Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Stefan Uroš II Milutin bio je poznat kao kralj koji je imao najviše brakova. Bio je kralj Srbije od 1282. godine pa do 1321. godine i smatran je za najmoćnijeg vlada u srednjem veku. Svi njegovi brakovi bili su čisto politički. Sve što je radio, radio je da bi sklopio mir.
Znajući da je sklopio brak sa Simonidom koja je tada imala 5 godina, dok je Milutin imao oko 50, svi se zgražavaju. Ali malo ko zna da su ti brakovi imali samo jednu funkciju - gantovan mir.
Iz pet brakova je imao sinove: Konstantina i Stefana i ćerke Anu (Nedu) i Caricu (Zoricu).
Možda vas zanima:
Najmoćniji vladar Srbije imao 2 žene od samo 5 godina, sina oslepeo, bratu sve uzeo: Kad je umro, prizor tela šokirao
Kralj Milutin je osvajao je teritorije suvereno i nepokolebljivo, a na tom putu nije prezao ni od čega, samo da sprovede svoj cilj u delo.
Napaćena srpska kraljica, brak je upropastio: Trpela starijeg muža, svekrvu i rođenu majku! (VIDEO)
Simonida je bila klasičan zalog mira, data kralju sa samo pet godina
Možda vas zanima:
Najmoćniji vladar Srbije imao 2 žene od samo 5 godina, sina oslepeo, bratu sve uzeo: Kad je umro, prizor tela šokirao
Kralj Milutin je osvajao je teritorije suvereno i nepokolebljivo, a na tom putu nije prezao ni od čega, samo da sprovede svoj cilj u delo.
Napaćena srpska kraljica, brak je upropastio: Trpela starijeg muža, svekrvu i rođenu majku! (VIDEO)
Simonida je bila klasičan zalog mira, data kralju sa samo pet godina
Možda vas zanima:
Najmoćniji vladar Srbije imao 2 žene od samo 5 godina, sina oslepeo, bratu sve uzeo: Kad je umro, prizor tela šokirao
Kralj Milutin je osvajao je teritorije suvereno i nepokolebljivo, a na tom putu nije prezao ni od čega, samo da sprovede svoj cilj u delo.
Napaćena srpska kraljica, brak je upropastio: Trpela starijeg muža, svekrvu i rođenu majku! (VIDEO)
Simonida je bila klasičan zalog mira, data kralju sa samo pet godina
Evo ko su bile žene kralja Milutina:
Jelena Nemanjić
Jelena Nemanjić, bila je prva žena kralja Milutina i, kažu istoričari, jedina Srpkinja među njegovim žena. Istorija je nije mnogo pominjala, tek šturo, u par rečenica. Ali Jelena, prva žena kralja Milutina zauzela je veliku istorijsku čast da bude naslikana na fresci koju je za života naručio sam rodonačelnik loze Nemanjića, veliki Stefan Nemanja.
Zbog te okolnosti-nema sumnje da je tast poštovao Jelenu, voleo je, smatrao značajnu za porodicu Nemanjić, pa je zbog toga naložio da se i ona naslika na porodičnoj slici u crkvi Đurđevi Stupovi, u Rasu.
Ni u jednoj drugoj Nemanjinoj crkvi nisu sačuvane freske rađene po njegovoj narudžbi. Đurđevi Stupovi su jedina crkva koja čuva i danas likove Nemanjića, starijih i mladih kraljeva i njihovih žena, naslikanih po želji ktitora crkve Stefana Nemanje.
Doduše, neki su oštećeni, vreme ih je napalo udruženo sa nemarom, pa se lik Jelene jedva razaznaje.
Kao da je vreme htelo da sakrije od nas i lik misteriozne Jelene, kao što je istorija tako udesila da se ona jedva i pominje u spisima koji su doprli do nas, piše Oblakbeli.com
Jelenu je Milutin ostavio, tj. razveo se od nje kako bi mogao da oženi ćerku tesalskog vladara Jovana.
Telarka
Druga žena kralja Milutina, čije se ime ne zna, je bila ćerka sevastokratora Tesalije Jovana Anđela.
Nakon uspešnog ratovanja protiv vizantijskog cara Andronika II, Milutin je 1285. godine vratio Tesalku ocu i oženio se Jelisavetom, Katalininom sestrom, sa kojom je proveo godinu dana.
Jelisaveta Arpad
Jelisaveta Arpad je bila 3. žena. Bila je ćerka ugarskog kralja Stefana V i Elizabete Kumanske. U mladosti je živela u manastiru Svete Margarite na Zečjem ostrvu kod Budima. Pre Milutina bila je udata za češkog plemića Zaviša od Falkenštajna kome je rodila jednog sina. Brak sa Milutinom postojao je u poslednjoj deceniji 13. veka.
Način na koji se Jelisaveta upoznala sa Milutinom daje vizantijski istoričar Georgije Pahimer: Po naređenju Ladislava, Jelisaveta je otputovala u Srbiju. Tamo je već živela njena sestra, kraljica Katalina, koja je bila udata za kralja Dragutina. Na Dragutinovom dvoru, Jelisavetu je upoznao raški kralj Dragutin. Po Pahimeru, Milutin je Jelisavetu zarobio protiv svoje volje. Grčki hroničar nije uvrstio Jelisavetu među Milutinove supruge budući da je ovu vezu smatrao "sramotnom i preljubničkom". Naime, problemi vezani za ovaj brak su sledeći:
- Jelisaveta je prekršila monaški zavet.
- Jelisaveta je pripadala rimokatoličkoj crkvi, dok je Milutin bio pravoslavac.
- Jelisavetina sestra Katalina bila je udata za Milutinovog brata Dragutina.
- Prva Milutinova žena i dalje je bila živa.
- Milutinova majka Jelena obratila se papi zbog nelegitimnosti braka. Jelisaveta je poslata nazad u manastir na Zečjem ostrvu. Izveštaj dominikanca Gijoma Adama iz 1332. godine, kao i Anonimni opis Istočne Evrope iz 1310. godine povezuju raskidanje ove veze sa planiranim brakom Milutina i Simonide.
Ovaj redosled potiče od vizantijskog istoričara Nićifora Grigore: "Prvu ženu što je bila kći arhonta Vlahije (Milutin) je poslao rodbini posle nekog vremena... Uzeo je zatim svastiku svog rođenog brata kojoj je zbacio monašku rizu koju je bila prethodno obukla. Kako se srpska crkva tome braku mnogo suprotstavljala oterao je i nju posle nekog vremena. Kao treću suprugu uzeo je sestru bugarskog vladara Svetoslava. Ni sa jednom od te tri žene nije imao dece."
Period koji je Jelisaveta bila kod Milutina, procenjuje se na godinu dana. Ipak, u mnogim sipsima se pominje da je Jelisaveta rodila Milutinu ćerku Caricu.
Ana Tetret
Ana Terter bila je 4. supruga kralja Milutina i najduže se kao kraljica zadržala u Srbiji, a njen dolazak obeležio je političko-crkveni "manevar". Bila ćerka bugarskog cara Đorđa I Tertera i njegove druge supruge Kiramarije. Brak Đorđa i Kiramarije trajao je od 1279. do 1283. godine, te se Ana morala roditi u tom periodu. To bi značilo da je u trenutku dolaska na srpski dvor mogla imati najviše pet godina.
Brak Milutina i Ane svakako nije postojao već 1296. godine. U crkvi Svetog Ahilija u Arilju oslikana je freska na kojoj su prikazani sremski kralj Dragutin sa suprugom Katalinom i Milutin bez supruge. To je svedočanstvo da njegov brak sa Anom tada već nije važio, mada je bugarska princeza ostala da živi u Srbiji. Đorđa je 1292. godine na bugarskom prestolu smenio Smilec, te Milutin nije imao političke potrebe da održava svoj brak sa devojčicom Anom.
Kada je Andronik II Paleolog kralju Milutinu ponudio ruku svoje maloletne ćerke Simonide, koja je imala 5 godina tada - srpski kralj je to prihvatio sa velikom srećom.
Ana je odvedena u Carigrad, gde su joj se nalazili i otac, majka i maćeha. Carsko izaslanstvo sa kojim je Ana putovala nije odmah ušlo u grad, već je jedno vreme provelo nastanjeno izvan grada. Bivša srpska kraljica zvanično je dočekana 22. novembra 1299. godine. Razvod braka Ane i Milutina naišao je na neodobravanje u vrhu vizantijske crkve. Patrijarh Jovan XII se nije mirio sa činjenicom da se vizantijska princeza Simonida udala za više puta ženjenog srpskog kralja. Po njegovom mišljenju, brak Milutina i Ane Terter bio je zakonit i nije bilo osnova za njegovo raskidanje. Andronik se u Carigrad vratio tek 1300. godine, kada se i sastao sa patrijarhom.
Takođe, Andronik je pravdao brak pred crkvenim pravom. Kako je Milutin oterao svoju prvu suprugu ne raskidajući brak sa njom, ostali brakovi su smatrani nevažećim, te se Milutin i nije ženio nekoliko puta, već samo jednom, pre Simonide. Terterova kći ne može se smatrati zakonitom ćerkom jer je Milutinova prva žena, čije ime u istoriografiji nije poznato, je još uvek bila u životu. Andronik je pozvao crkvene velikodostojnike da sude o njegovim postupcima. Oni su ostali pod utiskom Andronikovog govora, te su opravdali sve što je uradio. Govor je po svemu sudeći ostavio utisak i na patrijarha, te je on obećao da će se već sutradan vratiti u patrijaršiju.
Ana je boravila u Carigradu kada se u nju zaljubio epirski despot Dimitrije Duka Komnin Kutrul, udovac, sin Mihaila II Komnina Duke. Neko vreme oni su živeli u nezakonitoj ljubavnoj vezi, dok se 1301. godine, uz dozvolu cara Andronika, nisu venčali.
Ana sa kraljem Milutinom nije imala dece.
vikipedija
Simonida
Simonida Nemanjić bila je ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa i peta supruga srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina. Andronik II je 1299. ponudio srpskom kralju Milutinu ruku svoje maloletne kćeri, kao garanciju mira i prijateljstva između Vizantije i Srbije.
Po Pahimerovim rečima, prilikom prvog susreta Milutin je, suprotno običajima, sišao sa konja i Simonidu dočekao pre kao gospodaricu, nego kao suprugu. Milutin, već iskusni političar i ratnik, pridavao je veliku važnost ovom braku, prvom i jedinom koji je jedan srpski vladar uspeo da sklopi sa ćerkom vizantijskog cara. Dogovoreno je da raste i vaspitava se na srpskom dvoru do 12. godine, koji je po ceremonijalu i načinu života sve više ličio na vizantijski.
Njena neobična sudbina i lepota su bili inspiracija mnogim umetnicima.
Biljka koja „čuva san“: Tajno značenje zdravca u zaštiti od loših snova
Zdravac je u srpskoj tradiciji mnogo više od ukrasa za slavsku vodicu i svadbene vence. U narodnom verovanju, grančica zdravca pod jastukom štitila je od košmara, mesečarenja i glasova iz sna.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Šuma koja peva pred nevreme: Drevno verovanje da drveće šapatom upozorava na promenu sudbine
U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
Sudbinska nit: Verovanje da duša ima svoju nit koja se ne vidi, ali se ponekad prekida
U srpskom narodnom predanju, svaki čovek, životinja pa čak i biljka imaju nevidljivu nit koja ih veže za život. Kada ta nit pukne – duša ostaje bez sidra. Kažu da se to ponekad oseti – u snu, u vetru, u trenutku bez razloga.
Zašto se u narodnom verovanju stolica ne ostavlja prazna za vreme večere: Mesto bez tela, ali s dušom
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.
Komentari(0)