VEČITA DILEMA! Kad se kaže "HRISTOS SE RODI" da li treba odgovoriti "VAISTINU" ili "VOISTINU se rodi"?
Znate li kako je pravilno?
Na Božić je uobičajeno reći "Hristos se rodi", a mnogi na ovaj pozdrav odgovaraju na dva načina - "Vaistinu se rodi" ili "Voistinu se rodi".
Zbog toga postavlja se pitanje da li su oba oblika podjednako pravilna, ili se priznaje samo jedan.
Na crkvenoslovenskom postoje dva oblika koji su zapravo iz srpskoslovenske i ruskoslovenske redakcije. Oblik vaistinu spada u srpskoslovensku, a voistinu u ruskoslovensku redakciju staroslovenskog jezika.
Možda vas zanima:
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Možda vas zanima:
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Možda vas zanima:
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Kakva su deca rođena na Božić? Etnolog nam je otkrio zašto se smatra da su ona posebna
Sa etnologom Sašom Srećkovićem smo razgovarali o deci rođenoj na Božić ili neki drugi praznik – evo kakva su verovanja.
Vaistinu, odnosno voistinu je zastareli prilog koji znači zaista, doista.
Čaj od “babine duše”: Biljka iz šuma kod Ivanjice koju su žene koristile posle porođaja
Na planinskim padinama iznad Ivanjice, žene su vekovima brale biljku poznatu kao “babina duša” – ne za miris, ne za ukus, već da zaleči telo i dušu posle porođaja.
“Odnošenje tuge” na raskršće: Zaboravljen običaj žena sa Zlatibora da maramom izbrišu bol
Kada ih pritisne tuga, žene sa padina Zlatibora nisu plakale naglas. Umesto toga, išle su tiho do raskršća, ostavljale maramu i verovale da će vetar poneti ono što srce ne može da izgovori.
Tajni jezik pčinjskih ćilima: Šare “skupljeni prsti” i “oko vrata” kao poruke koje su žene utkivale bez reči
Na jugu Srbije, u selima oko Pčinje, žene su vekovima kroz tkanje prenosile poruke koje nisu smele da izgovore – o ljubavi, opasnosti, molitvi i tugama.
Milena Jovanović iz Vračevog Gaja: Prva učiteljica koja je decu učila iz kreveta i nikada nije prohodala
U vreme kada žene nisu imale pravo glasa, a bolesni nisu imali pravo na karijeru, jedna nepokretna žena iz malog banatskog sela postala je simbol znanja, hrabrosti i predanosti – bez ijednog koraka.
Zašto su žene u Homolju stavljale lavandu pod jastuk: Zaboravljeno verovanje da biljka štiti od mesečarenja
Dok danas lavandu cenimo zbog mirisa i smirenja, u istočnoj Srbiji su je nekada koristili kao duhovni štit – da dete ne ustaje u snu, ne luta i da ga "mesečina ne povuče".
Komentari(0)