OVA LEPOTICA ČUVA KALIGRAFIJU OD ZABORAVA Anastasija ne da ovom zanatu da padne u zaborav! (FOTO/VIDEO)
U današnjem vremenu moderne tehnoligije i brzog života, sve češće zaboravljamo neke stare zanate, kojima preti da polako padnu u zaborav.
Opterećeni bezbrojnim bespotrebnim informacijama, u stalnoj trci za novcem, ne stižemo da predahnemo i makar nakratko uživamo u nekim lepim veštinama, koje su u prošlim vremenima bile visoko cenjene.
Da se to ne bi desilo, brinu mladi ljudi, poput Novosađanke Anastasije Stojković, koja je veštini lepog pisanja pronašla namenu i u savremenom dobu.
Ona se već deceniju bavi kaligrafijom i tako čini da se ova umetnost spase od zaborava.
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
Zanati koji polako izumiru u Srbiji: Tradicija na izdisaju
Srbija je bogata tradicijom zanata, ali mnogi od njih danas polako izumiru. Upoznajte zanatlije koje čuvaju ovu baštinu, dok još ima vremena.
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
Zanati koji polako izumiru u Srbiji: Tradicija na izdisaju
Srbija je bogata tradicijom zanata, ali mnogi od njih danas polako izumiru. Upoznajte zanatlije koje čuvaju ovu baštinu, dok još ima vremena.
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
Zanati koji polako izumiru u Srbiji: Tradicija na izdisaju
Srbija je bogata tradicijom zanata, ali mnogi od njih danas polako izumiru. Upoznajte zanatlije koje čuvaju ovu baštinu, dok još ima vremena.
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
Zanati koji polako izumiru u Srbiji: Tradicija na izdisaju
Srbija je bogata tradicijom zanata, ali mnogi od njih danas polako izumiru. Upoznajte zanatlije koje čuvaju ovu baštinu, dok još ima vremena.
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
Zanati koji polako izumiru u Srbiji: Tradicija na izdisaju
Srbija je bogata tradicijom zanata, ali mnogi od njih danas polako izumiru. Upoznajte zanatlije koje čuvaju ovu baštinu, dok još ima vremena.
Anastasija ističe da je strpljenje ključ svega
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
Zanati koji polako izumiru u Srbiji: Tradicija na izdisaju
Srbija je bogata tradicijom zanata, ali mnogi od njih danas polako izumiru. Upoznajte zanatlije koje čuvaju ovu baštinu, dok još ima vremena.
Možda vas zanima:
Tajna starih kazandžija: Zanat koji i dalje živi u Srbiji
Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
Zanati koji polako izumiru u Srbiji: Tradicija na izdisaju
Srbija je bogata tradicijom zanata, ali mnogi od njih danas polako izumiru. Upoznajte zanatlije koje čuvaju ovu baštinu, dok još ima vremena.
–Osim tradicionalne kaligrafije postoji sa druge strane i moderna kaligrafija sa kojom se ja bavim već oko deset godina. Koperplejt pismo se razlikuje od tradicionalnog, piše se pod određenim uglom i koriste se materijali koji su različiti – objašnjava umetnica Stojković.
Anastasija kaže da je kaligrafija prati još od srednje škole ali joj posebno zadovoljstvo danas pričinjavaju radionice koje organizuje i gde zajedno sa učesnicima prolazi sve osnove koje su vezane za koperplejt pismo, šta se koristi od materijala, na koji način oni treba da krenu, šta im je sve potrebno i uvek prvo ističe da su volja i strpljenje ključ svega.
–Strpljenje, motivacija, volja. Pre svega potreba da se oseti taj mir jer mi dok pišemo kaligrafiju to je na neki način neka vrsta meditacije ili da radimo na tome ukoliko već nismo takvi po prirodi. I to je to. Kaligrafija mora da se praktikuje jer nakon samo par nedelja nevežbanja, dolazi do zatezanja ruke i taj potez ne može tako lako da se izvuče i zbog toga je potrebna redovna vežba da bi se dobio neki napredak – ističe Anastasija.
Primena veštine lepog pisanja u modernim vremenima
Pored radionica, Anastasija Stojković je uokvirila i set za polaznike, koji sadrži sve ono što je potrebno za samostalno učenje.
Sve je počelo od toga što je istražujući za svoje vežbanje uvidela da ne postoji priručnik u kojem na jednom mestu piše sve što treba, pa je sakupljajući znanja odlučila sama da ga kreira za druge.
Ljudi su oduševljeni kada vide njen rad ali najčešće nisu svesni koliko je zapravo umetnost lepog pisanja kompleksan proces. Međutim, Anastasija kaže da je, iako zaboravljena veština, kod koperplejt pisma dobra stvar što može da se koristi u svakodnevnici.
–To su razne čestitke, diplome, sertifikati, razne poruke koje želimo da prenesemo nekom. Naravno tu su i pozivnice za venčanja i razne vrste pisama kad ljudi, danas, ipak vole da vrate taj deo iz prošlosti, tako da ima dosta namena – kaže Anastasija ponosno dodajući da često radi na papiru koji ručno pravi njena majka.
Možda je virtuelno doba naprednih tehnologija odavno zauzelo veliki deo naše svakodnevnice, ali duh romantičnijih vremena i lepih veština i dalje živi kroz one koji ga, kao Anastasija Stojković, neguju i prenose na druge.
Izvor: mondo
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Komentari(0)