Zašto se utorkom ne kopa zemlja u istočnoj Srbiji? Zaboravljena zabrana koja skriva strah od smrti
U nekim selima u Timočkoj Krajini i danas se veruje da kopanje utorkom donosi nesreću
“Ne kopa se utorkom, da ne bi neko iz kuće umro” – ova rečenica i dalje odzvanja selima oko Zaječara, Negotina i Sokobanje. Iako zvuči kao sujeverje, zabrana da se utorkom dira zemlja, bilo u bašti, bilo na groblju, ima korene u dubokoj narodnoj religiji. Paganski kalendar, koji je preživljavao paralelno sa hrišćanskim, utorak je označavao kao “zatvoren dan” – dan kada su sile podzemlja aktivne, a čovek treba da se uzdrži od kopanja, otvaranja zemlje i uznemiravanja mrtvih.
Zemlja kao živi entitet u narodnoj veri
U narodnom tumačenju, zemlja nije samo tlo – ona je majka, nosilac života i dom mrtvih. Kada se kopa, simbolično se “otvara” prolaz između svetova. Zato su stari Srbi pazili da to ne rade u dane kada se verovalo da su podzemne sile budne – a utorak je bio upravo jedan od njih.
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Utorkom ne sahranjuj, ne ori i ne presađuj
Posebno se izbegavalo da se utorkom sahranjuju mrtvi – verovalo se da će uskoro za njima poći još neko iz kuće. Isto važi za sadnju – biljka posađena utorkom “neće roditi” ili “uvući će bolest u kuću”. I danas se u nekim selima dogodi da se zakazana sahrana pomeri “da ne padne u utorak”.
Poreklo verovanja i tragovi paganskog kalendara
Veselin Čajkanović piše o danima koji su smatrani “zatvorenim” ili “crnim”, a koji su najverovatnije poticali iz arhaičnih lunarnih ciklusa i agro-magijskih rasporeda. Utorkom se, u starim religijama, verovalo da “vladaju sile koje traže krv” – dan se povezuje sa Marsom (bog rata) i destrukcijom. Srpski narod je ovu logiku usvojio intuitivno i pretočio je u zabranu kopanja.
Običaj koji nestaje, ali nije zaboravljen
Iako mlade generacije sve ređe poštuju ovu zabranu, u seoskim sredinama ona i dalje postoji – ne samo kao relikt, već kao deo narodnog osećaja za ravnotežu. “Bolje preskoči jedan dan, nego da plačeš celu godinu”, kaže starica iz sela Halovo kod Negotina.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Komentari(0)