MESTO NA KOME SE DECA UČE TRADICIJI: Kuća Sergeja Kalčića izvorište kulture i tradicije u Velikom Izvoru
Veliki Izvor je jedino zaječarsko selo koje ima etno kuću.
Objekat opremljen starinskim nameštajem, posuđem, ćilimima i arhaičnim instrumentima, selu i seoskoj školi zaveštao je Sergej Kalčić, svetski putnik, putopisac i hroničar Velikog Izvora i okoline.
Ne postoji mesto na kugli zemaljskoj koje Sergije Kalčić nije posetio, ali se uvek vraćao u Veliki Izvor. S Istom strašću s kojom je istraživao daleke predele, decenijama je u etno stilu opremao i svoj dom. Kuća kao svedok jednog vremena ostala je nakon njegove smrti pre 14 godina, u amanet mesnoj zajednici i školi.
Ova kuća deo je idenitete žitelja Velikog Izvora, a o njihovom poreklu najbolje svedoči duborez na idu, koji je i najvredniji eksponat ove svojevrsne etno postavke.
- On predstavlja Seobu Srba, ovde se deselio ogroman broj ljudi sa Kosova i Metohije koji se došao na ove prostore prilikom seobe - kaže Neli Nikolić, predsednik Saveta MZ Veliki Izvor.
Najčešći posetioci su osnovci iz obližnje škole koji u etno kući imaju časove istorije, geografije i narodne tradicije.
- Mnogo ima veliki značaj za našu školu. Ovde deca mogu da uče kako je nekada bilo, a kako danas - kaže Violeta Glišić, direktorka OŠ „Vuk Karadžić“.
Autentičnoj starovremenskoj atmosferi doprinosi i jedinstveni izvorski jezik, koji se u našoj zemlji, osim u ovom selu, govori samo još u Dublju kod Svilajnca.
- Roditelji se trude da njihova deca ne uče dijalekat, onda ja gledam da im približim odmor - kaže Violeta Glišić, direktorka OŠ „Vuk Karadžić“.
Kako je dogovoreno, kuću će od jeseni posećivati i osnovci iz Vojvodine, a u dvorište će biti organizovane manifestacije kulture. Inače, osim kuće, Sergije Kalićić je svom selu posvetio više knjiga i dokumentaraca.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)