Istaknuti pevač narodne muzike Milan Babić preminuo je tri godine posle smrti svoje supruge, Radmile. Njihova ljubavna priča liči na pravi film.

Babić je prvu ploču objavio daleke 1967. godine, a sarađivao je sa najpoznatijim kompozitorima, orkestrima i muzičarima.
LJubav je potpuno promenila njegov život. Upoznao je Radmilu, tada Todorović, pesnikinju i tekstopisca, u TV emisiji i zavoleo je na prvi poged. Bez puno premišljanja odlučio je da je zaprosi a pored velike ljubavi ona mu je pisala i pesme koje su postale veliki hitovi. Jedna od prvih i najzapaženijih numera koje mu je supruga napisala je "Baš mi se ne da".
Milana Babića teško su pogodile reči lekara koji su mu saopštili dijagnozu njegove supruge ne ostavljajući nimalo nade. Iako je bio pripremljen za ono što će se desiti posle njene smrti bio je neutešan.
Opraštajući se od supruge Radmile, s kojom je proveo dvadeset godina u braku, nije krio suze.
- Teško je rečima opisati kako se osećam mesec i po dana posle smrti supruge. Uprkos svesti da je više nema, da je smrt konačna presuda, nekoliko puta sam osetio njeno prisustvo. Nemam opipljive dokaze za to, čak i ne mogu da opišem te događaje, ali znam da je bila pored mene. Više od dvadeset godina bili smo nerazdvojni, delili dobro i loše, disali na isti način. Bila je veoma jaka. Nije želela da prizna poraz. Dok je bila svesna, gotovo do poslednjeg dana, uprkos bolničkom okruženju, pravila je planove. Posle treće operacije obavljene prošlog proleća, čim je osetila poboljšanje, s mnogo entuzijazma je nastavila rad u cilju očuvanja srpskog muzičkog nasleđa.
Milan Babić preminuo je u Beogradu od posledica srčanog udara 30. novembra 2009, u popodnevnim časovima u svom domu.
Hitna pomoć je stigla nakon samo nekoliko minuta, ali su samo mogli da ustanove smrt. Umro je u svojoj kući, u fotelji. Pričalo se da je zapravo umro od tuge za ženom koju je beskrajno voleo i koja je bila njegov pokretač.
Iz teške tuge i bezvoljnosti trgli su ga sin Branko i ćerka Jovana. No, njegovo srce ipak nije izdržalo.

Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.

Godišnja doba u planinskom selu: Običaji koji prate sneg, svadbu i zadušnice
Na visinama oko Stare planine, običaji ne prate kalendar – već vetar, mesec i miris vlažne zemlje

Krv u vatri: Tajni običaj “prelivanja vatre” kojim su Srbi štitili dom od uroka
Zašto su naši preci gasili vatru posoljenom vodom, pljuvačkom i tišinom?

Velika subota: Noć kad se kuća ne sme pomesti – da se blagoslov ne izbaci napolje
Stari srpski običaj koji zabranjuje metlu, buku i premeštanje stvari pred Uskrs

Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Komentari(0)