Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Dok savremena kultura crnu mačku često prikazuje kao simbol baksuza, u srpskoj narodnoj tradiciji njena uloga je bila mnogo dublja i složenija. U mnogim selima, posebno u centralnoj i južnoj Srbiji, verovalo se da crna mačka nije samo životinja, već duhova pratilja, čuvar kućne senke i prenosioc poruka sa „one strane“. Ako legne na prag kuće, naročito tiho i bez traženja hrane, to se nije ignorisalo – jer to, po predanju, znači da neko „odozgo ili odozdo“ ima nešto da kaže.
Mačka kao biće između svetova
U starim verovanjima, mačke – a posebno crne – bile su:
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
- čuvarke granice između živih i mrtvih,
- bića koja vide ono što čovek ne vidi,
- životinje koje mogu „primiti senku“, kako bi je iznele iz kuće.
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Zato su žene često govorile: – „Mačka zna pre nego mi.“
– „Gde ona sedi, tu nešto ne spava.“
Šta znači kad legne na prag?
Ako crna mačka:
- dođe nepozvana,
- legne tik na prag, bez pomeranja,
- i gleda prema vratima –
verovalo se da:
- nečija duša dolazi „da vidi kuću“,
- pokojnik nešto traži, ali nije rečeno naglas,
- ili da će neko iz kuće dobiti poruku kroz san.
Posebno se verovalo da ako je neko nedavno umro, a mačka se pojavi treće večeri – to je “znak da duša nije još otišla.”
Kako su se ljudi ponašali u tim situacijama?
Nisu je terali – samo bi je zaobišli, tiho.
Spustili bi malo vode ili mleka, ali bez reči.
Ako mačka ne ode do zalaska sunca – u kući bi se palila sveća „da se poruka pročita na svetlu, ne u mraku“.
U nekim krajevima, posebno u okolini Kuršumlije i Leskovca, govorilo se:
„Ako mačka zaspi na pragu – neka niko ne ulazi dok se ne probudi.“
Crna mačka i snovi
Ako se iste noći posle posete mačke sanja:
čovek kog odavno nema,
voda, most ili tamna soba,
ili se čuje glas, ali se ne vidi lice –
verovalo se da je mačka donela prvi deo poruke.
Ostatak se čeka naredne dve noći, a ako se ne desi – priča se samo starijoj ženi u kući, nikom drugom.
Da li se crne mačke plaše – ili poštuju?
U narodnom sistemu, mačka se:
- ne dira ako dođe sama,
- ne gleda direktno u oči ako “drži pogled”,
- ne tera se na silu, naročito uveče.
Verovalo se da ko pretera crnu mačku sa praga – teraju ga njegove reči koje nije rekao na vreme.
Danas – praznoverje, a nekad tiha opomena
Možda danas ne verujemo da mačka nosi poruku. Ali i dalje zastanemo kad je vidimo da nas gleda bez treptanja.
I dalje ne zviždimo kad pređe put.
I još uvek, kad legne na prag – makar i na trenutak – neko tiho kaže: „Pazi ko je došla.“
Možda nije poruka iz onog sveta.
Možda jeste.
Ali u svakom slučaju – ne dolazi bez razloga.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)