Zaboravljena božanstva Srba: Kako su Dan, Noć i Mesec nekada bili sile kojima se pevalo, molilo i strahovalo
Pre nego što je hrišćanstvo zauzelo centralno mesto u duhovnom životu Srba, naši preci su verovali da vreme ima svoje lice, dušu i moć. Dan je bio otac svetlosti, Noć majka snova, a Mesec – brat koji ćuti i pamti.
U narodnim uspavankama, poslovicama i bajkama, još uvek šapatom odjekuju imena Dana, Noći i Meseca – ali retko ko zna da su oni nekada bili božanstva. U staroj srpskoj religiji, vreme nije bilo mera dana i sati, već živa sila koja gleda, osluškuje i deluje. Veselin Čajkanović, jedan od najvažnijih tumača srpskog mita, opisuje ove sile kao ličnosti koje oblikuju svakodnevicu, utiču na sudbinu i zaslužuju poštovanje, tišinu i pesmu.
Dan – otac reda i svetlosti
Dan nije bio samo dnevna svetlost. U narodnoj slici sveta, Dan je bio muško božanstvo, vladar prostora i pokreta. Poštovan kao onaj koji “uspravlja telo i reč”, Dan je bio početak i granica:
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
U nekim krajevima Srbije, žene su decu budile rečima:
„Ustaj, Dan te traži.“
Verovalo se da ako neko umre u podne – to je „čovek dana“, neko kome je život bio svetao i ispunjen.
Noć – majka snova i čuvar tajni
Za razliku od Dana, Noć je bila žensko biće, često doživljavana kao „tamna sestra“ svetlosti. Ali Noć nije bila zla – bila je čuvarica, uteha i prostor tišine. U uspavankama se često javlja personifikovana:
– „Dođi, Noći, pa zakloni oči.“
– „Majka Noć, daj mi san da me voli.“
Verovalo se da je Noć ta koja donosi poruke iz drugog sveta, i da u njoj „duše pričaju ono što preko dana ćute“. Zbog toga su stare žene savjetovale:
„Što sanjaš u noć bez Meseca – ne pričaj nikome.“
Mesec – brat između svetova
Mesec je bio muški, ali hladan. Nije davao ni toplinu ni podršku – ali je bio posmatrač, znak, proročanstvo. U srpskom mitu, Mesec je često prikazivan kao brat Sunca, ali izopšten, sam, tih.
Verovalo se:
- da gleda trudnice i utiče na porođaj,
- da pamti šta se govori kad svetla nestanu,
- da dušama pomaže da pronađu put posle smrti.
Mnoge narodne pesme u kojima se Mesec doziva nisu romantične, već pune straha i poštovanja.
U nekim selima se na pun Mesec ne gledalo direktno, a posebno se izbegavalo gledanje Meseca u vodi – što se vezivalo za "povlačenje duše".
Zašto su zaboravljeni?
Dolaskom hrišćanstva, ovi mitski entiteti nisu nestali – ali su potisnuti u senke narodnih pesama, priča i običaja. Sunce i Mesec su ostali kao elementi prirode, ali bez svog duhovnog identiteta.
Zanimljivo je da su mnoga verovanja preživela "ispod radara" – kroz zabranu da se dete uspavljuje gledajući Mesec, kroz rituale u zoru ili kroz poštovanje početka dana. To pokazuje da ova bića i dalje žive u kolektivnom pamćenju – samo više ne znamo njihova prava imena.
Vreme kao živo biće
U savremenom svetu vreme je mera – nekada je bilo duhovno biće. Ljudi su znali da ne možeš protiv Noći kad donese suze, niti da možeš izbeći Dan kad te pozove na odgovornost.
A Mesec? On i danas izlazi isto, ćuti jednako i gleda nas kao pre hiljadu godina.
Možda ne verujemo više u božanstva vremena, ali osećaj koji imamo kad se probudimo pre zore, kad ćutimo pred punim Mesecem, kad želimo da dan traje duže – to je trag koji su ostavili Dan, Noć i Mesec.
I možda je vreme da ih opet prepoznamo.
20 SRPSKIH PREZIMENA NAJVEĆIH PLEMIĆA: Proverite da li vašim rodoslovom teče PLAVA KRV
Ukoliko nosite neko od ovih prezimena moguće je da potičete iz neke naše plemićke porodice
Zdravac nije samo ukras: Biljka koja oseti tvoje raspoloženje i kaže kakva je atmosfera u kući
Zdravac, jedna od najpoznatijih biljaka u srpskom narodu, često se koristi kao ukras u dvorištima. Ali iza njegovog prijatnog mirisa i skromnog izgleda krije se verovanje da ova biljka oseća čovekovo raspoloženje i reaguje na stanje u kući.
Ako vam tuđa mačka dođe na kućni prag, to znači samo jedno: Spremite se, čeka vas ovo
Jedno staro verovanje!
Na ovom mestu nikada ne ostavljajte cipele: Kao magnet privlači bolest i nesreću
Predstavlja energetsku blokadu i magnet za lošu energiju
Ostavio sve i iz Meksika došao u Srbiju samo zbog nje: Neverovatna ljubavna priča Marije iz Užica i Federika, od poznanstva preko interneta do venčanja u crkvi - da moguće je
Marija Vasić iz Užica, studentkinja Pedagoškog fakulteta u Užica, oduvek je sanjala da nauči španski jezik – i upravo ta želja bila je sudbonosna. Preko drugarice upoznaje Federika Vargasa iz Meksika, a svakodnevni razgovori preko interneta ubrzo su prerasli u dublju povezanost. Dugi razgovori prerasli su prvo u iskreno prijeteljstvo, a potom i u pravu ljubav.
Komentari(0)