Vernici obeležavaju Duhovski ponedeljak.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici tri dana praznuju Silazak Svetog Duha na apostole. Danas obeležavamo Duhovski ponedeljak, dan posle praznika Svete Trojice, a u našem narodu ima posebno mesto.
To nije samo "običan ponedeljak", već dan duboko ukorenjen u narodnu tradiciju, verovanja i običaje koji se prenose s kolena na koleno.
Šta se obeležava?
Duhovski ponedeljak je drugi dan praznovanja Svete Trojice - praznika koji slavi silazak Svetog Duha na apostole. Pada uvek u ponedeljak, nakon praznika Pedesetnice, odnosno 50 dana posle Vaskrsa. U narodu se zove i Duhovi, a u nekim krajevima i Trojičin ponedeljak.
Ovo je crveno slovo - ne radi se!
Kao i sam praznik Svete Trojice, i Duhovski ponedeljak je crveno slovo. To znači da se poštuje kao veliki praznik: ne rade se teški poslovi, ne pere se, ne čisti se, već se dan provodi u molitvi, miru i poštovanju predaka.
Zeleni ponedeljak - simbol obnove života
Domovi su i dalje ukrašeni zelenilom - grančicama lipe, breze ili leske - koje se ne iznose sve dok ne prođu svi „duhovski dani“. Veruje se da zelenilo čuva od zlih sila i donosi blagostanje u kuću.
Šta se radi, a šta nikako ne sme?
Na Duhovski ponedeljak ne valja započinjati nove poslove, niti obavljati teške fizičke radove. Narod kaže da se "ovog dana odmara i duša i telo".
Obavezno se ide u crkvu, pale se sveće za pokoj duše umrlih, a u nekim krajevima se izlazi na groblja. To je znak poštovanja i sećanja na pretke. Običaj je i da se deli milostinja - za zdravlje živih i pokoj duše preminulih.
"Ko ne poštuje Duhovski ponedeljak, u kući će imati nemir!"
U starini se verovalo da će oni koji ne poštuju ovaj dan biti skloni svađama, gubicima i nemiru u domu. Zato se u kući pravio mali svečani ručak, u miru, bez buke, uz prisećanje na pretke i molitvu.
U nekim selima istočne Srbije postoji verovanje da treba pojesti poslednje vaskršnje jaje upravo na ovaj dan - kao simbol zatvaranja velikog prazničnog kruga koji počinje Vaskrsom, a završava se Duhovima.
REŠENA DILEMA: Da li se pali jedna sveća za žive i mrtve?
Odlazak u crkvu podrazumeva paljenje sveća za žive i za upokojene. Ipak, mnogi su u dilemi i ne znaju da li je dovoljno upaliti jednu sveću ili je neophodno kupiti više voštanica i nameniti ih za žive članove porodice i za preminule pretke.
POSTOJE DVA NAČINA: Kako pravilno postaviti ikonu na zid?
Postavljanje ikona na zid ima svoja pravila.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Znate li ko je izgovorio prvu psovku u srpskom filmu i gde je sniman „Marš na Drinu”?
Jedan od najpoznatijih domaćih ratnih filmova, „Marš na Drinu” iz 1964. godine, ostao je upamćen ne samo po tome što je verno dočarao heroizam srpske vojske u Prvom svetskom ratu, već i po jednoj filmskoj prekretnici – u njemu je izgovorena prva psovka u istoriji srpske kinematografije.
Zašto je narod voleo Miloša: Knez koji je znao da zaigra kolo i pohvali domaćina
Miloš Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je umeo da spoji luksuz dvora sa narodnim duhom. Iako je važio za jednog od najbogatijih ljudi Balkana, često je voleo da se pojavi među narodom, da poštuje običaje i pokaže da nije zaboravio odakle potiče...
Komentari(0)