U selima centralne Srbije, trudnicama se savetovalo da ne gledaju odraz punog meseca u vodi – da dete ne bi bilo “mesečevo”, nemirno i pod senkom. Običaj pun tišine, poštovanja i straha od nepoznatog.
Na prvi pogled – pesnički savet. U stvarnosti – ozbiljno uputstvo koje su žene iz Šumadije generacijama prenosile trudnicama: „Nemoj da gledaš pun mesec u vodu.“ U selima između Kragujevca, Topole i Knića, verovalo se da odraz punog meseca u vodi ima moć da “uđe” u nerođeno dete. Deca za koju se smatralo da su “mesečeva” bila su nemirna, sklona snovima, šapatima i neobjašnjivim strahovima.
Mesec kao moć – ali i opasnost
U narodnoj tradiciji Srbije, Mesec je simbol noćne sile, snage snova, ali i senke. Verovalo se da pun mesec ima posebnu moć – naročito kad se vidi u vodi, jer tada, kažu žene, “ima dva lica”.
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
U šumadijskim selima, trudnicama je bilo strogo zabranjeno da gledaju u barice, bunare, reke i jezera za vreme punog meseca. Ako bi se to ipak desilo – savet je bio da pre nego što odu na spavanje, uzmu so i pospu prag, da bi “mesec izgubio trag”.
Ko su “mesečeva deca”?
U verovanju, dete koje je začeto, nošeno ili rođeno pod uticajem mesečevog odraza:
- biva “meko srcem, ali tvrdo za spavanje”
- često “ne voli dan, voli samo da ćuti”
- ima snove koje “ne znaš da objasniš”
- često gleda kroz prozor, u nebo
Verovalo se da su ta deca “bliska nevidljivom”, da ih treba čuvati od glasnih reči i teških misli.
Zabrane i zaštite
Pored toga što se nije smelo gledati mesec u vodi, trudnice su imale i druge mere opreza:
Nisu smele da gledaju u pun mesec dok pere veš, jer se verovalo da će dete “dobiti beleg”
Nisu smele da ostavljaju nož ili makaze napolju, jer to “seče mesečevu nit”
Ako već pogledaš, baka je savetovala da se tri puta pljune u vodu i kaže: „Ne moje, nego tvoje.“
Običaj ili intuicija?
Iako danas ovaj običaj deluje kao zaboravljena bajka, zanimljivo je da moderna psihologija i medicina priznaju uticaj svetlosnih ciklusa na san, raspoloženje i ritam organizma. U tom smislu, možda su žene nekada intuitivno znale da je trudnički mir povezan sa ritmom prirode, i da voda – kao ogledalo duše – ne treba da bude “poremećena”.
Gde se još čulo ovo verovanje?
Pored Šumadije, slični obredi postojali su i u delovima Pomoravlja i Levača, ali su najdetaljnije opisani u selima oko Gruže i Topole. Starije žene još se sećaju kako su ih bake upozoravale kad se puni mesec “zalegne” nad bunarom:
„Ne idi tamo, mesec ne spava kad je pun.“
Tiha briga žena koje nisu imale drugo
Ovo verovanje nije bilo sujeverje. Bio je to način da se izrazi briga, da se žena tokom trudnoće skloni iz opasnog, iz prejakog, iz nepoznatog. Kad nemaš lekare, knjige i sigurne odgovore – oslanjaš se na znakove, mesečinu i vodu.
I možda baš u tome ima neke istine – ne sve se mora znati, ali sve se može čuvati.
Zasijaće u punom sjaju: Rekonstrukcija dva važna spomenika u Užicu - na kompleksu Kadinjača i na spomen česmi na Sinjevcu
Narodni muzej Užice i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo trenutno rade na dva projekta iz oblasti konzervatorsko – restauratorskih radova na teritoriji grada Užice.
Otac srpskog genija govorio 8 jezika: Milutin Tesla imao jednu čudesnu sposobnost, a zbog ovoga Nikola nije došao na očevu sahranu
Nikola Tesla se sećao kako je otac znao napamet ogromne odlomke iz Homerovih epova i biblijskih tekstova, te kako je često veče provodio u diskusijama, recitovanju i filozofiranju.
Zaboravljena tradicija: Kako se nekada slavio Sveti Trifun u Srbiji
Srbija je zemlja bogate tradicije, u kojoj svaki praznik nosi posebne običaje i priče. Jedan od manje poznatih, ali nekada veoma cenjenih praznika, jeste Sveti Trifun – zaštitnik vinograda i vinogradara.
Ovo žensko ime od 4 slova je jedno od najlepših: Značenje je božanstveno
Jako lepo ime, a značenje još lepše
Zašto najboljeg prijatelja nikad ne bi trebalo uzimati za kuma: Mnogi Srbi ovo rade, a nisu svesni kakvu grešku prave
"Bog na nebu, na zemlji kum" stara je narodna izreka koja dovoljno slikovito govori o važnosti kuma na našim prostorima.
Komentari(0)