Dušanka je za dlaku izbegla NATO bombu, a onda tužno skončala: Prva dama Dnevnika bila je ikona SFRJ i niko je nije imao
Dušanka Kalanj je za vreme bombardovanja imala neverovatnu sreću i uspela je da izbegne bombu.
"Prva dama Dnevnika" Dušanka Kalanj, bila je jedna od njlepših žena u Jugoslaviji, muškarci su je obožavali, ali je ostala sama. Postala je zaštitno lice Dnevnika i vodila ga u najtežim trenucima.
Rođena je i odrasla u Šibeniku, dok je za vreme studija došla u Beograd. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Univerzitetu u Beogradu.
Jedan od pokretača Televizije Beograd, Radivoje Lola Đukić, spazio je mladu Dušanku, pa ju je pozvao na audiciju za voditelje. Ona je u prvi mah dugo razmišljala o ovom pozivu jer nije želela da bude javna ličnost i jer je smatrala da njen govor, štokavsko ikavski, ispunjen italijanizmima, nije dovoljno dobar.
Osim toga, tada je imala još nekoliko ispita do diplomiranja, pa nije znala koliko je pametno da se upušta u tako nešto dok ne završi fakultet.
Na kraju je odlučila da pokuša, ne sluteći da će joj audicija promeniti život. Uspela je da diplomira dok je radila kao spikerka, pa je tada želela da napusti televiziju, ali joj urednik nije dozvolio. Tada je želela da bude profesor engleskog, a penziju je dočekala u Televiziji Beograd.
"Vaša obaveza je da budete uverljivi, jer ako niste, niste ništa postigli. "Dobro veče!" je za mene ozbiljno obavezujuće. Kad to kažem, zaista to i mislim. Isto važi za "poštovani gledaoci". Ako te reči ne izgovarate sa poštovanjem, ismevate se, i znajte da će kamera to otkriti", ovim rečima je opisala svoj pristup jednom prilikom.
Najstrašniji dan u životu
Sećanja su posebno živa na tu noć u aprilu 1999. kada je zgrada Televizije bila bombardovana. Dušanka je tog dana radila. Kući je otišla samo nekoliko sati pre nego što su bombe NATO pakta pogodile zgradu. Kasnije je izjavila da je to bio jedan od najstrašnijih i najtužnijih dana u njenom životu.
Od 2010. godine, Udruženje novinara Vojvodine dodeljuje nagradu "Press vitez - Dušanka Kalanj" novinarkama, voditeljkama ili spikerkama. Ova nagrada isto nosi ime i Miće Orlovića, sa kojim je zajedno čitala prve vesti.
Osim u voditeljstvu, oprobala se i u glumi, pa se 1961. pojavila u filmu "Ne diraj u sreću", u kom je igrala sa Irenom Kolesar, Pavlom Vuisićem i Slobodanom Perovićem. Legendarna spikerka preminula je 12. marta 2010. u Beogradu, u 76. godini života.
Tajna afera kralja Milana: Ljubav, politika i skandal na dvoru
Kralj Milan Obrenović bio je jedna od najkontroverznijih ličnosti srpske istorije krajem 19. veka. Njegov život obeležili su burni politički potezi, ratovi, ali i ljubavni skandali. Dok se u udžbenicima najviše piše o njegovom sukobljenom braku sa kraljicom Natalijom, malo se govori o ljubavnim aferama koje su potresale dvor i Beograd.
Skandal u Kragujevcu 1835: Kako je prva srpska zastava izazvala međunarodni incident
Malo ko zna da je uvođenje prve zvanične srpske zastave 1835. godine izazvalo pravi diplomatski skandal i gotovo koštalo Srbiju političke stabilnosti.
Dvoboji u Beogradu: Kada su čast i ljubav odlučivane pištoljem
U 19. i početkom 20. veka Beograd nije bio samo centar politike i trgovine, već i mesto gde su se sporovi često rešavali – dvobojem. Iako zvuči kao scena iz romana, dvoboji su zaista bili prisutni u srpskom društvu, naročito među oficirima, političarima i uglednim građanima.
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Komentari(0)