Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Rani život i školovanje
Nadežda Petrović rođena je 1873. godine u Čačku, u porodici učitelja i prosvetnih radnika. U domu Petrovića negovala se ljubav prema knjizi i umetnosti, pa je mala Nadežda rano počela da crta. Njeni roditelji su je bodrili da ide dalje od tadašnjih granica Srbije. U Minhenu je stekla obrazovanje i upoznala evropske tokove u umetnosti, a u Beograd se vratila sa željom da donese novu umetničku snagu.
Umetnički opus
Možda vas zanima:
ŽENSKI HEROJ IZDAN OD OTADŽBINE: Bila je veća ratnica od generala, a evo kako su je komunističke vlasti kaznile nakon rata
Srbija pamti mnoge muške heroje, ali retko se priča o ženama koje su u najtežim vremenima bile hrabrije od najvećih vojskovođa. Jedna od njih, lekarka sa frontova, nepravedno je bačena u zaborav – žrtva političkih čistki i nepriznavanja zasluga.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Možda vas zanima:
ŽENSKI HEROJ IZDAN OD OTADŽBINE: Bila je veća ratnica od generala, a evo kako su je komunističke vlasti kaznile nakon rata
Srbija pamti mnoge muške heroje, ali retko se priča o ženama koje su u najtežim vremenima bile hrabrije od najvećih vojskovođa. Jedna od njih, lekarka sa frontova, nepravedno je bačena u zaborav – žrtva političkih čistki i nepriznavanja zasluga.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Možda vas zanima:
ŽENSKI HEROJ IZDAN OD OTADŽBINE: Bila je veća ratnica od generala, a evo kako su je komunističke vlasti kaznile nakon rata
Srbija pamti mnoge muške heroje, ali retko se priča o ženama koje su u najtežim vremenima bile hrabrije od najvećih vojskovođa. Jedna od njih, lekarka sa frontova, nepravedno je bačena u zaborav – žrtva političkih čistki i nepriznavanja zasluga.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Njena platna bila su puna snažnih poteza i bogatih boja. Pejzaži, portreti i prizori iz života nisu bili idealizovani — ona je slikala narod onakav kakav jeste, sa dostojanstvom i snagom. Među njenim poznatim delima su Resnik i potresna Valjevska bolnica. Bila je i jedna od osnivačica udruženja „Lada“, okupljajući mlade umetnike i umetnice u težnji da srpsko slikarstvo stane rame uz rame sa evropskim.
Dobrovoljna bolničarka i heroina ratova
Kada su izbili Balkanski ratovi, Nadežda je ostavila kist i otišla među ranjenike. U Skoplju i Kumanovu brinula je o vojnicima, a istovremeno pisala tekstove i reportaže u kojima je podizala moral i tražila pomoć za narod.
Isto je učinila i u Prvom svetskom ratu. U Valjevu i Kragujevcu radila je u bolnicama gde je pegavi tifus kosio ljude. Grad je bio prepun ranjenika, a ona je noćima ostajala budna, negovala i tešila bolesne. Kažu da je znala da se nasmeši i zapali cigaretu vojniku na samrti, da mu olakša poslednje trenutke. Tu, u Valjevu, i sama se zarazila i preminula 1915. godine, u svojoj 42. godini.
Toplina i sećanja
Nadežda nije bila samo heroina i umetnica — bila je i žena vedrog duha. Savremenici kažu da je imala glasan, zarazan smeh. Često je nosila paletu i četkice sa sobom, pa bi na brzinu naslikala pejzaž čak i iz voza. U Beogradu je otvorila slikarsku školu za devojke i bodrila ih rečima: „Umetnost je borba, a vi ste rođene da se borite.“
Volela je običan narod i često slikala seljanke i radnike, govoreći da u njihovim licima vidi pravu snagu Srbije. Nikada se nije udavala, želela je da ostane slobodna i posvećena umetnosti i otadžbini. Bila je bliska sa Isidorom Sekulić, a prijatelji su je pamtili kao osobu koja nikada nije pristajala na kompromise.
Neka od poznatijih dela Nadežde Petrović
- Resnik (1904)
- Valjevska bolnica(1915)
- Autoportrert (1907)
- Crveni božuri (1913)
Sećanje i nasleđe
Nadežda Petrović danas se pamti kao prva velika srpska slikarka i heroina. Njeno ime nose galerije, škole i kulturna udruženja, a u rodnom Čačku svake godine se dodeljuje prestižna Likovna nagrada „Nadežda Petrović“.
U njenom životu spojili su se umetnost, sloboda i požrtvovanost. Zbog toga i danas stoji kao simbol hrabrosti i stvaralačke snage – slikarka koja je kistom beležila život, a srcem ga branila do poslednjeg daha.
Da li znate na kojoj adresi su živeli čuveni Popadići? Ova zgrada već decenijama krije mnoge tajne
Serija "Bolji život" i danas je mnogima omiljena.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
NEVIDLJIVI GRAD: Otkrijte mesto gde su temelji Srbije i gde je pešački prelaz naslikan u tri boje
Uroševac, grad na Kosovu i Metohiji, ima izuzetnu simboliku: u njemu se nalazi grob poslednjeg srpskog cara. Međutim, ovaj grad krije i jedan neverovatan urbanistički detalj, koji se decenijama prepričava – jedinstveni pešački prelaz naslikan u tri boje, svedok jedne zaboravljene epohe.
KAMEN KOJI JAUČE: Zašto se na Planini Cer i danas čuju glasovi i legenda o prokletstvu ratnika
Planina Cer u Mačvi je mesto jedne od najslavnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Međutim, iza herojske priče krije se jeziva legenda. Otkrivamo zašto se na vrhovima Cera i danas, po mraku, navodno čuju neobični zvuci, i kako su specifične stene planine povezane sa dušama palih ratnika.
Ovakvu smrt niko nije zaslužio: Kad je izdahnuo desila se NEVEROVATNA STVAR, svi su zanemeli
"Ljubav je pokretač, da bez ljubavi ne bi mogao da radi, da stvara", govorio je čuveni Mika Antić.
Komentari(0)