Zašto se utorkom ne kopa zemlja u istočnoj Srbiji? Zaboravljena zabrana koja skriva strah od smrti
U nekim selima u Timočkoj Krajini i danas se veruje da kopanje utorkom donosi nesreću
“Ne kopa se utorkom, da ne bi neko iz kuće umro” – ova rečenica i dalje odzvanja selima oko Zaječara, Negotina i Sokobanje. Iako zvuči kao sujeverje, zabrana da se utorkom dira zemlja, bilo u bašti, bilo na groblju, ima korene u dubokoj narodnoj religiji. Paganski kalendar, koji je preživljavao paralelno sa hrišćanskim, utorak je označavao kao “zatvoren dan” – dan kada su sile podzemlja aktivne, a čovek treba da se uzdrži od kopanja, otvaranja zemlje i uznemiravanja mrtvih.
Zemlja kao živi entitet u narodnoj veri
U narodnom tumačenju, zemlja nije samo tlo – ona je majka, nosilac života i dom mrtvih. Kada se kopa, simbolično se “otvara” prolaz između svetova. Zato su stari Srbi pazili da to ne rade u dane kada se verovalo da su podzemne sile budne – a utorak je bio upravo jedan od njih.
Možda vas zanima:
Kamen u nedrima: Drevna amajlija iz Homolja za žene koje ne mogu da zatrudne
Običaj nošenja kamenčića sa “muškog izvora” kao narodni lek protiv neplodnosti
Crni luk pod jastukom: Stari običaj kojim su devojke prizivale snove o budućem mužu
Narodni ritual za Ivandan koji i danas živi u selima zapadne Srbije
Možda vas zanima:
Kamen u nedrima: Drevna amajlija iz Homolja za žene koje ne mogu da zatrudne
Običaj nošenja kamenčića sa “muškog izvora” kao narodni lek protiv neplodnosti
Crni luk pod jastukom: Stari običaj kojim su devojke prizivale snove o budućem mužu
Narodni ritual za Ivandan koji i danas živi u selima zapadne Srbije
Možda vas zanima:
Kamen u nedrima: Drevna amajlija iz Homolja za žene koje ne mogu da zatrudne
Običaj nošenja kamenčića sa “muškog izvora” kao narodni lek protiv neplodnosti
Crni luk pod jastukom: Stari običaj kojim su devojke prizivale snove o budućem mužu
Narodni ritual za Ivandan koji i danas živi u selima zapadne Srbije
Utorkom ne sahranjuj, ne ori i ne presađuj
Posebno se izbegavalo da se utorkom sahranjuju mrtvi – verovalo se da će uskoro za njima poći još neko iz kuće. Isto važi za sadnju – biljka posađena utorkom “neće roditi” ili “uvući će bolest u kuću”. I danas se u nekim selima dogodi da se zakazana sahrana pomeri “da ne padne u utorak”.
Poreklo verovanja i tragovi paganskog kalendara
Veselin Čajkanović piše o danima koji su smatrani “zatvorenim” ili “crnim”, a koji su najverovatnije poticali iz arhaičnih lunarnih ciklusa i agro-magijskih rasporeda. Utorkom se, u starim religijama, verovalo da “vladaju sile koje traže krv” – dan se povezuje sa Marsom (bog rata) i destrukcijom. Srpski narod je ovu logiku usvojio intuitivno i pretočio je u zabranu kopanja.
Običaj koji nestaje, ali nije zaboravljen
Iako mlade generacije sve ređe poštuju ovu zabranu, u seoskim sredinama ona i dalje postoji – ne samo kao relikt, već kao deo narodnog osećaja za ravnotežu. “Bolje preskoči jedan dan, nego da plačeš celu godinu”, kaže starica iz sela Halovo kod Negotina.
Češljanje uveče "rasipa dušu": Narodno verovanje koje skriva duboku simboliku
Zašto su se žene u Srbiji klonile češlja nakon zalaska sunca?
Omiljena popadija otkrila zašto baš nikada ne farba jaja na Veliki petak: Svekrva je naučila da ne pravi grešku koju čine sve Srpkinjei tako je spasila greha
Gotovo sve žene u Srbiji farbaju jaja na Veliki petak, a evo zašto nikako ne bi smele da to rade baš na taj dan!
Veruje se da ovu biljku svaka kuća treba da ima: Vekovima se koristi kao amajlija za sreću i novac
Mnogi veruju da je ruzmarin jedna od najmoćnijih biljaka, pa se koristi i kao amajlija.
Bacanje senke u vodu: Drevni lek protiv straha sa planine Javor
Kako su se u zapadnoj Srbiji deca i odrasli “lečili” od pretrpljenog šoka pomoću planinskog potoka
Kamen u nedrima: Drevna amajlija iz Homolja za žene koje ne mogu da zatrudne
Običaj nošenja kamenčića sa “muškog izvora” kao narodni lek protiv neplodnosti
Komentari(0)