Danas se slavi Božić, jedan od najvećih hrišćanskih praznika

Izvor: Kiza Rock

10:00

Kultura 0

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista.

Hram Svetog save
Shutterstock

Božić danas slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. Pored Srpske pravoslavne crkve (SPC), između ostalih, to su i ruska i gruzijska crkva, jerusalimska pravoslavna patrijaršija i Sveta gora.

Prema Zakonu o državnim i verskim praznicima Božić je u Srbiji neradni dan, a ove godine pada na nedelju. Ipak, ove godine je Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se preporučuje poslodavcima da zaposlenima omoguće da ne rade na drugi dan Božića, 8. januara.
 
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva.
  
Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.
 
Običaji za Božić
 
Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.

Za Božić se priprema zajednički ručak i daruju ukućani. Dolazak položajnika, muškog deteta ili uspešnog mladića, u dom kao čestitara praznika - još je u praksi.

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Pozdravlja se rečenicom "Mir Božji, Hristos se rodi", a odgovora "Vaistinu se rodi". Praznik odlikuju božićna sveća, tek ozelenela pšenica, božićni kolač, pečenica i bogata trpeza.

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

U česnicu se stavlja novac, a za onoga ko ga dobije veruje se da će biti uspešan cele godine. Česnica se negde seče, negde lomi, u Vojvodini je ona zapravo suva pita, dok je u južnim delovima načinjena kao pogača.

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona ili e-maila.

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Kako se Božić slavi u drugim zemljama

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove "kutja". Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra "svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - "banica". Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino. Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

U Severnoj Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
 
Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.
 
Crkve koje koriste novi, gregorijanski kalendar, proslavile su Božić 25. decembra.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Hristos se rodi božić

Komentari(0)

Loading