Zašto su se žene u Srbiji klonile češlja nakon zalaska sunca?
“Ne češljaj kosu kad sunce zađe – razvezaćeš sreću.” Ova narodna izreka, i danas poznata starijim ženama u Srbiji, deluje kao još jedno praznoverje, ali zapravo nosi slojevito značenje. Češljanje uveče u mnogim krajevima Srbije bilo je strogo zabranjeno, jer se verovalo da tada duša nije “cela u telu”. Veselin Čajkanović tumači ovu zabranu kao ostatak paganske predstave o kosmičkoj ravnoteži: noć pripada duhovima, a svaki čin “raspetljavanja” može osloboditi ono što treba da ostane vezano.
Kosa kao sedište duše i moći
U srpskom narodnom predanju, kosa nije samo estetski element – ona je simbol životne snage, duhovne celovitosti i porodične časti. U bajkama, vile imaju dugu kosu koju nikad ne gube, a kosa se nikada ne baca, već se spaljuje ili zakopava “da se ne bi u nju uplela magija”.
Češljanje je čin raspetljavanja, ali i otvaranja – i upravo zato se smatralo opasnim kada padne noć, jer tada duhovi, umrli i nevidljive sile postaju aktivni. Češalj tada više nije alat lepote – već most između svetova.
Šta se moglo dogoditi ako se zabrana prekrši
Verovalo se da češljanjem uveče “rasipaš pamet”, “skidaš sreću s glave”, ili čak pozivaš zle sile da te prate kroz snove. U nekim krajevima, ako bi neko čuo češljanje posle ponoći, verovalo se da to nije čovek – već “nešto drugo”.
Zato su žene koje bi morale da se češljaju uveče, npr. pred svadbu, to radile u tišini, bez ogledala, i često uz upaljenu sveću. Češalj bi se potom okrenuo “naopačke” i stavio pod jastuk.
Veze sa analogijom i “duhovnim čvorovima”
Čajkanović u svojim analizama objašnjava da se u narodnoj magiji sve što se razvezuje noću (vuna, konac, kosa) smatra potencijalnim otvaranjem duhovnih čvorova – što može imati posledice. Noć je vreme kada se svet zatvara, a duša odmara. Otvaranje, razvezivanje, pa čak i češljanje – predstavlja kršenje tog ciklusa.
Ostaci verovanja u savremenom ponašanju
Danas, iako se retko spominje, mnogi ljudi iz navike ne češljaju kosu posle devet uveče. Takođe, češljevi se često ne ostavljaju na otvorenom mestu – posebno ne na sto. Iako se objašnjenja gube, gestovi ostaju – kao tiha religija svakodnevice.
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad crkveno zvono zazvoni samo: Narodni strah od nevidljivog gosta
U srpskoj tradiciji, neobjašnjivo zvonjenje označava smrt, opomenu ili dolazak duše
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Komentari(0)