“Odnošenje tuge” na raskršće: Zaboravljen običaj žena sa Zlatibora da maramom izbrišu bol
Kada ih pritisne tuga, žene sa padina Zlatibora nisu plakale naglas. Umesto toga, išle su tiho do raskršća, ostavljale maramu i verovale da će vetar poneti ono što srce ne može da izgovori.
Na visoravnima Zlatibora, gde vetar stalno menja pravac, postojao je običaj koji se danas pamti samo u šapatima: žene bi na raskršću ostavljale svoju staru maramu kako bi “odnele tugu”. Nisu govorile kome, ni zašto – ali svi su znali da je to bio čin oslobađanja. Ova tiha, dostojanstvena praksa bila je psihološki ventil generacijama koje nisu znale ni smele da govore o svojim emocijama.
Kad se suze ne puštaju pred drugima
U tradicionalnim seoskim zajednicama, tuga nije imala javno mesto. Žena je bila stub domaćinstva – kad se desi smrt, gubitak, svađa, poniženje, morala je da nastavi. Ali emocije nisu nestajale – gurale su se u ćutanje, u gestove, u rituale.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Zato su žene razvile lični, tihi običaj – odnošenje tuge.
Kako je izgledao ritual?
Uglavnom bi se sprovodio u zoru, kad još niko ne vidi. Starija žena, ili mlada majka, uzimala bi staru, iznošenu maramu – onu koju više ne nosi, a koja pamti godine. Na putu ka raskršću, ne bi govorila ni reč.
Na raskršću – mestu gde se seku putevi, životi, odluke – ostavljala bi maramu na zemlji, ili je kačila na granu, drvo, čak i stub. Zatim bi se okrenula i bez reči vratila kući, ne gledajući iza sebe.
U nekim verzijama običaja, prethodno bi poljubila maramu tri puta i šapatom rekla:
“Idi gde ide vetar, nek’ meni dođe mir.”
Zašto baš raskršće?
U narodnom verovanju, raskršće je magično mesto – tamo gde se susreću svetovi, gde se prepliću sudbine. Verovalo se da tamo vetar jače duva, da “ono što se ostavi – ne vraća se”, i da je to **jedino mesto gde tuga može da “zaluta” i ne pronađe put nazad”.
Neki su govorili i da tamo “stoje duhovi predaka”, pa će oni preuzeti bol, kao nekad što su čuvali kuću.
Koje tuge su se odnosile?
- Tuga za izgubljenim detetom
- Neostvarena ljubav ili neuzvraćena emocija
- Gubitak samopoštovanja ili čast u braku
- Strah za muža u ratu ili radu u inostranstvu
Ovo nije bio ritual koji se sprovodio često – samo kad “više ne možeš iznutra”. I samo žene su ga praktikovali. Muškarci nisu znali ni detalje – niti su pitali.
Gde se još pamti ovaj običaj?
Ostaci ovog običaja zabeleženi su u selima Semegnjevo, Jablanica, Gornji Ljubiš i delom kod Bistrice, prema granici sa Crnom Gorom. Danas ga retko ko praktikuje, ali starije žene ga pominju kao nešto “što se ne priča, ali se zna”.
U pojedinim selima, na raskrsnicama i dalje možeš da vidiš uvezanu maramu na drvetu. Meštani ne diraju – znaju da je “tuđa tuga”.
Tihi lek za dušu
U vremenu kada se sve mora objasniti, analizirati, terapirati, običaj odnošenja tuge podseća nas da su žene vekovima nalazile način da se oslobode bola bez ijedne reči. Kroz simbol, gest i veru – bez buke i publike.
I možda nije loše, bar ponekad, da i mi pustimo nešto… tiho, bez objašnjenja. Na raskršću, vetru… i miru.
Na krovu Svete Gore: Kapela Preobraženja na 2033 metra visine
U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
OVO SU 3 NAJPAMETNIJE SRPSKE POSLOVICE KOJE SVAKOG OD NAS TREBA DA VODE KROZ ŽIVOT: Uz njih ćete UVEK dobro postupiti
Od davnina naš narod je veoma mudrno zborio, prretočivši neprocenjivo iskustvo u poslovice koje se i danas vrlo često koriste u brojnim situacijama.
Greška koja skupo košta! Veroučiteljka Andrea otkrila šta se nikako ne jede tokom posta, a Srbi to rade stalno
Šta je najvažnije da ne jedemo tokom posta?
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Kula Prosforion u Uranopolisu – čuvar kapije Svete Gore koja krije legendu o luli cara Dušana
Na obali Egejskog mora, na samom pragu Svete Gore, stoji impozantna kamena kula iz 14. veka – istorijska stražarnica, simbol moći i duhovnosti pravoslavnog sveta.
Komentari(0)