Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Rani život i školovanje
Nadežda Petrović rođena je 1873. godine u Čačku, u porodici učitelja i prosvetnih radnika. U domu Petrovića negovala se ljubav prema knjizi i umetnosti, pa je mala Nadežda rano počela da crta. Njeni roditelji su je bodrili da ide dalje od tadašnjih granica Srbije. U Minhenu je stekla obrazovanje i upoznala evropske tokove u umetnosti, a u Beograd se vratila sa željom da donese novu umetničku snagu.
Umetnički opus
Možda vas zanima:
SRPKINJA KOJU SU OPTUŽIVALI DA JE BILA U INCESTUOZNOJ VEZI S MAJKOM: Udala se za homoseksualca i bila nesrećna u ljubavi (FOTO)
Bila je istaknuta srpska slikarka i žena koja nije imala sreće u ljubavi.
Uskoro se oslikavaju čuveni silosi u Čačku, a osim toga umetnici iz naše zemlje i sveta uradiće još 20 murala na teritoriji grada
Prestonica murala u zapadnoj Srbiji
Možda vas zanima:
SRPKINJA KOJU SU OPTUŽIVALI DA JE BILA U INCESTUOZNOJ VEZI S MAJKOM: Udala se za homoseksualca i bila nesrećna u ljubavi (FOTO)
Bila je istaknuta srpska slikarka i žena koja nije imala sreće u ljubavi.
Uskoro se oslikavaju čuveni silosi u Čačku, a osim toga umetnici iz naše zemlje i sveta uradiće još 20 murala na teritoriji grada
Prestonica murala u zapadnoj Srbiji
Možda vas zanima:
SRPKINJA KOJU SU OPTUŽIVALI DA JE BILA U INCESTUOZNOJ VEZI S MAJKOM: Udala se za homoseksualca i bila nesrećna u ljubavi (FOTO)
Bila je istaknuta srpska slikarka i žena koja nije imala sreće u ljubavi.
Uskoro se oslikavaju čuveni silosi u Čačku, a osim toga umetnici iz naše zemlje i sveta uradiće još 20 murala na teritoriji grada
Prestonica murala u zapadnoj Srbiji
Njena platna bila su puna snažnih poteza i bogatih boja. Pejzaži, portreti i prizori iz života nisu bili idealizovani — ona je slikala narod onakav kakav jeste, sa dostojanstvom i snagom. Među njenim poznatim delima su Resnik i potresna Valjevska bolnica. Bila je i jedna od osnivačica udruženja „Lada“, okupljajući mlade umetnike i umetnice u težnji da srpsko slikarstvo stane rame uz rame sa evropskim.
Dobrovoljna bolničarka i heroina ratova
Kada su izbili Balkanski ratovi, Nadežda je ostavila kist i otišla među ranjenike. U Skoplju i Kumanovu brinula je o vojnicima, a istovremeno pisala tekstove i reportaže u kojima je podizala moral i tražila pomoć za narod.
Isto je učinila i u Prvom svetskom ratu. U Valjevu i Kragujevcu radila je u bolnicama gde je pegavi tifus kosio ljude. Grad je bio prepun ranjenika, a ona je noćima ostajala budna, negovala i tešila bolesne. Kažu da je znala da se nasmeši i zapali cigaretu vojniku na samrti, da mu olakša poslednje trenutke. Tu, u Valjevu, i sama se zarazila i preminula 1915. godine, u svojoj 42. godini.
Toplina i sećanja
Nadežda nije bila samo heroina i umetnica — bila je i žena vedrog duha. Savremenici kažu da je imala glasan, zarazan smeh. Često je nosila paletu i četkice sa sobom, pa bi na brzinu naslikala pejzaž čak i iz voza. U Beogradu je otvorila slikarsku školu za devojke i bodrila ih rečima: „Umetnost je borba, a vi ste rođene da se borite.“
Volela je običan narod i često slikala seljanke i radnike, govoreći da u njihovim licima vidi pravu snagu Srbije. Nikada se nije udavala, želela je da ostane slobodna i posvećena umetnosti i otadžbini. Bila je bliska sa Isidorom Sekulić, a prijatelji su je pamtili kao osobu koja nikada nije pristajala na kompromise.
Neka od poznatijih dela Nadežde Petrović
- Resnik (1904)
- Valjevska bolnica(1915)
- Autoportrert (1907)
- Crveni božuri (1913)
Sećanje i nasleđe
Nadežda Petrović danas se pamti kao prva velika srpska slikarka i heroina. Njeno ime nose galerije, škole i kulturna udruženja, a u rodnom Čačku svake godine se dodeljuje prestižna Likovna nagrada „Nadežda Petrović“.
U njenom životu spojili su se umetnost, sloboda i požrtvovanost. Zbog toga i danas stoji kao simbol hrabrosti i stvaralačke snage – slikarka koja je kistom beležila život, a srcem ga branila do poslednjeg daha.
Nadežda Petrović: Slikarka koja je život položila za otadžbinu
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Gde se ukazala Bogorodica: Priča o manastiru Đunis
Na obali Južne Morave, nadomak Kruševca, podignut je manastir Đunis, posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice, na mestu gde se, po predanju, ukazala Bogorodica.
Gde je bila kula Ivana Kosančića? Čuvar prošlosti i mitsko mesto južne Srbije
Na vulkanskom vrhu Radan planine, iznad Kuršumlije, uzdiže se Ivan kula – srednjovekovno utvrđenje koje istorija vezuje za doba despota Stefana Lazarevića, a narodna predanja da je baš odavde Ivan Kosančić pošao u boj na Kosovu polju.
Misli i dela Svetog Vladike Nikolaja: Glas koji ne prestaje da odjekuje
Episkop, bogoslov, misionar i besednik, Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je iza sebe dela i poruke koje i danas nadahnjuju verni narod širom Srbije i sveta.
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
Komentari(0)