DESANKA MAKSIMOVIĆ JE IMALA NAJLEPŠU LJUBAVNU PRIČU IKAD: Bila je svetica među ženama, a Bog ju je surovo kaznio
Desanka Maksimović doživela je duboku starost i umrla u 95oj godini, davne 1993. godine
Desanka Maksimović je bila odmerena gospođa koja je govorila divnim, biranim rečima koje leče. Zbog njenog ponašanja, govora i stihova koje je pisala, smatrali su je sveticom među ženama.
Njena poezija je bila tako lepo prihvaćena jer je nastala iz njenog srca, čistog kao u deteta.
Prvi put se poljubila kada je imala 35 godina i tom prilikom je poljubila Segeja Slastikova, ruskog emigranta koji joj je kasnije postao i muž.
Možda vas zanima:
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
PRVI PUT SE POLJUBILA S 35: Za nju je sreća lepa samo dok se čeka, volela je jednog Sergeja, sahranili su ih zajedno
Kada kažemo "Desanka Maksimović", pomislimo na najvoljeniju Srpkinju. S razlogom!
Možda vas zanima:
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
PRVI PUT SE POLJUBILA S 35: Za nju je sreća lepa samo dok se čeka, volela je jednog Sergeja, sahranili su ih zajedno
Kada kažemo "Desanka Maksimović", pomislimo na najvoljeniju Srpkinju. S razlogom!
Možda vas zanima:
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
PRVI PUT SE POLJUBILA S 35: Za nju je sreća lepa samo dok se čeka, volela je jednog Sergeja, sahranili su ih zajedno
Kada kažemo "Desanka Maksimović", pomislimo na najvoljeniju Srpkinju. S razlogom!
On je u Prvom svetskom ratu služio kao kadet i bio zarobljen od Turaka, da bi se nekako spasao i prebegao u Beograd. Tu je završio glumaču akademiju, radio u Ministarstvu finansija, a onda je sreo Desanku.
Bila je to ljubav na prvi pogled.
U jednom intervjuu govorila je o tome kako je upoznala čoveka sa kojim je provela život.
"Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili", pričala je slavna pesnikinja.
Oboje su dugo čekali na sreću
Varnice koje su prštale između dvoje pesnika bile su očigledne, ali iako je Sergej Slastikov hteo da odvede Desanku pred oltar – ona nije tako lako pristala na njegovu bračnu ponudu. Morao je da čeka da ona ispuni sve svoje dužnosti i obećanja.
Pošto je bila najstarija u roditeljskoj kući Desanka je smatrala da pre udaje mora da izvede na put “decu” – mlađu braću i sestre. Objasnila je zaljubljenom Rusu zavet koji je sama sebi dala i slovenske duše su se razumele.
"Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom", opisuje Maksimović.
Ljubav zbog koje je ruski kadet ostavio sve
Slastikov je bio ruski emigrant, mladi kadet koga su tokom Prvog svetskog rata zarobili Turci. Dugo mu je trebalo da dopre do Beograda, a onda se 1933. godine oženio Desankom, koju je čekao i strpljivo voleo.
Posle venčanja je završio glumačku školu i ubrzo dobio ponudu da glumi u pozorištu u Skoplju, ali je istom brzinom to i odbio – zbog Desankine službe u Beogradu.
"Zaposlio se u izdavačkoj kući „Prosveta” kao prevodilac ruskog jezika. Za svog života preveo je četrnaest knjiga" – govorila je naša pesnikinja.
I Sergej je bio poetska duša, dečije pesme koje je pisao potpisivao je kao “Kalužanin” – u slavu svoje rodne Kaluge, šumovite oblasti blizu Moskve.
“S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom; i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom”
Mnogi su bili iznenađeni Desankinom odlukom da se uda za sirotog ruskog emigranta, govoreći joj da je mogla bolje. Mnogi su je tražili, mnogi su joj se nadali, ali ona ih je dvema rečenicama zauvek odbila od sebe, dajući na znanje da je Kalužanin čudo kojem se nadala i ljubav o kojoj je dugo pisala.
"Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela" odgovarala je Desanka.
Sergej Slastikov Kalužanin preminuo je 1976. godine – skoro dve decenije pre Desanke koja je doveka ostala verna njihovoj ljubavi.
Sahranjeni su jedno pored drugog, u njenoj voljenoj Brankovini. U gustoj šumadijskoj šumi položeno je dvoje večno zaljubljenih, a na njihovom grobu nalazi se maketa ruske crkve, kao svojevrstan simbol bajke koju su za života svojom ljubavlju ispisali.
Zašto Desanka i Sergej nikad nisu imali dece?
U jednom starom intervjuu za Nin Desanka Maksimović je rekla kako nikad nije žalila što se nije ostvarila u ulozi majke, jer se već osećala kao majka, s obzirom da je odgojila svojih sedmoro braće i sestara:
"Ja sam iživela svoje materinstvo. Kao najstarija u roditeljskoj kući odgajila sam brojnu braću i sestre: od rođenja, stavljanja na nošu, pranja pelena... Brinula o njima sve dok nisu postali svoji ljudi. A kasnije, u braku, moj stvaralački rad me celu ispunjavao. Kada bih napisala jednu pesmu, kao da sam tri deteta rodila. Toliko bih se istrošila. Ja sam se sva davala...," govorila je Desanka koja je imala veoma težak život, ali se nikad nije žalila.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)