VEROVANJE KOJE UTERUJE STRAH U KOSTI Drekavac je materijalna manifestacija umrle nekrštene dece (FOTO/VIDEO)

Lepote Srbije

18:00

Kultura 0

Srpska i slovenska mitologija je veoma bogata bićima u koje je naš narod verovao. Neka od njih su bila dobra i verovalo se da pomažu, dok su druga uterivala strah u kosti ljudima.

VEROVANJE KOJE UTERUJE STRAH U KOSTI Drekavac je materijalna manifestacija umrle nekrštene dece (FOTO/VIDEO)
Shutterstock

Jednu godinu u Kragujevcu obeležila je vest da se u naselju Korićani pojavio drekavac. Građani su se žalili da su kuće kamenovane, da neko noćima zavija kao mačke u parenju, a glave i noge kokošaka ostavljene su okačene na krst. Prema verovanju drekavac napade ljude noću koji se zateknu pored groblja ili šuma, a evo i opširnije o ovom mitu:

Jedno od najpoznatijih mitoloških bića kod Južnih Slovena svakako je drekavac, koji je naročito zastupljen u mitologiji Srba. Verovanje o postojanju ovog mitološkog bića bilo je rašireno među stanovnicima u Srbiji, od Šumadije do Kosova i Metohije, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Naziv ovog bića dolazi od glagola drečati. Reč drekavac se u nekim krajevima koristi kao sinonim za sove, a u nekim krajevima se mogu pronaći i drugi nazivi kao što su: drek, drekalo, ždrakavac, ždrekavac, zdrekavac, zrikavac, krekavac i cviljek.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Razlike u verovanju

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U mitologiji i narodnim predanjima postoji nekoliko različitih opisa drekavca koji variraju od kraja do kraja. Po jednom narodnom verovanju drekavac je biće slično vampiru, koje je materijalna manifestacija duše umrlog čoveka, po nekim pričama mladića koji ne može da nađe svoj mir posle smrti, pa izlazi noću iz svog groba i proganja one koji su mu zgrešili u životu. S druge strane, u nekim krajevima se veruje kako duše utopljenika ili osoba koje su počinile samoubistvo mogu postati drekavci, kao i osobe koje nisu sahranjene po pravilima tradicije.

Po drugim predanjima drekavac je materijalna manifestacija duše umrlog nekrštenog deteta koje ne može da nađe svoj mir posle smrti, pa izlazi noću iz svog groba i obilazi kuću svojih roditelja.

Takođe, u nekim predanjima se spominje da je drekavac demonsko biće prekriveno dugim krznom po kome neprestano gazi i zbog toga dreči. Ovo biće ima sposobnost da menja svoj oblik.

U južnoj i istočnoj Srbiji drekavac je opisivan kao biće slično psu koji hoda na dve noge, dok se u okolini Maglaja, u Bosni i Hercegovini, smatralo da su drekavci (odnosno drekovi, kako ih tamo nazivaju) duše poginulih vojnika koji nemaju mira na ovom svetu zbog počinjenih zločina i zato noću lutaju od groblja do groblja plašeći ljude svojom drekom.

U okolini Kozarske Dubice se smatralo da je drekavac povampireni pokojnik koji noću izlazi iz svog groba, svetli u mraku i za sobom vuče beli ogrtač. Stanovništvo oko Arilja je verovalo da je drekavac (tj. drekalo, kako ga nazivaju) biće sa dugim nogama, dugim vratom i mačjom glavom.

Na prostoru Dragačeva i u okolini Prijepolja i Lešaka se smatralo da je drek, kako su ga zvali, prikaza koja se noću pojavljivala u oblicima raznih životinja, npr. mačke, psa, ptice, šarenog ždrebeta itd. U Gruži, s druge strane, smatralo se da je drekavac čupavo biće s izduženim, prugastim telom vretenastog oblika i sa velikom glavom na tankom vratu, koje noću leti i dreči. Za ovo biće se smatralo da je duša umrlog nekrštenog deteta.

Zastrašujući krici

Za drekavca se u predanjima spominje da se oglašava zastrašujućim kricima sličnim dečjem plaču, vučjem zavijanju, meketanju jarca, mjaukanju mačke ili kreštanju ptica sa kojima može da ogluvi osobu. Takođe se spominje da ima velike, oštre nokte na prstima koji su slični kandžama. 

Drekavac se jako plaši dnevne svetlosti i pasa, i jedino se može susresti noću dok se šeta po grobljima i šumama u periodu između ponoći i svitanja. Najčešće se može sresti u periodu tzv. nekrštenih dana, od pravoslavnog Božića do Bogojavljenja, kad je najopasniji po ljude. 

 

 

Prema verovanju, drekavac ne može biti uništen sve dok njegova duša ne nađe svoj mir. 

Napada noću

Ovo biće naseljavaja jame, pećine, gore, šume, bare, reke i vrbake. Prema predanjima, drekavac napada ljude koji se kasno u noći zateknu u blizini groblja ili šume tako što im skoči na leđa, tera ih da ga nose i da hodaju po celu noć svuda unaokolo, sve dok se prvi petlovi ne oglase. 

Ukoliko se žrtva ne pokori njegovim zahtevima, drekavac je izgrebe i počupa svojim noktima. Kad se oglase prvi petlovi, drekavac svoju umornu i zbunjenu žrtvu odgurne pored puta ili šume i ostavi je da leži. Ovaj opis napada drekavca na ljude je veoma sličan opisu napada karakondžule. 

Takođe, u nekim krajevima se veruje da drekavci znaju da napadaju ljude koji se kasno u noći zateknu u blizini vodenica, bara, reka ili vrbaka, i da ih tamo odvlače u virove gde ih dave.

U nekim krajevima se veruje kako je drekavac vesnik loših događaja i da sama njegova pojava i dreka najavljuju smrt neke osobe - kad se pojavljuje u ljudskom obliku, ili stoke - kad se pojavljuje u životinjskom obliku, kao i izbijanje rata, požara ili pojavu smrtonosnih i zaraznih bolesti kod ljudi i stoke. 

Takođe se veruje da ako sena drekavaca padne na neku osobu, da će ta osoba oboleti od neke neizlečive bolesti i umreti. Takođe se veruje da drekavac ima sposobnost da se pojavi u snovima, gde proganja osobu koja ga sanja, a ponekad je i davi u snu. Sa drekavcem su se nekada plašila mala deca, ali kasnije su tu ulogu u narodnim predanjima preuzeli babaroga i bauk.

 

 

Kako je nastao drekavac?

Postoji nekoliko mogući objašnjenja nastanka ovog mitološkog bića. Što se tiče slučajeva u kojima pojedinci navode da ih je drekavac napadao i davio u snu, radi se o halucinacijama vezanim za fenomen paralize sna.

Kada je reč o slučajevima gde su ljudi čuli nepoznate zvukove u toku noći, moguće objašnjenje su krici koje ispuštaju poznate životinjske vrste koje su aktivne noću, kao što su lisica, evropski šakal, obični ris, sova kukuvija, kao i močvarna ptica bukavac. Isto važi i za priče o napadima na ljude i, češće, stoku. Uglavnom se zapravo radilo o napadima poznatih evropskih predatora, kao što su evropski šakal, obični ris ili sivi vuk.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

 

POVEZANE VESTI
Tagovi:
drekavac srpska mitologija narodna verovanja mitska bića

Komentari(0)

Loading