Ko je bila Vidosava Kovačević: Prva Srpkinja koja je pisala o telu, smrti i ženskom iskustvu – pre Prvog svetskog rata
Dok su druge pisale o ružama i poeziji, ona je pisala o umiranju, bolu, usamljenosti i telu koje stari. Njeni rukopisi bili su šapat koji niko nije bio spreman da čuje.
Rođena u Subotici krajem 19. veka, Vidosava Kovačević bila je umetnica, pesnikinja i slikarka koja je prošla ispod radara srpske književnosti, a njeno delo – rukopisi, dnevnici i kratke proze – kriju najintimnije i najhrabrije opise ženskog doživljaja tela, smrti i identiteta u tadašnjem društvu. Iako je umrla mlada, ostavila je svedočanstvo koje tek danas može biti u potpunosti shvaćeno.
Kratak život, ali dubok trag
Vidosava Kovačević rođena je 1889. godine u građanskoj porodici u Subotici. Školovala se u Budimpešti i Minhenu, govorila nemački i mađarski, a crtanje i pisanje su joj bili izlaz iz sveta u kom se žena sme da izrazi samo ako je tiha.
Umrla je od tuberkuloze u 22. godini, ali iza sebe je ostavila dnevnike i rukopise koji nisu objavljeni za njenog života, a koji su kasnije pronađeni i delimično publikovani.
O čemu je pisala – i zašto je to bilo šokantno?
Dok su druge žene tog doba pisale rodoljubive stihove ili društveno prihvatljivu prozu, Vidosava je pisala o telu: njegovom propadanju, ranjivosti, starenju, bolesti. Pisala je o umiranju mladog tela, ali i o ženskoj usamljenosti, strahu od starosti, čežnji za nežnošću.
U jednom zapisu stoji:
“Znam kako miriše moja soba kad umirem. Nema krvi, ali sve peče. Najviše duša, jer ona nema kože.”
Pisala je i o ženskoj seksualnosti – ne eksplicitno, već kroz tišinu dodira, stid, mirise i pogleda. U vremenu kada je to bilo gotovo nezamislivo, ona je svojim rukopisima razbijala zidove ćutanja.
Likovna umetnica koja je slikala rečima
Pored pisanja, Vidosava je bila i slikarka. Njeni radovi, koji su sačuvani u Galeriji Matice srpske, puni su senki, ženskih figura u polumraku, nagoveštaja tuge i introspekcije. Kritičari kažu da je njeno slikarstvo bilo isto što i njeno pisanje – unutrašnji pogled, pogled prema unutra.
U njenim dnevnicima često se vidi kako prepliće boje i osećanja, kao u ovom zapisu: “Danas sam osećala plavo. Ne more, već plavu bol, onu izmešanu sa sivilom kože pred febrilnu noć.”
Zašto je zaboravljena?
Vidosava nije bila član književnih udruženja, nije imala mecene, nije živela dovoljno dugo da ostavi “kapitalno delo”. Njena intima nije bila pogodna za javni diskurs tog vremena.
Njen pogled na ženu – kao biće koje misli, oseća, propada i pita se o smrti – bio je isuviše istinit za epohu patrijarhalne idile.
Iako su njeni radovi danas predmet interesovanja feminističke kritike i savremenih istoričara književnosti, šira publika i dalje ne zna za nju.
Zaslužuje da je čitamo danas više nego ikada
U vremenu kada se sve češće govori o važnosti ženskog glasa, tela i autentičnog iskustva, Vidosava Kovačević je upravo to – tiha prethodnica svega što danas nazivamo osnaživanjem.
Ona nije bila glasna. Nije bila politička. Bila je ranjiva, svesna i bolno iskrena. I zato je važno da je otkrijemo – jer u njenim rečima ima mesta i za današnje žene koje ćute više nego što bi smele.
OVAJ SRBIN JE IZAZVAO RAT U KOJEM JE POGINULO 18 MILIONA LJUDI I SRUŠIO SRPSKU DINASTIJU: Streljali su ga sami Srbi
U vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski puč kraljevskog para Obrenović
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)