Zaboravljena božanstva Srba: Kako su Dan, Noć i Mesec nekada bili sile kojima se pevalo, molilo i strahovalo
Pre nego što je hrišćanstvo zauzelo centralno mesto u duhovnom životu Srba, naši preci su verovali da vreme ima svoje lice, dušu i moć. Dan je bio otac svetlosti, Noć majka snova, a Mesec – brat koji ćuti i pamti.
U narodnim uspavankama, poslovicama i bajkama, još uvek šapatom odjekuju imena Dana, Noći i Meseca – ali retko ko zna da su oni nekada bili božanstva. U staroj srpskoj religiji, vreme nije bilo mera dana i sati, već živa sila koja gleda, osluškuje i deluje. Veselin Čajkanović, jedan od najvažnijih tumača srpskog mita, opisuje ove sile kao ličnosti koje oblikuju svakodnevicu, utiču na sudbinu i zaslužuju poštovanje, tišinu i pesmu.
Dan – otac reda i svetlosti
Dan nije bio samo dnevna svetlost. U narodnoj slici sveta, Dan je bio muško božanstvo, vladar prostora i pokreta. Poštovan kao onaj koji “uspravlja telo i reč”, Dan je bio početak i granica:
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Možda vas zanima:
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
U nekim krajevima Srbije, žene su decu budile rečima:
„Ustaj, Dan te traži.“
Verovalo se da ako neko umre u podne – to je „čovek dana“, neko kome je život bio svetao i ispunjen.
Noć – majka snova i čuvar tajni
Za razliku od Dana, Noć je bila žensko biće, često doživljavana kao „tamna sestra“ svetlosti. Ali Noć nije bila zla – bila je čuvarica, uteha i prostor tišine. U uspavankama se često javlja personifikovana:
– „Dođi, Noći, pa zakloni oči.“
– „Majka Noć, daj mi san da me voli.“
Verovalo se da je Noć ta koja donosi poruke iz drugog sveta, i da u njoj „duše pričaju ono što preko dana ćute“. Zbog toga su stare žene savjetovale:
„Što sanjaš u noć bez Meseca – ne pričaj nikome.“
Mesec – brat između svetova
Mesec je bio muški, ali hladan. Nije davao ni toplinu ni podršku – ali je bio posmatrač, znak, proročanstvo. U srpskom mitu, Mesec je često prikazivan kao brat Sunca, ali izopšten, sam, tih.
Verovalo se:
- da gleda trudnice i utiče na porođaj,
- da pamti šta se govori kad svetla nestanu,
- da dušama pomaže da pronađu put posle smrti.
Mnoge narodne pesme u kojima se Mesec doziva nisu romantične, već pune straha i poštovanja.
U nekim selima se na pun Mesec ne gledalo direktno, a posebno se izbegavalo gledanje Meseca u vodi – što se vezivalo za "povlačenje duše".
Zašto su zaboravljeni?
Dolaskom hrišćanstva, ovi mitski entiteti nisu nestali – ali su potisnuti u senke narodnih pesama, priča i običaja. Sunce i Mesec su ostali kao elementi prirode, ali bez svog duhovnog identiteta.
Zanimljivo je da su mnoga verovanja preživela "ispod radara" – kroz zabranu da se dete uspavljuje gledajući Mesec, kroz rituale u zoru ili kroz poštovanje početka dana. To pokazuje da ova bića i dalje žive u kolektivnom pamćenju – samo više ne znamo njihova prava imena.
Vreme kao živo biće
U savremenom svetu vreme je mera – nekada je bilo duhovno biće. Ljudi su znali da ne možeš protiv Noći kad donese suze, niti da možeš izbeći Dan kad te pozove na odgovornost.
A Mesec? On i danas izlazi isto, ćuti jednako i gleda nas kao pre hiljadu godina.
Možda ne verujemo više u božanstva vremena, ali osećaj koji imamo kad se probudimo pre zore, kad ćutimo pred punim Mesecem, kad želimo da dan traje duže – to je trag koji su ostavili Dan, Noć i Mesec.
I možda je vreme da ih opet prepoznamo.
SKRIVENA PRIČA O ZAKLETVAMA: Kako je Dušanov Zakonik spasio dinastiju i zašto se Knez Pavle najviše plašio "Stare knjige"
Dušanov Zakonik, donesen u 14. veku, nije bio samo skup zakona; on je bio simbol pravde i moralne odgovornosti. Otkrivamo kako je duh ovog srednjovekovnog dokumenta opominjao srpske vladare u 20. veku, i zašto su se Karađorđevići na njega pozivali da bi dokazali svoj legitimitet pred narodom.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
Komentari(0)