Zašto se na ovaj dan ništa ne pere, ne peva i ne sipa vino – i zašto se voda sa Velikog petka čuva cele godine
U srpskoj tradiciji, Veliki petak se doživljava kao najsvetiji, ali i najtiši dan u godini. To je dan kada je, prema hrišćanskom verovanju, Hristos razapet – a prema narodnim običajima, dan kada ni priroda ne diše. Zvona u crkvama ne zvone, ptice navodno ćute, a domaćice izbegavaju svaki oblik buke. Poseban status ima voda – ona koja se tog dana zahvati smatra se lekovitom i moćnom, a sve što se obavi u tišini i bez sujete, nosi blagoslov za celu godinu.
Voda sa Velikog petka – svetinja iz naroda
U mnogim srpskim krajevima, žene odlaze pre izlaska sunca na izvor ili česmu da zahvate vodu – u glinenoj ili staklenoj posudi, bez reči. Ta voda se čuva u kući, koristi za umivanje bolesnika, dece, ili kad “zlo uđe u kuću”. Često se stavlja i pored ikone, kao amajlija.
Možda vas zanima:
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
6 načina kako da iskoristite nepojedena jaja nakon Uskrsa: Uz ove recepate, imaćete ukusni ručak danima nakon praznika
Priskačemo u pomoć svim domaćicama koje muku muče sa nepojedenim uskršnjim jajima
Možda vas zanima:
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
6 načina kako da iskoristite nepojedena jaja nakon Uskrsa: Uz ove recepate, imaćete ukusni ručak danima nakon praznika
Priskačemo u pomoć svim domaćicama koje muku muče sa nepojedenim uskršnjim jajima
Možda vas zanima:
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
6 načina kako da iskoristite nepojedena jaja nakon Uskrsa: Uz ove recepate, imaćete ukusni ručak danima nakon praznika
Priskačemo u pomoć svim domaćicama koje muku muče sa nepojedenim uskršnjim jajima
Ne pere se veš, ne sipa vino, ne peva
Veliki petak je dan žalosti, ali i sabranosti. Ne pere se veš “jer bi krv mogla da se pojavi na platnu”. Ne sipa se vino jer “zemlja pije krv”. Ne peva se jer je dan “kad i Bog ćuti”. Starije žene čak nisu želele da deca tog dana igraju ili prave buku.
U pojedinim selima, domaćice ni vatru nisu palile – hrana se jela hladna, a rerna ostajala zatvorena.
Farbanje jaja – samo crveno i u tišini
Ako se farbaju jaja, to je isključivo crvenom bojom, bez priče i bez muzike. Prvo jaje farba se rano ujutru i naziva se čuvarkuća. Njega se ne jede, već se čuva do sledeće godine – za sreću, zdravlje i zaštitu doma.
Voda i tišina kao oblici molitve
Veliki petak je u srpskoj narodnoj religiji više od hrišćanskog praznika – on je oblik duhovne prakse. Tišina se ne doživljava kao praznina, već kao razgovor bez reči. Voda nije samo osveženje, već nosilac memorije dana kada “nebo ćuti”.
Danas – obnavljanje tišine kroz ličnu disciplinu
U svetu buke, ekrana i brzine, običaji Velikog petka dobijaju novo značenje. Oni nas ne pozivaju da budemo praznoverni – već prisutni. Da se ne plašimo tišine, da poštujemo dan, vodu i ritam prirode. I da bar jednom godišnje, ćutimo – s razlogom.
OVAJ SRBIN JE IZAZVAO RAT U KOJEM JE POGINULO 18 MILIONA LJUDI I SRUŠIO SRPSKU DINASTIJU: Streljali su ga sami Srbi
U vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski puč kraljevskog para Obrenović
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)