TEŠKA SUDBINA SRPSKE PRINCEZE KOJA JE RODILA POSLEDNJEG ROMANOVA Žena kojoj su se divili na evropskim dvorovima

10:00

Kultura 0

Jelena Karađorđević je bila neobično interesantna ličnost — obrazovana, hrabra, vrlo požrtvovana kako prema Srbiji i interesima Srbije, tako i prema svojoj novoj domovini — Rusiji.

TEŠKA SUDBINA SRPSKE PRINCEZE KOJA JE RODILA POSLEDNJEG ROMANOVA  Žena kojoj su se divili na evropskim dvorovima
Printscreen

Jelena Karađorđević (Cetinje, 23. oktobar/4. novembar 1884 — Nica, 16. oktobar 1962) je bila ćerka kralja Petra I i Zorke, kćeri crnogorskog kralja Nikole I.

Bila je starija sestra prinčeva Đorđa i Aleksandra, kasnijeg kralja Aleksandra I Karađorđevića. Jelena bila je sestričina Anastasije Petrović, supruge velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča Mlađeg, unuka cara Nikolaja I, i Milice Petrović, supruge velikog kneza Petra Nikolajeviča, isto unuka Nikolaja I.

Wikipedia
 

Odrastala je bez majke

Rođena je u Cetinju gde su Karađorđevići našli dom nakon izgnanstva iz Srbije. Njena majka Zorka umrla je dok je Jelena još bila dete, tako da je njenu ulogu na sebe preuzela baka, kneginja Milena, a pomagale su i tetke Milica i Anastasija.

Jelena je izrasla u vanredno obrazovanu devojku. Govorila je nekoliko jezika i pohađala internat namenjene damama iz visokog društva tadašnje Evrope. Činjenica da joj je dobar deo porodice bio okrenut ka Rusiji, opredelio je i njen život.

Iako je stalno bila u senci svojih starijih rođaka iz kraljevske porodice, ova srpska princeza je osvetlala obraz svojoj zemlji, ali i carskoj Rusiji. Ipak, lepa kneginja je ostala nepoznanica za domaću javnost koju kopka kakva je zaista bila Jelena Petrovna Romanov ― žena kojoj su se divili na evropskim dvorovima.

Wikipedia
 

Udaje se za kneza iz carske porodice Romanov

Preko svoje tetke Jelene Savojske u Italiji je upoznala kneza Ivana Konstantinoviča, unuka ruskog cara Nikolaja Prvog. Venčanju su u Sankt Peterburgu 3. septembra 1911. godine prisustvovali car Nikolaj Drugi i kralj Petar Karađorđević.

Kažu da je brak koji je počeo kao politički izrastao u vezu punu ljubavi i razumevanja. Po dolasku u Rusiju Jelena je studirala medicinu na univerzitetu u Sankt Peterburgu, sve dok nije rodila prvo dete - sina Vsevolda Ivanoviča 1914. Godinu dana kasnije, rodila je i ćerku Jekatarinu Ivanovnu i nakon toga se potpuno posvetila porodici.

U carskoj Rusiji srpska snaja udata za velikog kneza Ivana iz porodice Romanov, bila je poznata pod imenom Jelena Petrovna Romanov. Živeli su u Peterburgu, u Mermernom dvorcu.

Carska porodica je prihvatila Jelenu. Čuvala je mlađu muževljevu braću, šetala sa rođacima, dopisivala se sa "teta Olgom", odnosno grčkom kraljicom Olgom Konstatinovnom, koja je isto bila iz porodice Romanov.

Živahna i vesela, sa izvanrednim smislom za humor, brzo je očarala sve koji su bili u njenoj blizini. Zato su je i zvali "čarobnica"

Ipak, nalazila je vremena da pomogne otadžbini. Kao princeza udata za kneza iz carske porodice Romanov bila je veoma aktivna u radu Srpskog komiteta - udruženja koje je pomagalo Srbiji tokom balkanskih ratova. Još i više od toga njen uticaj je bio važan jer je doprinela predstavljanju Srbije i njenih interesa u ruskom društvu i jačanju veza između dva naroda.

Kada je Srbija stupila u Balkanski rat, kneginja je otputovala kao milosrdna sestra na front, vodila sanitetski odred i previjala ranjenike. Pratila je oca, kralja Petra Prvog, u njegovom putovanju po zemlji i pokazivala da je veza između Rusije i Srbije neuništiva.

Februarska, a zatim i Oktobarska revolucija iz korena su promenile život princeze Jelene Petrovne kako je u Rusiji bila poznata.

Jeleninog supruga, velikog kneza Ivana, boljševici su prognali prvo u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajevsk. Jelena je pratila supruga sve do njegovog tragičnog kraja 18. jula 1918. - dan nakon ubistva carske porodice, Ivan je stradao zajedno sa rođacima. Njihovo ubistvo bilo je naročito surovo - pretučeni su, odvedeni u napušteni rudnik i bačeni u duboku jamu u koju su zatim boljševici bacili granate. Nakon toga preko otvora nabacano je granje i sve zapaljeno.

Neposredno pre ubistva Ivan ubedio Jelenu da pokuša da stigne do njihove dece koje je čuvala rođaka. Ona je tako krenula na put pre strašnog muževljevog kraja i nije znala da je nastradao. Na putu su je zarobili boljševici i naredne mesece je provela u zatvorima - u Jekaterinburgu, Permu, a zatim i u Moskvi.

Sve to vreme, Jelena nije znala ni gde su joj deca ni gde joj je muž. Nadala se da su uspeli da napuste Rusiju i da je čekaju negde u Evropi.

Život u samoći

Konačno, posredovanjem srpske i norveške misije u Rusiji, koje su pokušavale da izvuku preživele članove porodice Romanov van zemlje, Jelena je početkom 1919. oslobođena! Tada je saznala za strašnu sudbinu svog supruga, ali i to da su joj deca na bezbednom! U oktobru 1918. ona su prebačena su za Švedsku, a nekoliko meseci kasnije i Jelena je dobila dozvolu da im se pridruži.

Tu nije želela da ostane. Sa decom se prebacila u Pariz, a nakon toga došla u Beograd kod oca, kralja Petra I. Nakon njegove smrti 1921. neko vreme je ostala kod brata, kralja Aleksandra, da bi se na kraju preselila u London, pa zatim u Nicu.

Istorija će njenog sina Vsevoloda zapamtiti kao poslednjeg muškog potomka Romanovih rođenog na tlu carske Rusije. Nije imao dece, čime je ova linija carske loze ugašena.

Ćerka Katarina, isto je upisana kao poslednje dete Romanovih rođeno u carevini. Udaće se za italijanskog plemića sa kojim će imati troje dece. Posle dugog i bogatog života, umire u dalekom Montevideu.

Telo nikad prežaljenog Ivana Konstantinoviča preneseno je u Peking i sahranjeno na groblju Ruske pravoslavne misije. Crkva i groblje uništeni su 1968. godine kako bi se izgradio park.

Nakon 1945. više nije mogla da se vrati u Srbiju. Umrla je u oktobru 1962. u Nici gde je i sahranjena. Njeni ostaci preneti su u Srbiju i danas počivaju u kripti porodice Karađorđević u Topoli.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading