OVA LEPOTICA ČUVA KALIGRAFIJU OD ZABORAVA Anastasija ne da ovom zanatu da padne u zaborav! (FOTO/VIDEO)
U današnjem vremenu moderne tehnoligije i brzog života, sve češće zaboravljamo neke stare zanate, kojima preti da polako padnu u zaborav.
Opterećeni bezbrojnim bespotrebnim informacijama, u stalnoj trci za novcem, ne stižemo da predahnemo i makar nakratko uživamo u nekim lepim veštinama, koje su u prošlim vremenima bile visoko cenjene.
Da se to ne bi desilo, brinu mladi ljudi, poput Novosađanke Anastasije Stojković, koja je veštini lepog pisanja pronašla namenu i u savremenom dobu.
Ona se već deceniju bavi kaligrafijom i tako čini da se ova umetnost spase od zaborava.
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Printscreen/Instagram/SamoNoviSad
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Anastasija ističe da je strpljenje ključ svega
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Možda vas zanima:
Možete li da pretpostavite šta je britanski Bi-Bi-Si PISAO O NOVOM SADU? Neke stvari su zaista NEVEROVATNE
Novi Sad je poznat kao liberalni grad muzike, umetnosti i zabave. Smešten na idiličnom delu reke Dunav, Novosađani uživaju reputaciju ljudi koji žive u kulturnom srcu Srbije. To je otvoren i tolerantan grad sa prijateljskim ljudima koji su ponosni na svoju kulturnu raznolikost. Nije ni čudo što je Evropska unija proglasila Novi Sad Evropskom prestonicom kulture 2022.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
–Osim tradicionalne kaligrafije postoji sa druge strane i moderna kaligrafija sa kojom se ja bavim već oko deset godina. Koperplejt pismo se razlikuje od tradicionalnog, piše se pod određenim uglom i koriste se materijali koji su različiti – objašnjava umetnica Stojković.
Anastasija kaže da je kaligrafija prati još od srednje škole ali joj posebno zadovoljstvo danas pričinjavaju radionice koje organizuje i gde zajedno sa učesnicima prolazi sve osnove koje su vezane za koperplejt pismo, šta se koristi od materijala, na koji način oni treba da krenu, šta im je sve potrebno i uvek prvo ističe da su volja i strpljenje ključ svega.
–Strpljenje, motivacija, volja. Pre svega potreba da se oseti taj mir jer mi dok pišemo kaligrafiju to je na neki način neka vrsta meditacije ili da radimo na tome ukoliko već nismo takvi po prirodi. I to je to. Kaligrafija mora da se praktikuje jer nakon samo par nedelja nevežbanja, dolazi do zatezanja ruke i taj potez ne može tako lako da se izvuče i zbog toga je potrebna redovna vežba da bi se dobio neki napredak – ističe Anastasija.
Primena veštine lepog pisanja u modernim vremenima
Pored radionica, Anastasija Stojković je uokvirila i set za polaznike, koji sadrži sve ono što je potrebno za samostalno učenje.
Sve je počelo od toga što je istražujući za svoje vežbanje uvidela da ne postoji priručnik u kojem na jednom mestu piše sve što treba, pa je sakupljajući znanja odlučila sama da ga kreira za druge.
Ljudi su oduševljeni kada vide njen rad ali najčešće nisu svesni koliko je zapravo umetnost lepog pisanja kompleksan proces. Međutim, Anastasija kaže da je, iako zaboravljena veština, kod koperplejt pisma dobra stvar što može da se koristi u svakodnevnici.
Printscreen/Instagram/SamoNoviSad
–To su razne čestitke, diplome, sertifikati, razne poruke koje želimo da prenesemo nekom. Naravno tu su i pozivnice za venčanja i razne vrste pisama kad ljudi, danas, ipak vole da vrate taj deo iz prošlosti, tako da ima dosta namena – kaže Anastasija ponosno dodajući da često radi na papiru koji ručno pravi njena majka.
Možda je virtuelno doba naprednih tehnologija odavno zauzelo veliki deo naše svakodnevnice, ali duh romantičnijih vremena i lepih veština i dalje živi kroz one koji ga, kao Anastasija Stojković, neguju i prenose na druge.
Izvor: mondo
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Komentari(0)