Gde se još svira frula iz duše, a ne iz zvučnika: Srpska sela u kojima frula još diše
U Srbiji i dalje postoje mesta gde frula nije koncertna atrakcija, već deo svakodnevice – svira se uz stado, vruć hleb i zalazak sunca
Frula, taj najdrevniji glas srpskog sela, sve ređe se čuje – ali još nije utihnula. U nekoliko sela u zapadnoj, jugozapadnoj i istočnoj Srbiji, još uvek postoje ljudi koji ne znaju note, ali znaju “kako se frula svira kad padne sunce iza brda”. Nije to muzika za binu, za YouTube ili za CD – to je zvuk za ovce, za zemlju, za tišinu između dve misli. I kad ga jednom čuješ uživo – znaš da si na mestu gde se pesma ne uči, već prenosi dahom.
Selo Ribaševina kod Užica – svaki frulaš ima svoju planinu
Ovde frulu ne čuva kulturno društvo – već pastiri. Na ispaši, predveče, najstariji pastir uzima frulu i svira “kako ga naučio deda”. Ne zna kako se zove pesma – samo zna da tada ovce mirno leže. Deca to ne uče iz knjige, već iz tišine. Kad čuješ frulu u Ribaševini – znaš da nije vežba, već razgovor.
Sela ispod Zloupoljske planine – frula kao jezik
U selima oko Ivanjice i Nove Varoši, stari ljudi ne kažu “svirati frulu” – već “progovoriti frulom”. Jer, kad neko uzme frulu i krene “na Milinkino kolo”, to nije zabava – to je iskaz. U kućama koje nemaju Wi-Fi, ali imaju drvenu verandu, frula se čuje kao deo večeri, kao zvono na crkvi – nenametljivo, ali obavezno.
Zašto frula nestaje – i zašto je još ima
Frula nestaje tamo gde je postala “tačka u programu”. Gde se svira “u 19:35”, a ne kad padne magla. Ali tamo gde nije izgubila svoj prirodni kontekst – još živi. Gde se svira da bi pas stao, da bi dete zaspalo, da bi se umirila kiša.
Kako se uči frula bez škole?
U narodnoj praksi, frula se ne uči. Prvo je ponesu deca “za igru”. Onda je neko donese s planine. Onda neko oduva pesmu koju je samo jednom čuo. I tako – kroz uvo i dah, frula ide dalje. Ako neko pita: “Kako znaš da sviraš?” – pravi frulaš kaže: “Ne znam da ne znam.”
Zvuk koji ne traži publiku – ali ostaje zauvek u sećanju
Frula ne traži aplauz. Njoj ne treba ozvučenje. Ali kada je čuješ iz ruke čoveka koji je svira jer mu duša to traži – znaš da si čuo nešto istinitije od bilo koje kompozicije. I tada shvatiš da frula nije muzički instrument – već pojas oko duše planine.
Srpsko ime sa dva značenja: Jedno je PRELEPO, a drugo JEZIVO
Verovatno jedino ime koje ima dva potpuno oprečna značenja.
UKLETI SRPSKI ZAMAK Na svakog Sv. Iliju dešava se ista stvar
Vojvođanski dvorac Kapetanovo nalazi se na području opštine Plandište u blizini sela Stari Lec.
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Zašto svako od nas mora da zna svoje pretke DO SEDMOG KOLENA
Znate li ko su vam bili preci? Kako su se zvali, kakvu su sudbinu imali? Da sad uzmete da pišete porodično stablo, koliko generacija unazad ćete znati?
STIŽU VELIKE ZADUŠNICE: Šta sve vernici treba da ispoštuju?
Pravoslavni hrišćani ovu subotu posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Komentari(0)