Zašto se verovalo da noć između utorka i srede „nosi san bez povratka“: Zabranjeni dani u snovima
U nekim delovima Srbije, posebno u planinskim krajevima, postojalo je verovanje da su određene noći opasne za san. Najviše se izbegavala noć između utorka i srede, jer se verovalo da ono što se tada sanja – ne donosi poruku, već teret.
Snovi su oduvek imali posebno mesto u srpskoj narodnoj duhovnosti. Verovalo se da kroz san duša putuje, dobija znake, poruke, upozorenja. Ali ne svaka noć nosi isti san, i ne svaka se pamti. Prema verovanjima zabeleženim u Timočkoj Krajini, Zlatiboru i Deliblatskoj peščari, noć između utorka i srede bila je “zatvorena” – noć u kojoj se ne sanja, ili bar ne govori ono što se sanjalo. Jer san iz te noći, kažu, „nema povratka“.
Šta znači „san bez povratka“?
U narodnom predanju, postoje dani kada je duša ranjivija, kada su granice između svetova tanje. Noć između utorka i srede bila je posebno opasna jer:
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
- sredina nedelje “nema čuvara”, ni svetitelja,
- utorak je dan sukoba, dan kada se ne započinju važni poslovi,
- a središnja noć povezuje dve energije koje se međusobno „svađaju“.
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Snovi iz te noći su:
- mutni, teški, nejasni,
- često se sanja voda, hodanje, padanje, nečiji glas, ali bez lica,
- i najvažnije – san se ne pamti, ali osećaj ostaje ceo dan.
Šta su ljudi radili posle takvih snova?
Ako bi neko rekao da je sanjao nešto te noći, stariji bi ga prekidali: – “Ćuti, ne priča se šta se sanja kad san ne zna odakle je došao.”
Običaji nalažu:
- da se odmah opere lice hladnom vodom,
- da se ne priča san do podneva,
- a ako san izaziva strah – da se u tišini izgovori “Da ne bude kako si došao.”
U nekim mestima, posebno u brdima iznad Trgovišta, dete koje sanja u utorak veče ne sme da spava samo sledeće tri noći – jer se verovalo da „san traži društvo da bi otišao“.
Koje snove posebno ne treba pamtiti?
- San u kom neko zove po imenu, ali ga ne vidiš,
- San u kom padaš i nikad ne udariš,
- San u kom čuješ rečenicu, ali ne znaš ko ju je rekao,
- San u kom sediš kraj reke, ali nemaš senku.
U narodnoj slici sveta, to su snovi “između svetova”, i ako ih zadržiš – možeš “poneti nešto što ti ne pripada”.
Postoji li način da se takav san „skine“?
Da. Verovalo se da se loš san može skinuti:
ako se do podneva pogleda u otvoren bunar ili izvor,
ako se gleda pravo u sunce i tri puta udahne bez reči,
ili da se kaže:
„Što si sanjao, voda je ponela. Što si osećao, zemlja je upila.”
Neki su palili list koprive uz šapat – jer kopriva „peče snove koji hoće da se zadrže“.
Zašto ovo verovanje ima smisla i danas
Savremena psihologija potvrđuje da postoje dani i noći kada su snovi dublji i burniji, zbog hormonalnih, mesečevih ili emocionalnih ciklusa.
Ali naši stari nisu imali nauku – imali su osećaj, tišinu i poštovanje prema noći.
I zato, čak i ako ne verujemo da san iz utorka na sredu nosi opasnost, možda je pametno da ga ne pričamo odmah, da ga pustimo da ode – ako već nije došao da ostane.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)