Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji: Prve bračne noći svekrva zapomaže, a snaja spava sa svekrom
Najčudniji i najužasniji običaji koji su postojali u Srbiji uglavnom su sprovođeni prve bračne noći.
Pored divnih tradicionalnih načela i značajnih narodnih običaja, naš narod je imao i neke koji su za svaku osudu. Upravo je među njima i snohačenje jedan od srpskih običaja koji se tiče intimnih odnosa, a koji se, na sreću, više ne praktikuje danas.
U knjizi Ivana S. Jastrebov "Običaji i pesma Srba u Turskoj: U Prizrenu, Peći, Moravi i Debru" opisan običaj "svođenja mladenaca".
Naime, oko ponoći se svode mladenci i za njih se izabere soba ukoliko u ponedeljak nije neki praznik i ako Usekovanje Jovana Preteče ne pada u ponedeljak.
Možda vas zanima:
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
Možda vas zanima:
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
Možda vas zanima:
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Svođenje mladenaca se izvodi na sledeći način. Momakovica (mladina drugarica) zajedno s mladim udatim ženama koje su mladoženjina svojta, priprema postelju u sobi, a ako nje nema usled siromaštva mladoženjinog oca, onda u podrumu ili ostavi. Kraj postelje se stavi vino i slatkiš za mladence. Mladoženja u međuvremenu ljubi svoje roditelje u ruku i starije u kući i zatim s mladoženjskim momkom odlazi u tu sobu, odnosno ostavi da mu on dadne određene instrukcije. Isto tako i mlada sve prisutne ljubi u ruku pa joj momkovica odvodi kod muža s tom što je prethodno i ona dobila instrukcije od momkovice.
Na ulasku u sobu ili ostavu mlada ljubi muža u ruku kao znak da je on stariji od nje u kući. Zatim mu pomaže da se svuče, ali i on nju mora da skine jer se mlada stidi da se razodene pred muškarcem koga vidi prvi put u životu, iako se s njim venčala.
Mlada žene koje su mladoženjine rođake najčešće savetuju mladu da mu te noći ne odgovara ni na kakva pitanja i da uopšte ne progovara ni reči.
Ranije je, prilikom svođenja mladenaca, mladoženjina rodbina davala sebi za pravo da čini razne drskosti: bezobrazno bi lupali mladencima na vrata, razbijali sudovce, lionice. Međutim, sada se takvo nepristojno ponašanje iz dana u dan iskorenjuje.
U zoru momkovica kuca na vrata prostorije u kojoj su mladenci, dajući im tako znak da je vreme da se ustaje i da se mužu daruje "boščaluk" što mlada i čini pod rukovodstvom momkovice. Muž njoj daruje, u zavisnosti od imovnog stanja, od 1 do 30 zlatnih novčića (5-10 pijastera). Mlada zatim oblači odeću koju je donela u miraz i sprema se da svima kako ko ustaje poliva vodu iz bokala za umivanje.
Za to vreme momkovica s drugim ženama hita u bračnu ložu da na postelji vidi znak devojačke nevinosti. I rastuže se ako ne vide taj znak, ne zato što sumnjaju u nevestino devičanstvo, već pre zato što su ubeđene da je neko svezao mladoženju vradžbinom i mađijama pa nije mogao izvršiti veliku tajnu braka".
Kako se navodi u knjizi, prilikom običaja svođenja, kada mladoženja ljubi ruku svoje majke, one najčešće plaču na sav glas jer zato što od tog trenutka sin se moralno razdvaja od nje i vezuje za svoju ženu.
Svođenje je još jedan od patrijarhalnih zaboravljenih običaja koji od prve bračne noći i porodičnih odnosa prave tabu sa elementima rituala i magijske pozadine.
Šta je snohačenje?
Snohačenje podrazumeva intimni odnos između svekra i snaje i običaj potiče još iz doba Južnih Slovena. Čin se upražnjavao uglavnom zbog seksualne nezrelosti ili odsustva sina. Običaj je uspostavljen 1878. godine, a kažu da je trajao sve do povlačenja Osmanskog carstva sa naših prostora, i da je iskorenjen tek krajem Drugog svetskog rata.
Tvrdi se da je bio rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju i da je nastao iz "čisto praktičnih razloga" i prenosio se s kolena na koleno.
Naime, kada bi se maloletni mladić oženio starijom, odraslom ženom u tom slućaju bi otac obavljao bračnu dužnost. Često su se rađala i deca iz odnosa između svekra i snaje, a snohačenje bi upražnjavali do sinovljevog punolestva.
Od zadužbine poslednjeg despota do večnog doma Obrenovića: Krušedol kao svetilište nacije
Zadužbina plemića, utočište patrijarha, svetilište naroda – mesto gde istorija, vera i umetnost i dalje dišu istim dahom
Srne i ždralovi u atarima Novog Bečeja: Neobičan savez tišine i opreza u srcu Vojvodine
Susret dve zaštićene vrste na ravnici – prizor koji pokazuje koliko priroda može biti skladna kad joj damo prostora
Kula Nebojša na Kalemegdanu: Od srednjovekovne kule do muzeja slobode – svedok istorije, suza i otpora
Stražar nad Dunavom koji pamti vekove
Oslikani svodovi i zlatni venac u Hramu Svetog Save: Šta sve krije pogled ka nebu
Bogato oslikana kupola i monumentalni polijelej simbolizuju večnost, Hrista kao svetlost sveta i božanski poredak
Zašto se sveća za pokoj pale levo, a za žive desno: Pravoslavni običaj koji nije slučajan
U tišini crkve, plamen sveće nosi poruku – jedna molitva za zdravlje, druga za mir duše
Komentari(0)