Kada bi je neko uvredio ili ponizio, Desanka Maksimović imala je spreman odgovor: Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i "vratila na mesto"
Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Desanka Maksimović svojim stihovima milovala je dušu čitaocima, a njene misli bile su zvezda vodilja mnogim ljudima u tešim prevemnima. Ova neverovatana dama nije bila samo pesnikinja, več i romansijer, pisac za decu, prevodilac sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog, ali najbitnije od svega - imala je dušu koja bi otopila i najveći ledeni breg.
Međutim, kada bi se susrela sa osobama koje i nisu imale laku narav, te im nije bilo strano da uvrede ili ponize, imala je uvek spreman odgovor koji bi ih posramio i vratio na mesto, a istakla ga je u pesmi "Večernja molitva":"
Na sve reči uvreda treba se smešiti tužno i blago.
Možda vas zanima:
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Možda vas zanima:
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Možda vas zanima:
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Ne treba reći ni jednu reč prekora, treba se smešiti samo, tužno i blago.
Slatko se spava na osmehu praštanja, svaka misao procveta u srebrnu nezemaljsku stabljiku.
I ruka onog koji duše sadi miluje samilosno cele noći svaki kucanj srca", poručila je Desanka Maksimović svima koji se nađu u sličnoj situaciji.
Život jedne od najposebnijih Srpkinja
Rođena 16. maja 1898. godine u selu kod Valjeva i najstarija od osmoro dece od oca Mihajla i majke Draginje. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a predavanja je slušala zajedno sa Milošem Crnjanskim. Njene su pesme prvi put objavljene u književno-političkom časopisu "Misao".
Kako je bila zainteresovana za svetsku književnost dobila je stipendiju franciske Vlade i nastavlja studije u Parizu još godinu i po dana.
Po povratku u Beograd, Desanka se odlučuje da predaje u školama. Zapošljava se u Prvoj ženskoj gimnaziji i upoznaje nadarenu učenicu Miru Alečković. Tu počinje i njihovo prijateljstvo.
Naime, Desanka joj je predavala srpskohrvatski, a Mira Alečković je njome bila oduševljena. Razlika u godinama nije smetala ovim pesničkim dušama, pa su postale veoma dobre prijateljice. Maksimovićeva je svesrdno podržavala mladu Miru. Imala je razumijevanja za sve njene maštarije i visoko mišljenje o stihovima one koju su mnogi kritičari književnosti smatrali njenom naslednicom.
Malo je poznato da je Desanka Maksimović spasila Miru iz nnemačkog logora Gestapoa, za vreme rata, i to uz pomoć Patrijaršije. Godinama kasnije Mira Alečković je insistirala da se izgradi spomenik pesnikinji Desanki Maksimović, na Tašmajdanu, a kada je izgrađen nije bila pozvana na otvaranje.
Prva velika ljubav u 35. godini
Priča se da je valjevska gimnazijalka bila zaljubljena u Dragoljuba Obradovića. Međutim, velika Desanka Maksimović očigledno nije priznavala te dečije, školske simpatije. U intervjuima je govorila da je Rus sa kojim je provela ceo život bio njena prva ljubav.
"Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili", pričala je slavna pesnikinja.
Varnice koje su prštale između dvoje pesnika bile su očigledne, ali iako je Sergej Slastikov hteo da odvede Desanku pred oltar – ona nije tako lako pristala na njegovu bračnu ponudu.
Pošto je bila najstarija u roditeljskoj kući Desanka je smatrala da pre udaje mora da izvede na put “decu” – mlađu braću i sestre. Objasnila je zaljubljenom Rusu zavet koji je sama sebi dala i slovenske duše su se razumele.
– Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom – opisuje Maksimović.
Slastikov je bio ruski emigrant, mladi kadet koga su tokom Prvog svetskog rata zarobili Turci. Dugo mu je trebalo da dopre do Beograda, a onda se 1933. godine oženio Desankom, koju je čekao i strpljivo voleo.
Posle venčanja je završio glumačku školu i ubrzo dobio ponudu da glumi u pozorištu u Skoplju, ali je istom brzinom to i odbio – zbog Desankine službe u Beogradu.
"Zaposlio se u izdavačkoj kući „Prosveta” kao prevodilac ruskog jezika. Za svog života preveo je četrnaest knjiga – govorila je naša pesnikinja.
I Sergej je bio poetska duša, dečije pesme koje je pisao potpisivao je kao “Kalužanin” – u slavu svoje rodne Kaluge, šumovite oblasti blizu Moskve.
Mnogi su bili iznenađeni Desankinom odlukom da se uda za sirotog ruskog emigranta, govoreći joj da je mogla bolje, ali ona je dvema rečenicama zauvek odbila od sebe sve udvarače.
"Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela" odgovarala je Desanka.
Sergej je preminuo dve decenije pre pesnikinje, a Desanka je ostala verna njihovoj ljubavi do samog kraja, više nikada nije pogledala drugog muškarca.
Nakon njenih dela i učinka na tadašnju kulturu, Maksimovićeva dobija 1968. godine Orden časti, a 1992. patrijarh Pavle uručuje joj orden Svetog Save uz mnoge reči hvale, ističući da je njeno delo neprocenjivo.
Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: "Predosećanje", "Strepnja", "Prolećna pesma", "Opomena", "Na buri", "Tražim pomilovanje" i "Pokošena livada".
Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama "Krvava bajka" – pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.
Poslednji govor, na njenoj sahrani 1993. godine držao je Dobrica Ćosić.
SRPSKI OBIČAJ ZA SREĆU: Zašto mlada na venčanju OBAVEZNO treba da zgazi mladoženju i šta to znači za brak?
Srpske svadbe su riznica običaja, ali mnogi gosti ostanu zbunjeni kada vide mladu kako gazi mladoženju pred oltarom ili ispred crkve. Nije reč o šali, već o dubokoj etno-tradiciji. Otkrivamo zašto se ovaj ritual smatra ključnim za sreću u braku i ko će "držati konce" u kući.
PROKLETA GRAĐEVINA DORĆOLA: Zbog serije krvavih zločina kuća u Strahinjića Bana važi za UKLETU, a poznati su svi detalji!
Beograd je prepun priča o prokletstvima, ali jedna zgrada na elitnoj lokaciji ima jezivu reputaciju. Iza najelegantnije ulice krije se kuća u kojoj se desilo više krvavih zločina, zbog čega je Dorćolci izbegavaju. Otkrivamo zašto kuća u Strahinjića Bana važi za ukletu.
Teška narodna beda nastala neprijateljskim pljačkanjem utkana u jednu od najlepših pesama Alekse Šantića!
Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20.veka
ŽENSKI HEROJ IZDAN OD OTADŽBINE: Bila je veća ratnica od generala, a evo kako su je komunističke vlasti kaznile nakon rata
Srbija pamti mnoge muške heroje, ali retko se priča o ženama koje su u najtežim vremenima bile hrabrije od najvećih vojskovođa. Jedna od njih, lekarka sa frontova, nepravedno je bačena u zaborav – žrtva političkih čistki i nepriznavanja zasluga.
Put u duhovnost koji vodi ka večnosti - Kako žive monasi na Svetoj Gori
Na poluostrvu Atos u severnoj Grčkoj, u Egejskom moru, uzdiže se planina visoka 2.033 metra. Njene strme litice, guste šume i samotni manastiri čine Svetu Goru – jedno od najposebnijih mesta na svetu. Ovaj prostor, koji pravoslavni vernici nazivaju „vrt Presvete Bogorodice“, vekovima je čuvar duhovnosti, umetnosti i vere.
Komentari(0)