Zašto su se žene u Srbiji klonile češlja nakon zalaska sunca?
“Ne češljaj kosu kad sunce zađe – razvezaćeš sreću.” Ova narodna izreka, i danas poznata starijim ženama u Srbiji, deluje kao još jedno praznoverje, ali zapravo nosi slojevito značenje. Češljanje uveče u mnogim krajevima Srbije bilo je strogo zabranjeno, jer se verovalo da tada duša nije “cela u telu”. Veselin Čajkanović tumači ovu zabranu kao ostatak paganske predstave o kosmičkoj ravnoteži: noć pripada duhovima, a svaki čin “raspetljavanja” može osloboditi ono što treba da ostane vezano.
Kosa kao sedište duše i moći
U srpskom narodnom predanju, kosa nije samo estetski element – ona je simbol životne snage, duhovne celovitosti i porodične časti. U bajkama, vile imaju dugu kosu koju nikad ne gube, a kosa se nikada ne baca, već se spaljuje ili zakopava “da se ne bi u nju uplela magija”.
Možda vas zanima:
Ženska moba u Mačvi: Neobičan običaj gde žene same grade kuće, a muškarcima je pristup zabranjen
Saznajte kako izgleda jedinstveni običaj iz Mačve, gde žene tradicionalno preuzimaju glavnu ulogu u izgradnji doma, negujući duh solidarnosti i zajedništva
Šarene tikvice iz Kovačice: Kako su obične tikvice postale deo svetske kulturne baštine?
Otkrijte neobičnu tradiciju ukrašavanja tikvica iz banatskog sela Kovačica koja je očarala ceo svet i našla svoje mesto na UNESCO listi
Možda vas zanima:
Ženska moba u Mačvi: Neobičan običaj gde žene same grade kuće, a muškarcima je pristup zabranjen
Saznajte kako izgleda jedinstveni običaj iz Mačve, gde žene tradicionalno preuzimaju glavnu ulogu u izgradnji doma, negujući duh solidarnosti i zajedništva
Šarene tikvice iz Kovačice: Kako su obične tikvice postale deo svetske kulturne baštine?
Otkrijte neobičnu tradiciju ukrašavanja tikvica iz banatskog sela Kovačica koja je očarala ceo svet i našla svoje mesto na UNESCO listi
Možda vas zanima:
Ženska moba u Mačvi: Neobičan običaj gde žene same grade kuće, a muškarcima je pristup zabranjen
Saznajte kako izgleda jedinstveni običaj iz Mačve, gde žene tradicionalno preuzimaju glavnu ulogu u izgradnji doma, negujući duh solidarnosti i zajedništva
Šarene tikvice iz Kovačice: Kako su obične tikvice postale deo svetske kulturne baštine?
Otkrijte neobičnu tradiciju ukrašavanja tikvica iz banatskog sela Kovačica koja je očarala ceo svet i našla svoje mesto na UNESCO listi
Češljanje je čin raspetljavanja, ali i otvaranja – i upravo zato se smatralo opasnim kada padne noć, jer tada duhovi, umrli i nevidljive sile postaju aktivni. Češalj tada više nije alat lepote – već most između svetova.
Šta se moglo dogoditi ako se zabrana prekrši
Verovalo se da češljanjem uveče “rasipaš pamet”, “skidaš sreću s glave”, ili čak pozivaš zle sile da te prate kroz snove. U nekim krajevima, ako bi neko čuo češljanje posle ponoći, verovalo se da to nije čovek – već “nešto drugo”.
Zato su žene koje bi morale da se češljaju uveče, npr. pred svadbu, to radile u tišini, bez ogledala, i često uz upaljenu sveću. Češalj bi se potom okrenuo “naopačke” i stavio pod jastuk.
Veze sa analogijom i “duhovnim čvorovima”
Čajkanović u svojim analizama objašnjava da se u narodnoj magiji sve što se razvezuje noću (vuna, konac, kosa) smatra potencijalnim otvaranjem duhovnih čvorova – što može imati posledice. Noć je vreme kada se svet zatvara, a duša odmara. Otvaranje, razvezivanje, pa čak i češljanje – predstavlja kršenje tog ciklusa.
Ostaci verovanja u savremenom ponašanju
Danas, iako se retko spominje, mnogi ljudi iz navike ne češljaju kosu posle devet uveče. Takođe, češljevi se često ne ostavljaju na otvorenom mestu – posebno ne na sto. Iako se objašnjenja gube, gestovi ostaju – kao tiha religija svakodnevice.
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Komentari(0)