Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji: Prve bračne noći svekrva zapomaže, a snaja spava sa svekrom
Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji uglavnom su sprovođeni prve bračne noći.
Pored divnih tradicionalnih načela i značajnih narodnih običaja, naš narod je imao i neke koji su za svaku osudu. Upravo je među njima i snohačenje jedan od srpskih običaja koji se tiče intimnih odnosa, a koji se, na sreću, više ne praktikuje danas.
U knjizi Ivana S. Jastrebov "Običaji i pesma Srba u Turskoj: U Prizrenu, Peći, Moravi i Debru" opisan običaj "svođenja mladenaca".
Naime, oko ponoći se svode mladenci i za njih se izabere soba ukoliko u ponedeljak nije neki praznik i ako Usekovanje Jovana Preteče ne pada u ponedeljak.
Možda vas zanima:
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
Možda vas zanima:
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
Možda vas zanima:
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
"Svođenje mladenaca se izvodi na sledeći način. Momakovica (mladina drugarica) zajedno s mladim udatim ženama koje su mladoženjina svojta, priprema postelju u sobi, a ako nje nema usled siromaštva mladoženjinog oca, onda u podrumu ili ostavi. Kraj postelje se stavi vino i slatkiš za mladence. Mladoženja u međuvremenu ljubi svoje roditelje u ruku i starije u kući i zatim s mladoženjskim momkom odlazi u tu sobu, odnosno ostavi da mu on dadne određene instrukcije. Isto tako i mlada sve prisutne ljubi u ruku pa joj momkovica odvodi kod muža s tom što je prethodno i ona dobila instrukcije od momkovice.
Na ulasku u sobu ili ostavu mlada ljubi muža u ruku kao znak da je on stariji od nje u kući. Zatim mu pomaže da se svuče, ali i on nju mora da skine jer se mlada stidi da se razodene pred muškarcem koga vidi prvi put u životu, iako se s njim venčala.
Mlada žene koje su mladoženjine rođake najčešće savetuju mladu da mu te noći ne odgovara ni na kakva pitanja i da uopšte ne progovara ni reči.
Ranije je, prilikom svođenja mladenaca, mladoženjina rodbina davala sebi za pravo da čini razne drskosti: bezobrazno bi lupali mladencima na vrata, razbijali sudovce, lionice. Međutim, sada se takvo nepristojno ponašanje iz dana u dan iskorenjuje.
U zoru momkovica kuca na vrata prostorije u kojoj su mladenci, dajući im tako znak da je vreme da se ustaje i da se mužu daruje "boščaluk" što mlada i čini pod rukovodstvom momkovice. Muž njoj daruje, u zavisnosti od imovnog stanja, od 1 do 30 zlatnih novčića (5-10 pijastera). Mlada zatim oblači odeću koju je donela u miraz i sprema se da svima kako ko ustaje poliva vodu iz bokala za umivanje.
Za to vreme momkovica s drugim ženama hita u bračnu ložu da na postelji vidi znak devojačke nevinosti. I rastuže se ako ne vide taj znak, ne zato što sumnjaju u nevestino devičanstvo, već pre zato što su ubeđene da je neko svezao mladoženju vradžbinom i mađijama pa nije mogao izvršiti veliku tajnu braka".
Kako se navodi u knjizi, prilikom običaja svođenja, kada mladoženja ljubi ruku svoje majke, one najčešće plaču na sav glas jer zato što od tog trenutka sin se moralno razdvaja od nje i vezuje za svoju ženu.
Svođenje je još jedan od patrijarhalnih zaboravljenih običaja koji od prve bračne noći i porodičnih odnosa prave tabu sa elementima rituala i magijske pozadine.
Šta je snohačenje?
Snohačenje podrazumeva intimni odnos između svekra i snaje i običaj potiče još iz doba Južnih Slovena. Čin se upražnjavao uglavnom zbog seksualne nezrelosti ili odsustva sina. Običaj je uspostavljen 1878. godine, a kažu da je trajao sve do povlačenja Osmanskog carstva sa naših prostora, i da je iskorenjen tek krajem Drugog svetskog rata.
Tvrdi se da je bio rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju i da je nastao iz "čisto praktičnih razloga" i prenosio se s kolena na koleno.
Naime, kada bi se maloletni mladić oženio starijom, odraslom ženom u tom slućaju bi otac obavljao bračnu dužnost. Često su se rađala i deca iz odnosa između svekra i snaje, a snohačenje bi upražnjavali do sinovljevog punolestva.
Zaboravljena tradicija: Kako se nekada slavio Sveti Trifun u Srbiji
Srbija je zemlja bogate tradicije, u kojoj svaki praznik nosi posebne običaje i priče. Jedan od manje poznatih, ali nekada veoma cenjenih praznika, jeste Sveti Trifun – zaštitnik vinograda i vinogradara.
Ovo žensko ime od 4 slova je jedno od najlepših: Značenje je božanstveno
Jako lepo ime, a značenje još lepše
Zašto najboljeg prijatelja nikad ne bi trebalo uzimati za kuma: Mnogi Srbi ovo rade, a nisu svesni kakvu grešku prave
"Bog na nebu, na zemlji kum" stara je narodna izreka koja dovoljno slikovito govori o važnosti kuma na našim prostorima.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Vilin kamen kod Bele Palanke: Tajanstvena stena čudotvornih moći
Kod Bele Palanke postoji misteriozna stena poznata kao Vilin kamen, kojoj lokalno stanovništvo već vekovima pripisuje magična svojstva i mistične moći.
Komentari(0)