđe.
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Ovu ikonu svaka srpska kuća treba da ima, ako ste besni i ako vam nešto fali - samo je pogledajte: Tvrdi otac Predrag
Nijedna srpska kuća ne bi smela da postoji a da nema ovu ikonu! Tim rečima javnosti se obratio sveštenik Predrag Popović koji koristi društvene mreže da prenese važne i lepe poruke.
Komentari(0)