U selima centralne Srbije, trudnicama se savetovalo da ne gledaju odraz punog meseca u vodi – da dete ne bi bilo “mesečevo”, nemirno i pod senkom. Običaj pun tišine, poštovanja i straha od nepoznatog.
Na prvi pogled – pesnički savet. U stvarnosti – ozbiljno uputstvo koje su žene iz Šumadije generacijama prenosile trudnicama: „Nemoj da gledaš pun mesec u vodu.“ U selima između Kragujevca, Topole i Knića, verovalo se da odraz punog meseca u vodi ima moć da “uđe” u nerođeno dete. Deca za koju se smatralo da su “mesečeva” bila su nemirna, sklona snovima, šapatima i neobjašnjivim strahovima.
Mesec kao moć – ali i opasnost
U narodnoj tradiciji Srbije, Mesec je simbol noćne sile, snage snova, ali i senke. Verovalo se da pun mesec ima posebnu moć – naročito kad se vidi u vodi, jer tada, kažu žene, “ima dva lica”.
Možda vas zanima:
Zaboravljena božanstva Srba: Kako su Dan, Noć i Mesec nekada bili sile kojima se pevalo, molilo i strahovalo
Pre nego što je hrišćanstvo zauzelo centralno mesto u duhovnom životu Srba, naši preci su verovali da vreme ima svoje lice, dušu i moć. Dan je bio otac svetlosti, Noć majka snova, a Mesec – brat koji ćuti i pamti.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Možda vas zanima:
Zaboravljena božanstva Srba: Kako su Dan, Noć i Mesec nekada bili sile kojima se pevalo, molilo i strahovalo
Pre nego što je hrišćanstvo zauzelo centralno mesto u duhovnom životu Srba, naši preci su verovali da vreme ima svoje lice, dušu i moć. Dan je bio otac svetlosti, Noć majka snova, a Mesec – brat koji ćuti i pamti.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Možda vas zanima:
Zaboravljena božanstva Srba: Kako su Dan, Noć i Mesec nekada bili sile kojima se pevalo, molilo i strahovalo
Pre nego što je hrišćanstvo zauzelo centralno mesto u duhovnom životu Srba, naši preci su verovali da vreme ima svoje lice, dušu i moć. Dan je bio otac svetlosti, Noć majka snova, a Mesec – brat koji ćuti i pamti.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
U šumadijskim selima, trudnicama je bilo strogo zabranjeno da gledaju u barice, bunare, reke i jezera za vreme punog meseca. Ako bi se to ipak desilo – savet je bio da pre nego što odu na spavanje, uzmu so i pospu prag, da bi “mesec izgubio trag”.
Ko su “mesečeva deca”?
U verovanju, dete koje je začeto, nošeno ili rođeno pod uticajem mesečevog odraza:
- biva “meko srcem, ali tvrdo za spavanje”
- često “ne voli dan, voli samo da ćuti”
- ima snove koje “ne znaš da objasniš”
- često gleda kroz prozor, u nebo
Verovalo se da su ta deca “bliska nevidljivom”, da ih treba čuvati od glasnih reči i teških misli.
Zabrane i zaštite
Pored toga što se nije smelo gledati mesec u vodi, trudnice su imale i druge mere opreza:
Nisu smele da gledaju u pun mesec dok pere veš, jer se verovalo da će dete “dobiti beleg”
Nisu smele da ostavljaju nož ili makaze napolju, jer to “seče mesečevu nit”
Ako već pogledaš, baka je savetovala da se tri puta pljune u vodu i kaže: „Ne moje, nego tvoje.“
Običaj ili intuicija?
Iako danas ovaj običaj deluje kao zaboravljena bajka, zanimljivo je da moderna psihologija i medicina priznaju uticaj svetlosnih ciklusa na san, raspoloženje i ritam organizma. U tom smislu, možda su žene nekada intuitivno znale da je trudnički mir povezan sa ritmom prirode, i da voda – kao ogledalo duše – ne treba da bude “poremećena”.
Gde se još čulo ovo verovanje?
Pored Šumadije, slični obredi postojali su i u delovima Pomoravlja i Levača, ali su najdetaljnije opisani u selima oko Gruže i Topole. Starije žene još se sećaju kako su ih bake upozoravale kad se puni mesec “zalegne” nad bunarom:
„Ne idi tamo, mesec ne spava kad je pun.“
Tiha briga žena koje nisu imale drugo
Ovo verovanje nije bilo sujeverje. Bio je to način da se izrazi briga, da se žena tokom trudnoće skloni iz opasnog, iz prejakog, iz nepoznatog. Kad nemaš lekare, knjige i sigurne odgovore – oslanjaš se na znakove, mesečinu i vodu.
I možda baš u tome ima neke istine – ne sve se mora znati, ali sve se može čuvati.
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad crkveno zvono zazvoni samo: Narodni strah od nevidljivog gosta
U srpskoj tradiciji, neobjašnjivo zvonjenje označava smrt, opomenu ili dolazak duše
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Komentari(0)