U selima centralne Srbije, trudnicama se savetovalo da ne gledaju odraz punog meseca u vodi – da dete ne bi bilo “mesečevo”, nemirno i pod senkom. Običaj pun tišine, poštovanja i straha od nepoznatog.
Na prvi pogled – pesnički savet. U stvarnosti – ozbiljno uputstvo koje su žene iz Šumadije generacijama prenosile trudnicama: „Nemoj da gledaš pun mesec u vodu.“ U selima između Kragujevca, Topole i Knića, verovalo se da odraz punog meseca u vodi ima moć da “uđe” u nerođeno dete. Deca za koju se smatralo da su “mesečeva” bila su nemirna, sklona snovima, šapatima i neobjašnjivim strahovima.
Mesec kao moć – ali i opasnost
U narodnoj tradiciji Srbije, Mesec je simbol noćne sile, snage snova, ali i senke. Verovalo se da pun mesec ima posebnu moć – naročito kad se vidi u vodi, jer tada, kažu žene, “ima dva lica”.
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
U šumadijskim selima, trudnicama je bilo strogo zabranjeno da gledaju u barice, bunare, reke i jezera za vreme punog meseca. Ako bi se to ipak desilo – savet je bio da pre nego što odu na spavanje, uzmu so i pospu prag, da bi “mesec izgubio trag”.
Ko su “mesečeva deca”?
U verovanju, dete koje je začeto, nošeno ili rođeno pod uticajem mesečevog odraza:
- biva “meko srcem, ali tvrdo za spavanje”
- često “ne voli dan, voli samo da ćuti”
- ima snove koje “ne znaš da objasniš”
- često gleda kroz prozor, u nebo
Verovalo se da su ta deca “bliska nevidljivom”, da ih treba čuvati od glasnih reči i teških misli.
Zabrane i zaštite
Pored toga što se nije smelo gledati mesec u vodi, trudnice su imale i druge mere opreza:
Nisu smele da gledaju u pun mesec dok pere veš, jer se verovalo da će dete “dobiti beleg”
Nisu smele da ostavljaju nož ili makaze napolju, jer to “seče mesečevu nit”
Ako već pogledaš, baka je savetovala da se tri puta pljune u vodu i kaže: „Ne moje, nego tvoje.“
Običaj ili intuicija?
Iako danas ovaj običaj deluje kao zaboravljena bajka, zanimljivo je da moderna psihologija i medicina priznaju uticaj svetlosnih ciklusa na san, raspoloženje i ritam organizma. U tom smislu, možda su žene nekada intuitivno znale da je trudnički mir povezan sa ritmom prirode, i da voda – kao ogledalo duše – ne treba da bude “poremećena”.
Gde se još čulo ovo verovanje?
Pored Šumadije, slični obredi postojali su i u delovima Pomoravlja i Levača, ali su najdetaljnije opisani u selima oko Gruže i Topole. Starije žene još se sećaju kako su ih bake upozoravale kad se puni mesec “zalegne” nad bunarom:
„Ne idi tamo, mesec ne spava kad je pun.“
Tiha briga žena koje nisu imale drugo
Ovo verovanje nije bilo sujeverje. Bio je to način da se izrazi briga, da se žena tokom trudnoće skloni iz opasnog, iz prejakog, iz nepoznatog. Kad nemaš lekare, knjige i sigurne odgovore – oslanjaš se na znakove, mesečinu i vodu.
I možda baš u tome ima neke istine – ne sve se mora znati, ali sve se može čuvati.
LEPOTA I VEŠTINA KOSOVSKOG VEZA Primeri srpske srednjovekovne primenjene umetnosti
Očuvanjem kosovskog veza čuva se i tradicija srpskog naroda.
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
ZABORAVLJENI SRPSKI KOMPOZITOR Napisao je neke od najpoznatijih pesama, a jedna je danas i himna jedne balkanske zemlje
Nakon smrti ostao je zaboravljen, a kuća u kojoj je živeo urušila se usled nebrige.
SVE SRPSKE HIMNE "Bože Pravde" jedna od najstarijih himni na svetu
Spisak srpskih himni obuhvata sve nezvanične i zvanične nacionalne himne koju je Srbija imala kroz svoju istoriju
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Komentari(0)